Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду最新文献_第10页

L’ESPACE DANS LES PIÈCES HÔTEL DES DEUX MONDES D’ÉRIC-EMMANUEL SCHMITT ET HUIS CLOS DE JEAN-PAUL SARTRE eric - emmanuel SCHMITT设计的hotel DES DEUX MONDES和JEAN-PAUL SARTRE设计的HUIS CLOS

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2022-01-11 DOI: 10.19090/gff.2021.3.323-337

Nikola Bjelić, Vanja Cvetković

{"title":"L’ESPACE DANS LES PIÈCES HÔTEL DES DEUX MONDES D’ÉRIC-EMMANUEL SCHMITT ET HUIS CLOS DE JEAN-PAUL SARTRE","authors":"Nikola Bjelić, Vanja Cvetković","doi":"10.19090/gff.2021.3.323-337","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2021.3.323-337","url":null,"abstract":"Dans notre article, nous nous proposons d’analyser le rôle de l’espace dans la pièce Hôtel des Deux Mondes (1999) d’Éric-Emmanuel Schmitt en la comparant avec la pièce Huis clos (1944) de Jean-Paul Sartre. La pièce sartrienne nous servira de repère et de point de départ à l’analyse de l’espace chez Schmitt vu les nombreuses relations intertextuelles qui les relient. Cette intertextualité est visible sur le plan du contenu ainsi que sur le plan des idées exposées : l’existence humaine et la mort, la condition humaine, Dieu, le mysticisme. L’espace y joue un rôle essentiel. Il s’agit d’un espace fermé, clos, mais actif : dans Huis clos c’est un salon style Second Empire qui représente l’enfer, dans Hôtel des Deux Mondes une clinique qui se trouve entre la vie et la mort. À partir de différentes classifications de l’espace théâtral d’Hélène Laliberté, nous chercherons à déterminer la fonction mimétique de l’espace, c’est-à-dire le rôle de l’espace figuratif dans le déroulement de l’action. Pour mieux comprendre le rôle que joue l’espace fermé dans les deux pièces, nous utiliserons dans notre analyse les recherches de l’espace théâtral d’Anne Ubersfeld, surtout les deux types d’espace : le lieu scénique, ce même espace scénique « en tant qu’il est matériellement défini » (Ubersfeld, 1996a : 37), et l’espace dramatique, une abstraction qui « comprend non seulement les signes de la représentation, mais toute la spatialité virtuelle du texte, y compris ce qui est prévu comme hors scène » (Ubersfeld, 1996a : 37). Le but de notre article sera d’analyser ces deux types d’espace dans la pièce de Schmitt, leurs points communs et différences avec ceux de la pièce sartrienne.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"9 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-11","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129384399","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

O EKSPLETIVNOJ NEGACIJI U FRANCUSKOM, ITALIJANSKOM I SRPSKOM JEZIKU

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-17 DOI: 10.19090/gff.2021.2.157-172

Ružica Seder

引用次数: 0

CASE STUDY ON LANGUISTIC MEANS OF EDITING FOR VOICE AND TONE IN CORPORATE MARKETING COMMUNICATION 企业营销传播中语音语调编辑的语言手段案例研究

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.15-33

Александар Петар Кавгић

{"title":"CASE STUDY ON LANGUISTIC MEANS OF EDITING FOR VOICE AND TONE IN CORPORATE MARKETING COMMUNICATION","authors":"Александар Петар Кавгић","doi":"10.19090/gff.2021.2.15-33","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2021.2.15-33","url":null,"abstract":"The research analyses a small corpus of in-house writing of a multinational SME by non-native speakers of English and the edits and revisions made by a marketing expert and a technical writer (native English speakers). The analysis focuses on identifying, classifying and analysing edits regarding the voice and tone guidelines, i.e. how pragmatics concepts (politeness and audience accommodation) are grammatically and semantically encoded. The research uses style guides to analyse the “comparable” monolingual corpus of drafts and final versions, while the annotation includes tags for pragmatically motivated changes whose purpose is establishing a friendly relationship with the target audience. The research employs norms for qualitative research in public relations and marketing communication (Daymon & Holloway, 2010). The research shows that a) non-native speakers of English tend to have a self-centred approach to workplace English writing and often fail to achieve the company voice and tone, and b) the company voice and tone require elimination of culturally specific concepts and use of relatively simple grammatical structures and lexicon.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122614654","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

VIŠESTRUKA FOKALIZACIJA U PRIČI U ČESTARU RJUNOSUKEA AKUTAGAVE I ROMANU TROJE DŽULIJANA BARNSA

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.99-113

B. Živanović

{"title":"VIŠESTRUKA FOKALIZACIJA U PRIČI U ČESTARU RJUNOSUKEA AKUTAGAVE I ROMANU TROJE DŽULIJANA BARNSA","authors":"B. Živanović","doi":"10.19090/gff.2021.2.99-113","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2021.2.99-113","url":null,"abstract":"Ukoliko se fokalizacijom naziva perspektiva iz koje su predočeni pripovedne situacije i događaji, odnosno, opažajna ili konceptualna pozicija iz koje se predstavljaju pripovedne situacije, pokazaćemo kako je u priči U čestaru Rjunosukea Akugatave i romanu Troje Džulijana Barnsa, za razliku od klasičnog, odnosno tradicionalnog pripovedanja, gde pozicija naratora varira ili je ponekad nije moguće odrediti, tj. važi određenje nulte fokalizacije: locirana pozicija pripovedača koja podrazumeva opažajne ili konceptualne suspenzije kada prikazano zavisi isključivo od perspektive likova koji se u pripovesti oglašavaju. Tada za takvu poziciju kažemo da poseduje višestruku fokalizaciju. Kako fokalizacija može biti unutrašnja i spoljašnja, videćemo da ni kod Akutagave ni kod Barnsa ne postoji zadovoljenje takvom podelom. Oba autora u svojim pripovednim postupcima implementiraju postavke o fokalizaciji kojom se bavi naratologija i prisutna je u teorijskim radovima Žerara Ženeta, a što je poslužilo metodološkom okviru rada. S obzirom da Ženet specificira mesto fokalizatora unutar dijegeze insistiranjem na razlikovanju onoga ko vidi/opaža od onoga ko govori, pokazaćemo kako se kod Aktagave i Barnsa one objedinjuju i smenjuju u protagonistima sa promenljivim stepenom realizacije.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"70 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126476071","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

СМИСАОНОСНИ ПРАВАЦ ЉУДСКОГ ХОДА: ИЗАЗОВИ ВРЕДНОСНОГ ОРИЈЕНТИСАЊА И ХОЛИСТИЧКО РАЗУМЕВАЊЕ ЉУДСКЕ ДОБРОБИТИ

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.207-226

Dragan Jakovljević

{"title":"СМИСАОНОСНИ ПРАВАЦ ЉУДСКОГ ХОДА: ИЗАЗОВИ ВРЕДНОСНОГ ОРИЈЕНТИСАЊА И ХОЛИСТИЧКО РАЗУМЕВАЊЕ ЉУДСКЕ ДОБРОБИТИ","authors":"Dragan Jakovljević","doi":"10.19090/gff.2021.2.207-226","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2021.2.207-226","url":null,"abstract":"Unter Anknüpfung an J. Mittelstraß versucht der Verfasser die Frage zu klären, Wohin der Mensch (dh. die Menschheit) geht, bzw. wohin es eigentlich für ihn wünschenswert wäre, zu gehen. Nach einer Bestimmung des Orientierungsbegriffes selbst, werden die Thesen von M. Markowitsch zur krisenhaften gegenwärtigen Lage der gesellschaftlichen Moral diskutiert, wobei seinen kritischen Befunden nur teilweise zugestimmt wird. Daran anschließend, werden die Thesen von M. Kangrga und M. Horkheimer bezüglich der Globalisierung als eines prägenden Phänomens unserer Zeit erötert. Im weiteren Verlauf seiner Ausführungen geht der Verfasser dazu über, seine Ablehnung des Anthropozentrismus sowie des Speziesimus darzulegen, wobei auch die Interessen von anderen Lebewesengattungen sowie der natürlichen Umwelt explizit berücksicht werden. Letztlich wird daran auch eine dazu passende Sichtsweise des Sinnes der menschlichen Existenz und ihrer Erfüllung angeschloßen. In den abschließenden Betrachtungen wird zunächst die verbreitete einfache Vorstellung vom anhaltenden Fortschritt innerhalb der Zivilisationsgeschichte zurückgewiesen, unter dem Hinweis auch auf die These des Kulturpessimismus, die den besorgniserregenden Untergang von Kulturwerten feststellt. Am Ende seiner Ausführungen sieht der Verfasser dann die grundsätzliche Möglichkeit eines ausgedehnten Übereinkommens bezüglich der Wahl vom werthaften, holystisch gesinnten ökologisch-biozentrischen Rahmen zur Lebensführung in den menschlichen Gemeinschaften kommender Zeit vor – auch noch auf der intekulturellen Ebene.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"163 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115685382","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

MIKROLOŠKA ISTRAŽIVANJA U SKRIVENOM

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.229-247

Damir Smiljanić

引用次数: 0

SENIORATSKA GIMNAZIJA U NOVOM VRBASU (1822–1836)

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.173-192

Janko Ramač, Daniela Marčok

引用次数: 0

LOKUCIONI, ILOKUCIONI I PERLOKUCIONI ČINOVI I POLIFUNKCIONALNOST JEZIKA DRAME lokucioni, ilokucioni i perlokucioni činovi i polifunkcionalnost jezika drame

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.81-98

Jovana N. Ranđelović

引用次数: 0

MОДЕЛИ НЕГАТИВНОГ ИЛИ НЕАДЕКВАТНОГ ПОРОДИЧНОГ ВАСПИТНОГ ДЕЛОВАЊА У ВОЈВОДИНИ КРАЈЕМ 19. ВЕКА

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.115-128

Ferenc Nemet, Valerija Pinter Krekić, Virdjinija Aurel Popovic

{"title":"MОДЕЛИ НЕГАТИВНОГ ИЛИ НЕАДЕКВАТНОГ ПОРОДИЧНОГ ВАСПИТНОГ ДЕЛОВАЊА У ВОЈВОДИНИ КРАЈЕМ 19. ВЕКА","authors":"Ferenc Nemet, Valerija Pinter Krekić, Virdjinija Aurel Popovic","doi":"10.19090/gff.2021.2.115-128","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2021.2.115-128","url":null,"abstract":"У другој половини 19. века, за време Аустроугарске Монархије, у Војводини се мало који просветни радник, учитељ или професор одважио да се лати пера, напише и објави своја запажања о појединим моделима негативног или неадекватног породичног васпитног деловања у Војводини крајем 19. века који су за свој крајњи, негативни исход имали срозавање друштвеног морала. Један од ретких, који се на то осмелио, био је учитељ Ференц Јунг, који је своја искуства и запажања у том домену, сажео у књизи објављеној у Сомбору 1888. године на мађарском језику, A téves nevelési rendszerek áldozatai vagy a társadalmi erkölcs hanyatlásának okai. Rajzok a nevelészet köréből/[Жртве погршних васпитних система, тј. разлози пада друштвеног морала. Теме из области вапитања] намењеној родитељима као практичан водич за васпитање деце и како да препознају погрешне моделе васпитања, дајући им смернице за правилна васпитна начела. Јунг је у својој књизи елаборирао и указао на десетак разних негативних, неадекватних принципа васпитања, који су нанели штету појединцу и друштву у целини. У раду се анализирају модели породичног васпитног деловања у Војводини које је Ференц Јунг описао у својој кризи са акцентом на неадекване и погрешне моделе за васпитање деце као и на његове практичне савете из домена образовања и васпитања, као и друштвено-историјски контекст у којем су настале ове методе. Дело Ференца Јунга је свакако откриће за педагогију, будући да њу не бележи ниједна библиографија, те је због тога веома интересантан извор информација за историју педагошких наука на овим просторима. \u0000Кључне речи: Ференц Јунг, Војводина, неподобни системи васпитања, критика праксе васпитања у Аустроугарској Монархији, 19. век \u0000 ","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"34 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122450749","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

GENDERED GEOGRAPHIES OF POWER 权力的性别地理

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду Pub Date : 2021-12-16 DOI: 10.19090/gff.2021.2.35-49

Višnja Krstić

{"title":"GENDERED GEOGRAPHIES OF POWER","authors":"Višnja Krstić","doi":"10.19090/gff.2021.2.35-49","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2021.2.35-49","url":null,"abstract":"This paper poses a parallel analysis of Virginia Woolf’s Mrs Dalloway and Jean Rhys’s Voyage in the Dark, two novels set in London around the First World War that complement one another with regard to representation of women in the city. In focus are Woolf’s and Rhys’s heroines who belong different social classes. With a view to producing a fuller picture of the London strata of the time, the essay concentrates on a dual front: it examines the position the protagonists enjoy in respect to their gender as well as in respect to their social status. While Rhys’s Anna is a young woman from a distant colony, that is an outsider with no permanent residence in London, Woolf’s Clarissa Dalloway, however seemingly privileged, is greatly disadvantaged by her restricted experience of the metropolis. The essay argues that in these two novels London is a source of double marginalisation – a city unjust to the colonial subjects but unjust to women of all strata. As a theoretical background, the essay uses the concept of gendered geographies of power, which are supposed to help us reveal how different power structures affect the cityscape on both macro and micro level.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"16 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"117048723","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0