Citaliste最新文献_第2页

Квалитативни библиометријски индикатори у научним радовима депонованим у институционални репозиторијум Хемијског факултета 化学系机构知识库中科学著作的定性文献计量指标

Citaliste Pub Date : 2023-01-17 DOI: 10.19090/cit.2022.41.30-44

Ана Ђорђевић, Милош В. Утвић

{"title":"Квалитативни библиометријски индикатори у научним радовима депонованим у институционални репозиторијум Хемијског факултета","authors":"Ана Ђорђевић, Милош В. Утвић","doi":"10.19090/cit.2022.41.30-44","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.41.30-44","url":null,"abstract":"Репозиторијум Хемијског факултета Универзитета у Београду и Иновационог центра Cherry представља добро организовану дигиталну библиотеку научних резултата који се у оквиру тих институција реализују. За потребе овог рада истражена је промена броја цитата научних радова садржаних у репозиторијуму на основу екстерне апликације Аутори, пројекти, публикације у којој су интегрисани параметри за преглед броја цитата из индексних база Scopus и Web of Science. У раду се такође посматра и промена броја цитата код радова из репозиторијума који се појављују на платформи за алтернативну метрику Altmetric. Представљена су два метода истраживања, у првом се разматра промена броја цитата за све унете и цитиране записе радова у репозиторијуму, док се у оквиру другог промена броја цитата проучава на нивоу свих записа радова одређеног аутора. Онај чији су радови изабрани за други метод овог истраживања је у извештају Хемијског факултета за 2021. годину проглашен најцитиранијим аутором. Код оба метода се посматрају три врсте записа са различитим степеном доступности: трајно закључани, доступни након ембарго периода (зелени отворени приступ) и они који су потпуно у отвореном приступу (златни отворени приступ). Метаподаци свих врста записа радова у репозиторијуму Cherry су јавно доступни уз строгу контролу библиотекара – администратора репозиторијума. Овим истраживањем се запажа разлика која настаје у броју цитита појединачних радова у септембру 2021. године и годину дана касније, у септембру 2022. Циљ рада је да се представи начин на који би могла да се успостави корелација између нивоа доступности радова и њихове цитираности, са посебним освртом на радове у зеленом отвореном приступу, што је полазна тачка за посматрање сврсисходности репозиторијума како за Хемијски факултет и Иновациони центар, тако и за друге институције које су део развијене мреже репозиторијума у Србији.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-01-17","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49627416","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Часописи и критеријуми академског напредовања у друштвено-хуманистичким наукама: упоредни поглед на тренутну ситуацију у Србији и Мађарској 完成语

Citaliste Pub Date : 2023-01-17 DOI: 10.19090/cit.2022.41.19-29

Марко Чудић

{"title":"Часописи и критеријуми академског напредовања у друштвено-хуманистичким наукама: упоредни поглед на тренутну ситуацију у Србији и Мађарској","authors":"Марко Чудић","doi":"10.19090/cit.2022.41.19-29","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.41.19-29","url":null,"abstract":"Рад настоји да пружи што прегледнији упоредни осврт на хијерархију научних часописа у области друштвено- хуманистичких научних дисциплина, с посебним освртом на филологију (и у оквиру ње на науку о књижевности) у двема суседним земљама, Србији и Мађарској. Указује се на сличности и разлике у спровођењу тзв. „болоњског реформског процеса“ на факултетима на којима се изучавају (страни) језици и књижевности, при чему се наглашава суштинска неодрживост природнонаучне логике „импакт-фактора“ кад је реч о утицајности одређеног часописа. Ово се посебно односи на националне и тзв. „мале“ филологије. Кроз поређење класификације Матичних научних одбора у Србији (а по којој се публикације рангирају на хијерархијској лествици од М10 до М60) са међународном хијерархијском номенклатуром, заснованом на импакт-факторима, а која се одређује у распону од Q1 до Q4, аутор настоји да укаже на суштинску штету коју „јурњава“ за бодовима овог типа наноси научном развоју млађих истраживача у „мањим“ филологијама, али и развоју поменутих научних дисциплина уопште. Као једно од могућих краткорочних решења овог одиста великог проблема, аутор предлаже да комисије за изборе у академска звања више времена посвете суштинском ишчитавању сваког рада појединих кандидата, уместо да робују ранг-листама и „фетишу интернационализације“.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-01-17","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45102616","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Развој писмености и културе читања у Јапану 日本文学与阅读文化的发展

Citaliste Pub Date : 2023-01-17 DOI: 10.19090/cit.2022.41.45-61

Данијела Б. Васић

{"title":"Развој писмености и културе читања у Јапану","authors":"Данијела Б. Васић","doi":"10.19090/cit.2022.41.45-61","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.41.45-61","url":null,"abstract":"Јапанци за себе кажу да су „нација читалаца“. То и није нетачно ако се погледа историја читања у Јапану, која сеже до 5. века, када је кинеско писмо стигло у ову земљу. Јапанци су то писмо постепено прилагођавали свом језику, што је довело до правог процвата књижевности. И штампа је у Јапан стигла из Кине, а временом се од будистичких текстова прешло на штампање књига најразличитијих жанрова. Путујући трговци и бројне књижаре у којима су се књиге и изнајмљивале, настојали су да утоле читалачку глад свих друштвених сталежа. На таквим темељима почива и издавачка, али и развијена библиотечка делатност савременог друштва. Упркос чињеници да напредак информационих технологија удаљава људе од књига, чини се да јапанске библиотеке ипак одолевају овим притисцима. Развијена читалачка култура очитује се у броју издатих књига, али и у постојаном расту броја библиотека, како јавних, тако и специјалних, као и библиотека у оквирима образовног система у Јапану.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-01-17","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47158853","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Школство и образовање у средњовековној Србији 塞尔维亚中部的教育

Citaliste Pub Date : 2022-07-06 DOI: 10.19090/cit.2022.40.51-68

Радивој Ђ. Радић

引用次数: 0

Значај дигиталних библиотека у подстицању самосталног учења у мултимедијском окружењу Зна

Citaliste Pub Date : 2022-07-06 DOI: 10.19090/cit.2022.40.69-75

Весна Р. Живковић, Јелка Панић

{"title":"Значај дигиталних библиотека у подстицању самосталног учења у мултимедијском окружењу","authors":"Весна Р. Живковић, Јелка Панић","doi":"10.19090/cit.2022.40.69-75","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.69-75","url":null,"abstract":"У раду се сагледавају промене настале у процесу наставе и образовања, проузроковане појавом савремених дигиталних технологија, које су подстакле постепени прелазак са традиционалне на мултимедијску наставу, као и значај дигиталних библиотека у функцији пружања информацијских услуга корисницима, посебно изражен у време пандемије вируса корона. Анализира се мултимедијско окружење као веома подстицајно за развијање компетенција за самостално и доживотно учење – предуслов напретка сваког демократски уређеног друштва те улога дигиталних библиотека, које у складу са принципима отвореног приступа информацијама, омогућавају високу доступност научног знања садржаног у њиховим збиркама и колекцијама.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47183800","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Књига као део фразеологије (на примеру грчког, румунског и српског језика) 书籍作为措辞的一部分（例如，希腊语、罗马尼亚语和塞尔维亚语）

Citaliste Pub Date : 2022-07-06 DOI: 10.19090/cit.2022.40.76-91

Предраг J. Мутавџић

{"title":"Књига као део фразеологије (на примеру грчког, румунског и српског језика)","authors":"Предраг J. Мутавџић","doi":"10.19090/cit.2022.40.76-91","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.76-91","url":null,"abstract":"Уколико пођемо од тога да је књига део општег људског и националног блага, да се савремено друштво не може замислити без ње, будући да и даље функционише као један од најважнијих извора информација, у овом раду се прегледно разматрају фразеологизми формирани путем кључне лексеме књига у савременом грчком, румунском и српском језику. Мада њихов укупан број није велики, то не спречава да их посматрамо као засебну фразеолошку поткласу унутар које се запажају фразеологизми који су, са једне стране, веома блиски, чак сасвим идентични са фразеологизмима који се могу пронаћи у другим европским језицима – што указује на преношење културних утицаја – а са друге стране се запажају и они сасвим идиотипични, својствени само једном језику и, самим тим, непоновљиви. Основни закључак који се намеће јесте да између наведених језика превагу односе структурно подударни фразеологизми, односно фразеолошки степен потпуне еквиваленције, кога прати степен делимичне, док семантичка еквиваленција припада углавном подударном нивоу. Оно не треба да чуди, с обзиром на то да је човеков однос према књизи у неку руку универзалан, мада су јој у сваком балканском друштву приписане и посебне одлике услед неминовних друштвено-културолошких разлика. То значи да су разматрани балкански језици пре хомотипични него идиотипични.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49468494","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

У подножју Кавказа: књижна култура Грузије од средњег века до савременог доба 在高加索郊区，格鲁吉亚从中世纪到当代的图书文化

Citaliste Pub Date : 2022-07-06 DOI: 10.19090/cit.2022.40.26-38

Биљана М. Ђурашиновић

{"title":"У подножју Кавказа: књижна култура Грузије од средњег века до савременог доба","authors":"Биљана М. Ђурашиновић","doi":"10.19090/cit.2022.40.26-38","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.26-38","url":null,"abstract":"У тексту је описана рукописна и штампана традиција Грузије, од појаве писмености до савременог доба. Посебна пажња посвећена је изради рукописа у средњовековним манастирима и библиотекама, међу којима су најзначајније књижне збирке манастира Ивирон на Светој Гори, Свете Катарине на Синају, као и оне у близини Јерусалима и области Тао-Кларџети. По својим калиграфским школама посебно су се истицали манастири Тао-Кларџетија и јерусалимски, а поред функције коју су имали као преписивачки центри, врло често се у оквиру њихових зидина налазила и школа за образовање свештених лица. Поред њих, међу образовним установама су се, нарочито током 12. века, истицале академије Гелати и Икалто.Основне карактеристике савремених библиотека и библиотечке делатности представљене су кроз рад Националне скупштинске библиотеке и Друштва библиотекара Грузије. Штампарска делатност обухваћена је од појаве прве штампане књиге у 17. веку, иако се трајање грузијске рукописне књиге, због специфичних културно-историјских прилика, протеже све до 19. века.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42167850","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 1

Национална парламентарна библиотека у Jапану 日本国会图书馆

Citaliste Pub Date : 2022-07-06 DOI: 10.19090/cit.2022.40.2-15

Данијела Б. Васић

{"title":"Национална парламентарна библиотека у Jапану","authors":"Данијела Б. Васић","doi":"10.19090/cit.2022.40.2-15","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.2-15","url":null,"abstract":"У овом раду се анализира развој библиотека у Јапану, који резултира оснивањем Националне парламентарне библиотеке (National Diet Library – NDL). Историја библиотека је у тесној вези с историјом штампарства, које у тој држави трајe од 8. века. Почеци савременог библиотекарства у Јапану везују се за крај 19. века и убрзану модернизацију земље. Прва савремена библиотека у Јапану, Царска библиотека, један је од три стуба на којима је 1948. године формирана Национална парламентарна библиотека. NDL је данас једина национална библиотека у Јапану која носи обележја такве врсте установа: основала ју је влада; као једина депозитна библиотека потражује обавезни примерак, будући да јој је дужност да прикупља и чува писано наслеђе народа; по својим капацитетима је већа од осталих библиотека у земљи; подржава остале, рецимо програмима обуке итд. Уз то, јапанска Национална парламентарна библиотека успева да се избори и са све комплекснијим захтевима савременог друштва усмереног на информационе технологије. Под тим се пре свега подразумева све већа потреба за дигитализацијом, као и за коришћењем свих врста ресурса на даљину.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43387039","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Национална библиотека у Мадриду и дух просветитељства 马德里国家图书馆与启蒙精神

Citaliste Pub Date : 2022-07-06 DOI: 10.19090/cit.2022.40.16-25

Владимир Карановић

{"title":"Национална библиотека у Мадриду и дух просветитељства","authors":"Владимир Карановић","doi":"10.19090/cit.2022.40.16-25","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.16-25","url":null,"abstract":"Током првих година 18. века, Шпанија се суочавала са бројним историјским променама и друштвеним изазовима који су утицали на измену културне политике и развијање свести о потреби да се национално културно наслеђе сачува и учини доступним будућим генерацијама. У овом контексту треба посматрати и концепцију „дириговане културе“, присутну не само на Иберијском полуострву, већ и у другим европским срединама, а чије ће позитивне последице бити оснивање и данас значајних културних институција. Циљ овог рада јесте да се кроз историјат настанка и развоја Националне библиотеке у Мадриду, најзначајније установе тога типа у Шпанији, укаже на значај повољног интелектуалног и друштвено-историјског амбијента у том процесу, али и на важност визије о неопходном очувању културног наслеђа, пре свега изданака националне писане речи. У раду се потврђује теза о погрешној перцепцији неокласичарске уметности и просветитељског покрета у Шпанији као „периода декаденције и културног неуспеха“, с обзиром на то да је управо у тој епохи настала основа за дела шпанске уметности и културе потоњих столећа и то захваљујући остварењу идеје о културном панхиспанизму.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43868730","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Љубица Марковић – градитељка библиотекарске струке у Србији Jubica Markovic-塞尔维亚的一座图书馆

Citaliste Pub Date : 2022-07-06 DOI: 10.19090/cit.2022.40.39-50

Гордана Стокић Симончић, Анђела Стошић

{"title":"Љубица Марковић – градитељка библиотекарске струке у Србији","authors":"Гордана Стокић Симончић, Анђела Стошић","doi":"10.19090/cit.2022.40.39-50","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.39-50","url":null,"abstract":"У овом раду анализира се професионални допринос Љубице Марковић (1895–1947), професорке југословенске књижевности и библиотекарке Универзитетске библиотеке у Београду. Припадала је групи првих универзитетски образованих жена запослених у библиотекама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; у Универзитетској библиотеци је 20 година руководила комплетном обрадом југословенске и остале словенске књиге; била један од оснивача и члан управног одбора Друштва југословенских библиотекара (1931–1939); велики допринос дала је изради прве Библиографије књига женских писаца штампаних у Војводини, Србији, јужној Србији и Црној Гори до свршетка године 1935; веома активна у Удружењу универзитетски образованих жена, посебно се интересовала за развој феминизма код нас.Љубица Марковић до сада није добила заслужено место међу пионирима српског библиотекарства. Штавише, њен допринос развоју професије никада није истраживан нити критички разматран, што је ауторке овог рада мотивисало да направе бар почетни корак у том правцу. Главни извори током истраживања били су документи из Архива Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, објављена дела саме Љубице Марковић, као и сећања њених колега.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48735771","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0