{"title":"У подножју Кавказа: књижна култура Грузије од средњег века до савременог доба","authors":"Биљана М. Ђурашиновић","doi":"10.19090/cit.2022.40.26-38","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"У тексту је описана рукописна и штампана традиција Грузије, од појаве писмености до савременог доба. Посебна пажња посвећена је изради рукописа у средњовековним манастирима и библиотекама, међу којима су најзначајније књижне збирке манастира Ивирон на Светој Гори, Свете Катарине на Синају, као и оне у близини Јерусалима и области Тао-Кларџети. По својим калиграфским школама посебно су се истицали манастири Тао-Кларџетија и јерусалимски, а поред функције коју су имали као преписивачки центри, врло често се у оквиру њихових зидина налазила и школа за образовање свештених лица. Поред њих, међу образовним установама су се, нарочито током 12. века, истицале академије Гелати и Икалто.Основне карактеристике савремених библиотека и библиотечке делатности представљене су кроз рад Националне скупштинске библиотеке и Друштва библиотекара Грузије. Штампарска делатност обухваћена је од појаве прве штампане књиге у 17. веку, иако се трајање грузијске рукописне књиге, због специфичних културно-историјских прилика, протеже све до 19. века.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"1","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Citaliste","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.26-38","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 1
Abstract
У тексту је описана рукописна и штампана традиција Грузије, од појаве писмености до савременог доба. Посебна пажња посвећена је изради рукописа у средњовековним манастирима и библиотекама, међу којима су најзначајније књижне збирке манастира Ивирон на Светој Гори, Свете Катарине на Синају, као и оне у близини Јерусалима и области Тао-Кларџети. По својим калиграфским школама посебно су се истицали манастири Тао-Кларџетија и јерусалимски, а поред функције коју су имали као преписивачки центри, врло често се у оквиру њихових зидина налазила и школа за образовање свештених лица. Поред њих, међу образовним установама су се, нарочито током 12. века, истицале академије Гелати и Икалто.Основне карактеристике савремених библиотека и библиотечке делатности представљене су кроз рад Националне скупштинске библиотеке и Друштва библиотекара Грузије. Штампарска делатност обухваћена је од појаве прве штампане књиге у 17. веку, иако се трајање грузијске рукописне књиге, због специфичних културно-историјских прилика, протеже све до 19. века.