CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.35-46
Предраг Јеремић, Драгана Сабовљев
{"title":"Рад јавних библиотека у Србији у ванредним условима изазваним пандемијом Covid-19","authors":"Предраг Јеремић, Драгана Сабовљев","doi":"10.19090/cit.2021.39.35-46","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.35-46","url":null,"abstract":"Текст се бави анализом рада јавних библиотека у Србији у условима изазваним пандемијом корона вируса. Заснован је на Упитнику који је послат на адресе библиотекара матичних служби, чланова Секције за Матичне библиотеке Библиотекарског друштва Србије. С обзиром на то да је на њега одговорило мање од половине колега, аутори су своја сазнања допунили подацима из излагања која су чули на Библионету 2021 у Лесковцу, посвећеном овој теми. Изложени су и протумачени одговори испитаника, а пажња је посвећена и активностима јавних библиотека на њиховим званичним веб- странама и на друштвеним мрежама. Резултат овог истраживања је преглед делатности библиотека у условима ванредног стања и непосредне опасности по здравље и животе људи који приказује преусмеравање комуникације са корисницима од традиционалног пружања услуга у просторијама институција на ново, дигитално окружење. Доказано је да су се ове установе веома брзо и успешно прилагодиле новим околностима и да су успеле да анимирају нову корисничку групу представљањем својих фондова, збирки, изложби, манифестација и различитих активности у виртуелном свету.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68398107","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.88-93
Александра Драпшин
{"title":"Представљање старих књига у Дигиталној Библиотеци Матице српске: поводом јубилеја десет година Дигиталне БМС","authors":"Александра Драпшин","doi":"10.19090/cit.2021.39.88-93","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.88-93","url":null,"abstract":"Веб-презентација Дигитална БМС постављена је на интернет 20. септембра 2011. За десет година рада, у базу података укупнo је укључено 31.555 публикација (1.746.908 страница). Данас је она једна од највећих дигиталних библиотека у Србији. Стара библиотечка грађа окупљена је у девет колекција које прате постојеће збирке Библиотеке Матице српске (БМС). Дигитализовано је 4066 примерака старих рукописних и штампаних књига. Најбројнија је колекција Српске књиге од 1801. до 1867. године, са 2741 примерком грађе. Дела Вука Стефановића Караџића бележе највише прегледа у целој дигиталној библиотеци, а међу њима се истиче Живот и обичаји народа српскога (Беч, 1867), посећено 16.185 пута. Велики број посета имају и дела Доситеја Обрадовића, Јована Рајића, Захарије Орфелина, Ђуре Даничића и других. Повезивањем дигиталне копије са електронским и штампаним каталогом, корисницима се пружају и додатне информације о културном добру. Презентација Дигитална БМС омогућила је приступ српском културном наслеђу широм света.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46921208","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.3-24
Kutty Kumar
{"title":"Digital Academic Education during Covid-19 Pandemic – Perception of College and School students in Andhra Pradesh","authors":"Kutty Kumar","doi":"10.19090/cit.2021.39.3-24","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.3-24","url":null,"abstract":"The purpose of this study is to examine the view of college and school students of Andhra Pradesh on virtual education through web conference tools in response to the Covid-19 crisis. From July to September 2020, an online survey was conducted, with 123 responses selected for the study. For answering the study objectives, the data was examined using the Mann Whitney U test and the Friedman test. Out of 123 people who took part in the online survey, 48% were high school students and 52% were college students, male respondents made up 63% of the overall population while female respondents made up 37%. The majority of school pupils (30%) were aged 12 to 15, while the majority of college students (39%) were aged 20 to 23. When it came to accessing web-conference applications, the most popular choices among survey participants were Mobile and Tablet. The most often utilized web conferencing tools for virtual learning were Zoom (90%) and Cisco Webex Meeting (87%). The results of the Mann Whitney U test revealed that college students scored higher than schoolchildren, implying that the former population was more responsive to certain aspects of online education than the latter. The test revealed a statistically significant discrepancy between college and school students’ expectations of the benefits and drawbacks of online learning. Furthermore, the Friedman test revealed a significant difference in total satisfaction between college and school students (χ2 (1) = 29.121, p ≤ 0.000). Additionally, both the school and college populations benefited from online library services such as virtual book exhibitions, webinars, and awareness programmes on Covid-19 and academic/research-related topics; lowering penalty/ overdue charges on borrowed library materials; providing licenced electronic resources and educational video materials.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45702346","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.76-80
Соња Пржуљ
{"title":"Клуб читалаца на енглеском језику у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске","authors":"Соња Пржуљ","doi":"10.19090/cit.2021.39.76-80","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.76-80","url":null,"abstract":"У овом чланку, ауторица ће представити друштвену улогу модерне јавне библиотеке у културној и образовној сфери живота преко бесплатног програма који је по први пут почео да се одржава у ЈУ Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске (НУБ РС) у Бања Луци, Босни и Херцеговини (БиХ) у фебруару 2020. године. Програм под називом Клуб читалаца на енглеском језику (КЧЕЈ) намијењен је општој публици и одржава се једном мјесечно. Квалитет програма огледа се у повезивању чланова локалне заједнице и подстицању цјеложивотног учења кроз читање и расправу о књигама. Будући да су чланови и водитељи Клуба већином професори енглеског језика и књижевности, разговори о књигама им помажу да у учионици примијене начине на које подстичу позитиван став ученика према читању и учењу вокабулара енглеског језика. Клуб карактерише љубав према читању, учењу и квалитетном времену за дружење, гдје његови чланови не разговарају само о прочитаном материјалу, него и о својим методама учења енглеског вокабулара. Због пандемије Covid-19, која је практично закључала цијелу планету, програм је требало прилагодити новонасталој ситуацији те га једним дијелом одржавати на даљину. Иако је Клуб отворен за све љубитеље књиге, испоставило се да га углавном посјећују особе женског пола. Стога он, такође, представља и програм за женску сарадњу и образовање.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41666677","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.81-87
Јелена Јовин
{"title":"Зин публикације","authors":"Јелена Јовин","doi":"10.19090/cit.2021.39.81-87","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.81-87","url":null,"abstract":"Као одраз супкултуре, аматери и фанови стрипа, панк музике, научне фантастике, филма, спорта итд., самостално креирају, издају и дистрибиурају краће публикације. У питању су зин публикације. Велику улогу у њиховој изради игра фотокопир машина уз филозофију „уради сам”. На интернету су доступне и апликације за израду е-зинова. Што се облика тиче, то су ручно рађени леци у облику хармонике, краћих новина налик свескама А5 формата са колажима на насловници, ситни који стоје у кутији шибица, велики зинови величине постера итд. или дигитални зинови који убрзано преузимају примат папирним формама. Циљ израде оваквих алтернативних публикација је потенцирање вредности друштвено маргинализованих група (тамнопутих особа, жена, имиграната, ЛГБТК+ особа), активиста, љубитеља музике, навијача и др. Зинови нису окренути профиту као издавачке куће, већ више креативном изражавању у ограниченим тиражима и потенцирању заједништва. У раду су наведени примери добре праксе из неколико реномираних америчких библиотека које чувају овакву врсту грађе, пружају услуге њиховог коришћења и раде на њиховој популаризацији. Конгресна библиотека у Вашингтону и јавна библиотека у Лос Анђелесу организују фестивале зина и у оквиру њих радионице израде, изложбе и њихову продају. Њујоршка јавна библиотека подстиче кориснике на креативно писање и креирање заједничког зина за све старосне групе, а библиотека Барнард колеџа афирмише коришћење зинова у настави и учењу. На све наведене начине се потврђује културна и академска вредност зин публикација.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44397597","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.47-56
Виолета Д. Милошевић
{"title":"Јавне библиотеке и заштита културног наслеђа у време ванредних ситуација","authors":"Виолета Д. Милошевић","doi":"10.19090/cit.2021.39.47-56","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.47-56","url":null,"abstract":"Свако ванредно стање угрожава и библиотеке као установе заштите културног наслеђа, старе и ретке библиотечке грађе, али и других фондова који су категорисани као грађа од посебне важности. Управљање ризицима које изазивају поплаве, пожари, земљотреси, клизишта и друге природне катастрофе, затим пандемије, ратна стања и друга ванредна стања изазвана деловањем људи, у смислу превентивног деловања и израде планова за заштиту и санацију културног наслеђа од катастрофа, још увек није имплементирано у редовне процедуре у јавним библиотекама. Постојећи законски оквир обезбеђује оптимални ниво заштите, али је примена делимична. Ресурси јавних библиотека нису довољни да обезбеде квалитетан ниво заштите културног наслеђа, пре свега зато што библиотечки стручњаци нису укључени у систем заштите на прави начин. Управљање ризиком од катастрофа у области културног наслеђа захтева увођење обавезујућих процедура, редовних едукација, унапређење односа и чвршће повезивање свих учесника у систему заштите, уз обезбеђивање финансијске подршке.Због свега наведеног, у овом раду је описан законодавни оквир у Републици Србији, а затим и искуство ваљевске библиотеке током поплава у ваљевском крају 2014. године у циљу бољег сагледавања позиције установа културе и значаја даљег ангажовања на пољу превенције ризика.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47680016","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.57-61
Небојша Цвејић
{"title":"Библиотеке и црвени аларм: искуство Библиотеке шабачке у поплави и пандемији Covid-19","authors":"Небојша Цвејић","doi":"10.19090/cit.2021.39.57-61","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.57-61","url":null,"abstract":"Две кризне ситуације, поплава 2014. и пандемија Covid-19 2020. године, проузроковале су велике измене у раду Библиотеке шабачке. Директно ангажовани на терену, библиотекари су током тих кризних периода рад установе прилагодили датим околностима. У раду су анализиране сличности и разлике у пословању у току две наведене ванредне ситуације. У оба случаја, Библиотека је морала да измени свој уобичајени рад са корисницима, а библиотекари да се укључе у пружање помоћи локалној заједници. Разлика је у томе што је, приликом поплаве била угрожена имовина, а у време пандемије живот и здравље људи. Библиотека шабачка је у обе ситуације показала своју способност прилагођавања, тако да је успела да задржи своје кориснике и унапреди информациони и едукативни рад са њима.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47339039","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.25-34
Alka Stropnik
{"title":"Dva u jedan – pandemija i potres u knjižnicama na području Hrvatske","authors":"Alka Stropnik","doi":"10.19090/cit.2021.39.25-34","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.25-34","url":null,"abstract":"U 2020. godini dva su razorna potresa pogodila područje Grada Zagreba i Sisačko-moslavačke županije. Tom prilikom oštećene su brojne povijesne zgrade u kojima su bile smještene ustanove u kulturi i obrazovanju, a knjižnice u njima, zbog sigurnosti zaposlenika i korisnika, privremeno su prestale s radom. Dodatni izazov predstavljao je rad na saniranju prostora knjižnica, zaštiti građe i vraćanje knjižnica u funkcionalno stanje, a sve u okolnostima propisanih epidemioloških mjera zbog bolesti Covid-19. U radu će se opisati kategorizacija oštećenja koja su nastala na zgradama u kojima su djelovale pojedine knjižnice, rad knjižničara u posebnim okolnostima i prilagodba postojećih, kao i razvoj novih knjižničnih usluga. Značajna stručna pomoć i podrška knjižničarima na potresom pogođenim područjima kontinuirano je dolazila od Hrvatskog zavoda za knjižničarstvo, koji djeluje pri Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, kao i od strukovnih knjižničarskih udruga.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48697791","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2022-01-30DOI: 10.19090/cit.2021.39.62-75
Гордана Стокић Симончић, Биљана М. Ђурашиновић
{"title":"Библиотеке и књижна продукција у Европи током 16. и 17. века","authors":"Гордана Стокић Симончић, Биљана М. Ђурашиновић","doi":"10.19090/cit.2021.39.62-75","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.62-75","url":null,"abstract":"У раду су представљене најважније промене у сфери објављивања и штампања „књига“, које су се десиле током 16. и 17. века. Издаваштво и штампарство приказани су кроз преглед делатности знаменитих појединаца и група у различитим европским земљама, а упоредо је дат преглед нових носилаца информација: летака, памфлета, брошура те периодичних публикација, попут календара, алманаха, новина и часописа.Политичке, верске и културне промене, које су са собом донели јачање владарског апсолутизма, протестантизам, реформација, научна револуција и барок као уметнички правац, посматране су у овом раду из позиције историчара књиге, али и историчара библиотека. Пропадање манастирских збирки књига, које су током целог средњег века биле најзначајнији чувари писане баштине, развој краљевских колекција, универзитетских, специјалних и приватних библиотека богатих грађана, организација фондова, статус библиотекара и архитектура библиотека, представљени су тако да јасно сведоче о социјалној утемељености библиотечке делатности. Нарочито је истакнут значај текстова о уређењу библиотека који су се појавили у првој половини 17. века: они су доприносили ширењу знања о начину организације фондова, што је током следећих стотинак година довело до стварања савремених типова библиотека.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46579787","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
CitalistePub Date : 2020-12-28DOI: 10.19090/cit.2020.37.82-92
Јелена Цуца
{"title":"Технологија великих података (Big Data) и примена у будућој библиотечкој пракси","authors":"Јелена Цуца","doi":"10.19090/cit.2020.37.82-92","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/cit.2020.37.82-92","url":null,"abstract":"Са дигиталном револуцијом долази до масовне продукције свих врста података, структурираних и неструктурираних – и једно од решења по питању обраде било ког типа информација, текстуалног, аудио или видео, дефинише се развојем технологије великих података (Big Data). Њу карактерише велики обим и разноврсност података које је могуће обрадити у кратком временском периоду. Употребна вредност добијених резултата огледа се у истинитости и вредности информација које пружају увид у датасферу будућности. Описана технологија се примењује у свим областима развоја, од друштвених, природних и техничких наука, преко администрације, здравља, образовања, до привреде и економије. Коришћење Big Data у библиотекама представља нов начин да се корисницима пруже тражена знања и да се њихово пословање прилагоди дигиталном окружењу.Тема великих података у стручним библиотекарским часописима у Србији је мало заступљена. Истраживањем стручне литературе на енглеском језику о вези ове технологије и библиотекарства, долазимо до закључка да ни у свету не постоји довољан број емпиријских студија. Библиотекарима недостаје основно разумевање практичне примене технологије великих података, иако су свесни њених предности. Циљ рада је да се она приближи стручној и научној јавности и укаже на могуће примене и изазове за библиотечку и информациону праксу.","PeriodicalId":33124,"journal":{"name":"Citaliste","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-12-28","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48751703","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}