{"title":"塞尔维亚中部的教育","authors":"Радивој Ђ. Радић","doi":"10.19090/cit.2022.40.51-68","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"У српској средњовековној средини постојала је свест о значају који су имали образовање и просвећеност. Сведена на мали део становништва, писменост је постајала ограничавајући чинилац образовања. Примање хришћанства и прихватање писама глагољице и ћирилице створило је предуслове за појаву школа и образовања. Значајно је било и стварање српске рецензије старословенског језика, као и делатност Светог Саве усмерена на реорганизацију цркве после стицања аутокефалности. У српској средњовековној средини знање се могло стицати на више начина: код свештеника, у манастирима и код приватних учитеља световњака.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"Школство и образовање у средњовековној Србији\",\"authors\":\"Радивој Ђ. Радић\",\"doi\":\"10.19090/cit.2022.40.51-68\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"У српској средњовековној средини постојала је свест о значају који су имали образовање и просвећеност. Сведена на мали део становништва, писменост је постајала ограничавајући чинилац образовања. Примање хришћанства и прихватање писама глагољице и ћирилице створило је предуслове за појаву школа и образовања. Значајно је било и стварање српске рецензије старословенског језика, као и делатност Светог Саве усмерена на реорганизацију цркве после стицања аутокефалности. У српској средњовековној средини знање се могло стицати на више начина: код свештеника, у манастирима и код приватних учитеља световњака.\",\"PeriodicalId\":33124,\"journal\":{\"name\":\"Citaliste\",\"volume\":\" \",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2022-07-06\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"Citaliste\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.51-68\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"\",\"JCRName\":\"\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Citaliste","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.51-68","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
У српској средњовековној средини постојала је свест о значају који су имали образовање и просвећеност. Сведена на мали део становништва, писменост је постајала ограничавајући чинилац образовања. Примање хришћанства и прихватање писама глагољице и ћирилице створило је предуслове за појаву школа и образовања. Значајно је било и стварање српске рецензије старословенског језика, као и делатност Светог Саве усмерена на реорганизацију цркве после стицања аутокефалности. У српској средњовековној средини знање се могло стицати на више начина: код свештеника, у манастирима и код приватних учитеља световњака.