Sineza最新文献

{"title":"Apofenija kao divergentno mišljenje: funkcija apofenije u kreativnosti","authors":"Marija Kušić","doi":"10.7251/sin2203005k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203005k","url":null,"abstract":"Kreativnost podrazumeva produkciju novih i svrsishodnih ideja, rešenja ili proizvoda (Nijstad et al., 2010; Runco i Jaeger, 2012). Savremeni kognitivistički modeli posmatraju kreativnost kao posledicu ne-specifične, fundamentalne kognicije i u formiranju kreativnih ideja podrazumevaju kako divergentne, tako i konvergentne procese. Za razliku od toga, tradicionalni modeli razumeju kreativnost kao specifičnu kogniciju. U ovom radu se analizira odnos između apofenije – tendencije da se uviđaju obrasci tamo gde ih nema (Brugger, 2001) – i kreativnosti. Apofenija, pored toga što podrazumeva lažne pozitive, takođe predstavlja produkciju novih, ali nekorisnih i neadaptivnih ideja. Da bi se analizirao odnos između apofenije i kreativnosti, zauzima se stav savremenih kognitivističkih modela kreativnosti. Prema tome, formiranje novih i neuobičajenih ideja se posmatra kao posledica isključivog rada divergentnih procesa. Konvergentni procesi dalje ograničavaju divergentne i omogućuju formiranje novih, a korisnih ideja. Na osnovu pretpostavki o ulogama koje ova dva procesa imaju u kreativnosti, apofenija se posmatra kao još jedna posledica divergentnih procesa. U tom slučaju izostaje uloga konvergentnih procesa, te divergentno mišljenje dovodi do samo novih, a nekorisnih – apofeničnih – ideja.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47336703","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Црно-бијела слика пропаганде: Сребреница, 12. април 1993. године","authors":"Милена Михаљевић","doi":"10.7251/sin2203002m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203002m","url":null,"abstract":"Иако је пропаганда дефинисана као настојање да се код других промијени мишљење и понашање, јасно је да је кориштење њених метода постало готово неизбјежно током ратних дејстава. На основу доступне архивске грађе и литературе у овом раду су анализирани примјери кориштења метода црне и бијеле пропаганде за два догађаја која су се одиграла 12. априла 1993. године у Сребреници. Методи поменутих врста пропаганде, засновани на истинитости информација са једне стране, или на манипулацијама са друге, могу оставити дугорочне посљедице на историјско памћење и историографију. Први примјер је везан за догађај у коме су убијени полицајци Министарства унутрашњих послова Републике Српске 12. априла 1993. године, па је као такав постао материјал за бијелу пропаганду, не оставивши за собом већих трагова. Међутим, други примјер, који се односи на гранатирање школског игралишта у Сребреници, показао се као одлична платформа за употребу метода црне пропаганде, створивши парадигму дугог трајања.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46302350","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Прилог проучавању историје породице Милановић","authors":"Бошко М. Бранковић","doi":"10.7251/sin2203003b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203003b","url":null,"abstract":"Аутор у тексту пише о прошлости петровачке породице Милановић. Акценат у раду је на биографијама свештеника Марка Милановића, учитеља, устаника и војводе из српског устанка 1875–1878. године Вида Милановића, књижевника, националног првака и борца за национална права Срба у Босни и Херцеговини под аустроугарском окупацијом Богдана Милановића Крајишника и свештеника Вукосава Милановића који је 2003. године, на приједлог тадашњег епископа бихаћко-петровачког Хризостома Јевића, а одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве убројан у Именослов Светих. Значај изабраних личности за проучавање из ове породице, осим свештеника Марка Милановића, у историји српског народа превазилази локални карактер и стога им је важно посветити значај у истраживањима прошлости српског народа у Босни и Херцеговини.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46325526","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Одјеци Србије, Источног питања и балканских ратова у Шпанији (1876–1914)","authors":"Константин Драгаш","doi":"10.7251/sin2202005d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2202005d","url":null,"abstract":"Рад има за циљ да испита опште карактеристике присуства и перцепције „Источног питања“ и балканских ратова (1912–1913) у шпанској публицистици у назначеном историјском периоду. Премда неутрална, без непосредног интереса у територијална питања на Балкану, недовољно упозната са прошлошћу Јужних Словена, Краљевина Шпанија (El Regno de España), држава богатог дипломатског искуства, с великом пажњом испратила је војне сукобе балканских хришћанских држава са Османским царством – од Руско–турског рата (1877–1878), до балканских ратова (1912–1913), касније и сам Велики рат. „Откривање“ и приближавање непознатог балканског геополитичког простора шпанској јавности у главној мери постигнуто је захваљујући деловању ратних дописника, путописаца (попут Васка Ибањеза), интелектуалне елите (Емилио Кастелар, Енрике Дупуј де Ломо, Унамуно и многи други), конзуларно–дипломатског особља (поред Грчке и Османског царства, Шпанија све до почетка друге деценије XX века са преосталим балканским државама није имала формалне дипломатске односе, изузимајући поједина конзуларна представништва), у мањој мери и преко француских публикација, чија дистрибуција у Шпанији није била занемарљива. Један део интелектуалне елите Шпаније о политичким кризама на Балкану у време анексије Босне и Херцеговине (1908) и ратова са Турском, односно Бугарском (1912–1913) писао је у оквиру проучавања и тумачења узрока Првог светског рата; Србија јe у том сукобу обезбедила значајан допринос победи Савезника, док је Шпанија задржала неутралност, уз „узрујано“ јавно мнење, подељено на присталице Савезника (aliadófilos) и тзв. германофиле (germánofilos). Симболичка, метафизичка паралела пораза Османског царства пронађена је у парадигми католичке Реконквисте, политичком, али не и културном, крају ислама на Иберијском полуострву крајем XV века: стратишта Куманова и Једрена у димензији библијског испуњења светог рата као нове Гранаде. Мањи део рада обухвата кратку анализу присуства сукоба са Османским царством у латиноамеричким политичко-књижевним часописима и брошурама; већи део Латинске Америке тог времена очувао је снажне, непокидане везе са шпанском културом и шпанском интелектуалном јавношћу.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48859711","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Први балкански рат у бечким сатиричним листовима","authors":"Стојанка Лужија","doi":"10.7251/sin2202004l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2202004l","url":null,"abstract":"У овом раду ауторка анализира карикатуре које су у вријеме трајања Првог балканског рата објављиване у бечким сатиричним листовима Ди Мускете (Die Muskete), Кикерики (Kikeriki) и Винер Карикатурен (Wiener Caricaturen). Примарни циљ рада био је показати кроз испитивање садржаја, симболике, као и вербалних и невербалних порука појединачних карикатура, да ли се може уочити образац негативних предрасуда, односно стереотипног типизирања различитих личности и догађаја Првог балканског рата из угла бечке сатиричне штампе. Поред анализе алегоријских предрасуда о члановима Балканског савеза, посебна пажња у овом раду је дата испитивању третирања појмова панславизма и уопште руског утицаја на балканска дешавања, затим акутном проблему одржања Османског царства, као и питању Албаније. Настојали смо утврдити да ли су карикатуре само биле гласило јавности или су пак служиле за моделирање јавнога мњења као пропагандно средство. Уочили смо да, иако су посматране новине имале различиту уредничку структуру и читалачку публику, у њиховим карикатурама о Првом балканском рату доминирао је наратив присутан и у аустроугарској официјелној спољној политици, који се, као што смо показали, огледао у понижавању чланица Балканског савеза, истицању тежње да се Османско царство одржи у животу, те потенцирању страха од панславизма и неминовности стварања албанске државе под аустроугарским протекторатом. Стереотипно типизирање чланица Балканског савеза (њихових владара и народа) не само да је појачавало већ постојеће негативне предрасуде у аустроугарском јавном мњењу, него је стварало и нове. У том смислу, карикатуре су имале сугестивну и пропагандну улогу.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43524426","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Prošlost u sadašnjosti: vrijeme i narativ o balkanskim ratovima u medijskoj industriji i međunarodnoj politici","authors":"A. Doja, Enika Abazi","doi":"10.7251/sin2202007a","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2202007a","url":null,"abstract":"U ovom članku istražujemo različite forme putopisa, medijskih izvještaja, diplomatskih zapisa, politika, istinosnih tvrdnji i svjedočanstava eksperata u kojima su različite narativne perspektive o balkanskim ratovima, kako starim (1912–1913) tako i novim (1991–1999), bile najevidentnije. Tvrdimo da su načini na koje su ove perspektive ukorijenjene u različitim vremenima i istorizacijama rezultovali u konstruisanju opšteprihvaćenih i zastarjelih predstava. U praktičnom smislu, istražujemo nekoliko obrazaca narativa koji su vodili senzacionalizmu medijske industrije i esencijalizaciji kolektivnog pamćenja. Uzeti zajedno, kao opšta odlika savremene politike i analize u dominantnom međunarodnom mišljenju, politici i nauci, ovi narativni obrasci pokazuju da se istorijsko znanje prenosi na načine koji stvaraju sadašnjost i predstavljaju izvještaje o drugoj prošlosti, kao i da se kolektivna vjerovanja aktera međunarodne zajednice konstruišu kao medijski događaji i javne hegemonističke predstave. Cilj nam je pokazati na koji način se određeni trenuci prekida istoricizuju i posljedično koriste i zloupotrebljavaju za anahronistično predstavljanje jugoistočne Evrope.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45936242","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Питање ратних злочина у балканским ратовима и њихова савремена интерпретација","authors":"Биљана Стојић","doi":"10.7251/sin2202001s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2202001s","url":null,"abstract":"У раду се бавимо анализом проблема ратних злочина и кршења међународних ратних норми кроз оба балканска рата, али и местом овог питања у савременој историографији, пре свега француској. Бавимо се подробном анализом како су зараћене стране и велике силе гледале на проблем ратних злочина током трајања рата, а како се на овај проблем гледа данас. Бавимо се улогом и значајем комисије коју је Карнегијева фондација за међународни мир послала на Балкан 1913. као и значајем извештаја који је из те истраге проистекао. Посебно је скренута пажња на инструментализацију извештаја Карнегијеве фондације и самих балканских ратова у ревизионистичкој историографији. Рад је написан на основу грађе српске, француске и бугарске провенијенције, допуњене периодиком и релевантном историографском литературом.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43605005","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Балкански ратови и Југословенска револуционарна омладина","authors":"Боривоје Милошевић, Сандра Лукић","doi":"10.7251/sin2202002m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2202002m","url":null,"abstract":"Анексиона криза (1908−1909) и балкански ратови (1912−1913) снажно су утицали на редефинисање политичке мапе Европе, односа између великих сила, али и развоја омладинског револуционарног покрета у јужнословенским дијеловима Аустроугарске. Побједе српског оружја и ослобођење Старе Србије снажно су одјекнуле међу пројугословенски оријентисаним политичарима, интелектуалцима, а посебно међу напредном, револуционарном омладином. Неки од њих напустили су Босну и Херцеговину и као добровољци борили су се у јединицама српске и црногорске војске. Омладина је наслућивала долазак времена у којем је требало стати на крај туђинској владавини, ослободити јужнословенске народе и ујединити их у једну слободну државу. Изнимним мјерама, уведеним маја 1913. године у јеку Скадарске кризе, суспендоване су поједине одредбе Устава, ограничене многе грађанске слободе и укинута су друштва са српским националним предзнаком.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48356525","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Балканские войны как войны славянские: функционирование одного из символов в публикациях русской прессы","authors":"Никита Сергеевич Гусев","doi":"10.7251/sin2202003g","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2202003g","url":null,"abstract":"В статье рассматривается то, какое место заняла славянская символика в публикациях русской прессы во время Балканских войн. Именно ее значительная часть газет использовала при описании событий. Таким образом, забытой оказалась Греция. Однако русское общество проявляло к ней мало симпатий. Славянство стало олицетворением христианства, прогресса, свободы и антигерманизма. В силу ряда факторов наиболее активно использовалось символика братства и общего славянского дела. Когда конфликт между Болгарией и Сербией стал очевидным, русское общество активно стало говорить об ответственности не только за братоубийство, но и за разрушение общего славянского дела. В результате Второй балканской войны зазвучали голоса, требовавшие отказаться от славянской политики России. Однако роль символа славянства была слишком велика, чтобы его можно было отбросить. Потому появились попытки спасти символ славянского братства и найти событиям иные причины событий.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42640938","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Балкански ратови на страницама Сарајевског листа (1912–1913)","authors":"Радован Субић","doi":"10.7251/sin2202006s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2202006s","url":null,"abstract":"У овом раду доносе се вијести о Првом и Другом балканском рату које су читаоци Сарајевског листа у вријеме ратних сукоба могли да прочитају на страницама ових дневних новина. Сарајевски лист био је гласило аустроугарске власти у Босни и Херцеговини и његова уређивачка политика уклапала се у задате службене оквире. Новински текстови који су објављивани првенствено су третирали проблематику војних операција и дипломатских активности. Сарајевски лист доносио је информације са разних страна, практично свих учесника у сукобу. Први балкански рат је на страницама Сарајевског листа третиран доста исцрпно. Повремено су, поред кључних ратних питања, биле третиране и важне политичке теме, као што је албанско питање, с нагласком на оправданост албанских тежњи. У вријеме Другог балканског рата уредништво је чешће преносило оне вијести које долазе из Софије и које говоре о бугарској невиности, као и српској и грчкој одговорности за почетак рата. Лист се понекад својим писањем, мада не потпуно отворено, сврставао на страну Бугарске. Примјетан је у одређеној мјери негативан тон према Србији. С друге стране, вијести о Румунији немају негативну конотацију, што је и разумљиво због доста бољег односа Беча према Букурешту него према Београду. Укратко, Сарајевски лист је у увијеној форми преносио ставове које је имао званични Беч.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43803213","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}