Sineza最新文献

{"title":"Схватање љепоте и морала у филозофији Дејвида Хјума","authors":"Данијела И. Милинковић","doi":"10.7251/sin2301005m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2301005m","url":null,"abstract":"У овом раду ауторова намјера јесте да покаже какво је схватање љепоте и морала код Хјума. С обзиром да је поимање лијепог неодвојиво од поимања самога морала то је и био разлог зашто смо се у овом раду опредијелили за разумијевање ова два појма. Оно што нас је још потакло да се бавимо овим појмовима јесте и данашње стање у умјетности и критици истога. Заправо из контекста данашњег времена, ми више не можемо говорити о јединству лијепо и моралног. То јединство остаје само идеал који смо наслиједили од претходних филозофија, али не значи да не требамо да стремимо ка тим идеалима. Стога, сматрамо да овај рад управо има за циљ, кроз изношење Хјумових естетичких и моралних ставова, да реафирмише идеје јединства моралног и лијепог у умјетностима, али и у цјелини друштва.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-02-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43657640","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Була папе Николе V деспоту Ђурђу Бранковићу (Рим, 24. октобар 1453. године) у контексту папске крсташке политике","authors":"Игор Стаменовић","doi":"10.7251/sin2301003s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2301003s","url":null,"abstract":"Рад анализира садржај буле папе Николе V (1447–1455) упућене 24. октобра 1453. године српском деспоту Ђурђу Бранковићу (1427–1456). Текст буле стављен је у шири контекст антиосманске крсташке политике папства и његових савезника након османског заузимања Константинопоља 1453. године. Крсташки планови који су тада разматрани укључивали су и простор Српске деспотовине. Контакти деспота са папством и са напуљским краљем Алфонсом V Арагонским (1442–1458) у раду се посматрају као део јединственог процеса чији је крајњи циљ био придруживање српског деспота крсташком табору. Последица тих преговора је и издавање анализиране буле, чији садржај аутор сагледава из перспективе интереса папства и интереса Српске деспотовине. Предмет проучавања је и начин на који су верске тензије између фрањевачких мисионара и православних на граничном простору између краљевине Босне, краљевине Угарске и Српске деспотовине утицале на садржај буле и на њена каснија тумачења. Такође, рад пружа увид у коришћење црквене уније као средства у преговорима папства и деспотовине, дајући допринос разумевању сложеног и променљивог односа деспота Ђурђа према овом питању.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-02-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45212302","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Филозофско-методолошки осврт на агресивност и алтруизам као два фундаментална облика друштвеног понашања","authors":"Огњен Р. Кандић, Биљана Ж. Балта","doi":"10.7251/sin2301004k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2301004k","url":null,"abstract":"Социобиологија се темељи на једној теорији према којој средишњи животни процес није ништа друго до борба гена за властиту репродукцију. Према тој популарној теорији, сваки организам насљеђује тенденције према развијању извјесне врсте понашања. Ти обрасци понашања значајно повећавају шансе да животиње и људи преносе своје гене на будуће генерације. У овом раду аутори су ставили фокус на двије, по њиховом мишљењу, најмаркантније и међусобно крајње различите особине људског и животињског понашања – агресивност и алтруизам. Кроз низ примјера и анализе супротстављених теорија, они су покушали да одгонетну да ли су те особине урођене људском роду, колико се од таквог понашања може разумјети из перспективе еволуције, те да ли су резултати до којих је дошла социобиологија на основу истраживања животињског свијета уопште примјенљиви на сам људски род. Показаће се да је оно што је одувијек покретало друштва и цивилизације била спрега између културне еволуције и организованог насиља. Чини се да нас је управо та спрега данас довела до руба самоуништења. У том смислу, јасно је да, ако желимо створити снажније темеље мира, морамо изградити политичке, културне и сваке друге везе које творе чвршће испреплетену мрежу међусобне солидарности.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-02-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48366116","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Операција La Corse: Неуспјели покушај транспорта југословенских добровољаца у Шпанију 1937. и његове посљедице","authors":"Владан Вуклиш","doi":"10.7251/sin2301001v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2301001v","url":null,"abstract":"Циљ овог рада је да детаљно образлажи једну акцију помоћи Шпанској Републици, коју је предузело руководство Комунистичке партије Југославије почетком 1937. године. Наиме, ради се о покушају илегалног укрцавања веће групe добровољаца са двије локације на јадранској обали. За ту потребу унајмљен је француски трговачки брод „Корзика“ (La Corse), којим би се добровољци даље превезли до Шпаније, гдје би се укључили у јединице Интернационалних бригада. Пошто је ова операција пропала правовременом реакцијом југословенске полиције, дошло је до хапшења руководећих лица, а затим и до обавјештајног продора у Комунистичку партију. Овај рад обједињује до сада објављене, али углавном парцијалне научне налазе, са мемоарским записима и архивском грађом, на основу чега доноси детаљну реконструкцију контекста, догађаја, каузалних веза и посљедица.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":"53 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-02-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"136292981","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Шест писама на арамејском из Хермопоља. Увод, језичка анализа, коментар, арамејски текст и превод","authors":"Бошко Ерић","doi":"10.7251/sin2301002e","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2301002e","url":null,"abstract":"Аутор започиње рад краћим уводом у ком обрађује историју Арамејског народа и језика. Креће од хипотетичких почетака, тј. везе Амореја и Ахламу народа са Арамејацима, као и првог конкретног помена Арамејаца у 12. веку пре Христа, па до ахеменидске Персије, посебно се задржавајући на ширењу арамејског језика. Затим, прелази на представљање особености арамејског језика коришћеног у Хермопољу кроз анализу шест писама које је написао исти аутор у 6. и 5. веку пре Христа, тј. у чему се огледа сличност тог дијалекта, са дијалектима који су му претходили и следили. Након овога, аутор указује на важност изучавања ових и сличних текстова, како за разумевање свакодневног живота и културе арамејског народа у једном историјском тренутку, тако и за разумевање историје јеврејског народа и за изучавање Светог Писма. На крају овог дела рада, пре него што пређе на препис и превод на српски ових шест писама, аутор указује на неке особености конкретног превода на српски и како је неке арамејске изразе и термине преводио на српски.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-02-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45086067","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Odnos osobina Alternativnog petofaktorskog modela ličnosti i testne anksioznosti: moderatorska uloga vještina upravljanja vremenom i opterećenosti obavezama","authors":"J. Bacić, Lana Vujaković","doi":"10.7251/sin2203007b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203007b","url":null,"abstract":"Testna anksioznost predstavlja neprijatno stanje tenzije, straha i fizioloških simptoma koji se javljaju prije, tokom i nakon ispita. Ranija istraživanja sugerišu da su osobine ličnosti najbolji prediktor testne anksioznosti (Jayaraman i Subramanian, 2015), ali su u njima korišteni ili Petofaktorski model ličnosti (Costa i McCrae, 1992) ili Ajzenkov PEN model (Eysenck, 1991). Cilj ovog istraživanja jeste ispitati odnos osobina Alternativnog petofaktorskog modela ličnosti (Zuckerman, 1994) i testne anksioznosti, te provjeriti da li varijable poput opterećenosti obavezama i vještina upravljanja vremenom, ranije povezivane sa testnom anksioznošću, imaju efekta na odnos ovih konstrukata. Uzorak je činilo 264 studenta (83.4% žena), sa prostora BiH, Srbije i Hrvatske. Od instrumenata su korišteni ZKA-PQ-SF upitnik ličnosti (Aluja et al., 2017), upitnik testne anksioznosti (Subotić i Marinković, 2018), te dvije jednoajtemske skale koje ispituju opterećenost obavezama i vještine upravljanja vremenom. Korelaciona analiza pokazuje da testna anksioznost pozitivno korelira sa neuroticizmom (r=.61, p.001) i agresivnošću (r=.26, p.001), odnosno negativno sa vještinama upravljanja vremenom (r=-.24, p.001) i ekstraverzijom (r = -.15, p =.01). Regresiona analiza sugeriše da model koji uzima sve osobine ličnosti u obzir objašnjava 39.6% varijanse (R=.62, R2=.39, p.001), što je gotovo jednako samostalnom doprinosu neuroticizma (R=.61, R2=.37, p.001), ali treba naglasiti da su u proširenom modelu identifikovani i supresijski efekti. Vještine upravljanja vremenom i opterećenost obavezama nisu značajno moderirale odnos ispitivanih konstrukata. Rezultati sugerišu da su osobine ličnosti dobri korelati testne anksioznosti i van konteksta često upotrebljivanih leksičkih modela, odnosno, da fiziološki zasnovani modeli ličnosti mogu bolje objasniti testnu anksioznost. Podaci koji upućuju da slabije vještine upravljanja vremenom koreliraju sa testnom anksioznošću, ali da posjedovanje ovih vještina ne mijenja intenzitet veze koju sa njom ostvaruju osobine ličnosti, prije svega neuroticizam, diskutovani su imajući na umu važnost fizioloških i kognitivnih procesa koje pronalazimo u osnovi.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43886641","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Баштине обласних господара у средњовјековној Србији","authors":"Александра Костадиновић-Рачић","doi":"10.7251/sin2203008k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203008k","url":null,"abstract":"Приказ књиге: Драгичевић, П. (2021). Баштине обласних господара у средњовјековној Србији (историјско-географска студија). Бања Лука: Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, стр. 305.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46038960","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"The language of physicalism: A conceptual review of physicalist ontology","authors":"Igor Janković","doi":"10.7251/sin2203001j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203001j","url":null,"abstract":"In this paper, the author explores the development and influence of the language of physicalism on the understanding of the mind and body problem. Firstly, we will address the early development and, later, the transformation of physicalism from a language methodology to a metaphysical theory, which will receive its final form in the philosophy of mind. The chapter will be concluded with a short review of the identity theory, and consequently, the question about the legitimacy of the identification of philosophical and scientific concepts will arise. Afterwards, in the second chapter, the author will use the so-called problem picture in order to provide a conceptual analysis of the language of physicalism. That way, we will demonstrate how the transformation of crucial philosophical notions emerges from a wider linguistic and contextual background. In this case, philosophical concepts, or language, are influenced by the metaphysics of scientism. Finally, instead of a summary, the last chapter will provide a short sketch of the ontogrammatical method, whose task is to shed light upon ontological transformations via conceptual and linguistic analysis.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42199705","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Теоријски концепт културе сјећања-заборава у настави књижевности (у Републици Српској)","authors":"Нина Говедар","doi":"10.7251/sin2203004g","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203004g","url":null,"abstract":"Колективно памћење условљавају друштвене, историјске, идеолошке, политичке и друге околности, а начин на који информације и чињенице из домена колективног памћења бивају евоциране и контекстуализоване представља колективно сјећање. Контекстуализација се врши системски, програмирајући шта треба да остане дио колективног сјећања, а шта прелази у заборав. На тај начин се информације из домена памћења филтрирају и прилагођавају владајућим друштвеним околностима и потребама. Знања и контекстуализоване информације које се преносе кроз концепт колективног сјећања бивају друштвено и културолошки обликована у систем културе сјећања – бираних сјећања на основу којих се граде национални, идеолошки, политички, друштвени и други наративи. Наше истраживање усмјерено је на анализу могућности које у домену његовања културе сјећања и памћења нуде актуелни наставни планови и програми за основну и средњу школу, те уобличавање теориjског оквира који би представљао полазишну тачку за остваривање наставних циљева у вези са његовањем културе сјећања у наставној пракси. Рад је настао са циљем да се представе и испитају постојећи концепти изучавања културе сјећања у настави, те могућност њихове примјене у контексту образовног система у Републици Српској. Предмет истраживања је преиспитивање концепта културе сјећања, његово дефинисање, проблематизовање историјских категорија на које се односи, као и васпитне улоге коју може имати у наставном процесу.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47004658","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"Квалитет аналогија које студенти спонтано генеришу у педагошкој ситуацији","authors":"Златко Павловић","doi":"10.7251/sin2203006p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2203006p","url":null,"abstract":"Да би се аналогије у настави у учењу користиле на ефикасан начин потребно је обучити наставникe за њихову примјену. Пошто таква обука углавном изостаје, наставници аналогије користе спонтано и у складу са својим интуитивним представама о томе када и како их је могуће и потребно примјењивати. У раду су приказани резултати два истраживања на узорцима студената (150, односно 305 испитаника). У узорку првог истраживања били су студенти који су се оспособљавали за наставнички позив, а у узорку другог су се неки оспособљавали за наставнички позив, а неки не. Мјерени су њихова склоност да спонтано примјењују аналогије у педагошкој ситуацији (сутиација у којој се од њих тражи да дјетету објасне значење одређених појмова), као и квалитет аналогија које су примијенили. Квалитет је процјењиван преко тога да ли су или нису указивали на сличности и разлике међу аналозима у примијењеним аналогијама. Резултати сугеришу да значајан број испитаника показује интуитивну осјетљивост за услове ефикасне примјене аналогија, али се та осјетљивост у знатно већој мјери односи на свијест о потребу експлицирања сличности него експлицирања разлика. Такође, резултати наговјештавају да професионално оспособљавање за наставничку професију унеколико доприноси побољшавању компетенције будућих наставника за ефикасну примјену аналогија, премда нису сви добијени резултати у складу са таквом констатацијом.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43222925","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}