Национална библиотека у Мадриду и дух просветитељства

Током првих година 18. века, Шпанија се суочавала са бројним историјским променама и друштвеним изазовима који су утицали на измену културне политике и развијање свести о потреби да се национално културно наслеђе сачува и учини доступним будућим генерацијама. У овом контексту треба посматрати и концепцију „дириговане културе“, присутну не само на Иберијском полуострву, већ и у другим европским срединама, а чије ће позитивне последице бити оснивање и данас значајних културних институција. Циљ овог рада јесте да се кроз историјат настанка и развоја Националне библиотеке у Мадриду, најзначајније установе тога типа у Шпанији, укаже на значај повољног интелектуалног и друштвено-историјског амбијента у том процесу, али и на важност визије о неопходном очувању културног наслеђа, пре свега изданака националне писане речи. У раду се потврђује теза о погрешној перцепцији неокласичарске уметности и просветитељског покрета у Шпанији као „периода декаденције и културног неуспеха“, с обзиром на то да је управо у тој епохи настала основа за дела шпанске уметности и културе потоњих столећа и то захваљујући остварењу идеје о културном панхиспанизму.