VIŠESTRUKA FOKALIZACIJA U PRIČI U ČESTARU RJUNOSUKEA AKUTAGAVE I ROMANU TROJE DŽULIJANA BARNSA

Abstract

Ukoliko se fokalizacijom naziva perspektiva iz koje su predočeni pripovedne situacije i događaji, odnosno, opažajna ili konceptualna pozicija iz koje se predstavljaju pripovedne situacije, pokazaćemo kako je u priči U čestaru Rjunosukea Akugatave i romanu Troje Džulijana Barnsa, za razliku od klasičnog, odnosno tradicionalnog pripovedanja, gde pozicija naratora varira ili je ponekad nije moguće odrediti, tj. važi određenje nulte fokalizacije: locirana pozicija pripovedača koja podrazumeva opažajne ili konceptualne suspenzije kada prikazano zavisi isključivo od perspektive likova koji se u pripovesti oglašavaju. Tada za takvu poziciju kažemo da poseduje višestruku fokalizaciju. Kako fokalizacija može biti unutrašnja i spoljašnja, videćemo da ni kod Akutagave ni kod Barnsa ne postoji zadovoljenje takvom podelom. Oba autora u svojim pripovednim postupcima implementiraju postavke o fokalizaciji kojom se bavi naratologija i prisutna je u teorijskim radovima Žerara Ženeta, a što je poslužilo metodološkom okviru rada. S obzirom da Ženet specificira mesto fokalizatora unutar dijegeze insistiranjem na razlikovanju onoga ko vidi/opaža od onoga ko govori, pokazaćemo kako se kod Aktagave i Barnsa one objedinjuju i smenjuju u protagonistima sa promenljivim stepenom realizacije.