ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ最新文献

筛选
英文 中文
Религијски национализам као искушење савременог свештенослужења
Љубивоје Стојановић
{"title":"Религијски национализам као искушење савременог свештенослужења","authors":"Љубивоје Стојановић","doi":"10.7251/cpbfsvo2019090s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019090s","url":null,"abstract":"Етнофилетизам (религијски национализам) јесте стварно искушење савременог свештенослужења, што не би требало разумети као порицање народности. Реч је о опас- ности колективног егоизма на несигурним темељима порекла и припадности, што битно успорава стварање боголике личности и заједнице. Такође, неопходно је разликовати црк- вену саборност од идеолошких или етничких удруживања. Само онда када успемо да се преобразимо самокритиком као подвигом тражења добрих решења моћи ћемо да покре- немо стварни бољитак у свету. Тако можемо да постанемо ангажовани људи који показују разумевање и остварују јеванђелско усмерење да „већи служе мањима“ (Мт 20, 26–27).","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129800289","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Духовна превирања IV и V века
Зоран Јелисавчић
{"title":"Духовна превирања IV и V века","authors":"Зоран Јелисавчић","doi":"10.7251/cpbfsvo2120103j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2120103j","url":null,"abstract":"Аутор у овом раду излаже и анализира духовне покрете IV и V века који су има- ли непосредне везе са аскетским оцима. Посебна пажња је посвећена Оригену и оригени- стичком покрету, затим гностицизму, Евагрију Понтијском, Светом Макарију Великом и Светом Дијадоху Фотичком. Наиме, у питању су покрети који су оставили највише трага у формирању византијске мисли и Православне Цркве. Неки од јеретичких покрета ове врсте су успешно сузбијени у самом зачетку, а неки су преживели кроз векове и поново су се појавили, у другом облику, у позном средњем веку. Аутор износи преглед ових покрета и разматра њихов утицај на развој православног богословља.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"31 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131419469","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Духовна служба у оружаним снагама (Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ. Бања Лука: Ризница, 2018)
Саша Шољевић
{"title":"Духовна служба у оружаним снагама (Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ. Бања Лука: Ризница, 2018)","authors":"Саша Шољевић","doi":"10.7251/cpbfsvo2019115s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019115s","url":null,"abstract":"Аутор књиге Православно свештенство у Министарству одбране и Оружаним сна- гама БиХ Драган Шућур истиче да је, после нестанка Краљевине Југославије са исто- ријске сцене, свештенство Српске Православне Цркве први пут институционално уведено у неке оружане снаге тек 2008. године, када су свештеници формацијски постављени у Министарство одбране и Оружане снаге БиХ. Поменути аутор у првим поглављима књиге прати улогу свештенства Српске Православне Цркве у бројним војним структурама у последња два века; зато временске границе писања иду од Првог српског устанка до гашења Војске Републике Српске. Други и главни део књиге посвећен је Оружаним снагама БиХ и верској служби у њима, а акценат је стављен на православно душебрижништво, обухватајући чињенице везане за пред- ставнике Српске Православне Цркве (епископе и свештенике) у МО и ОС БиХ. Драган Шућур истиче да није било лако прикупити грађу за главни део моногра- фије (документа, фотографије, периодику), јер је „једну активност војних свеште- ника у ОС БиХ брзо смјењивала друга, остављајући претходне у варљивом сјећању“. Ипак, сачувано је довољно грађе Канцеларије православног душебрижништва, за- тим у архивама епархија Зворничко-тузланске и Бихаћко-петровачке. Јаснију слику дају војна периодика, војни билтени и сајт Министарства одбране, затим фото и писана документација у власништву војних свештеника.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"26 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"117132430","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
„Крв његова на нас и нашу дјецу“ (Мт 27, 25) – могућност једне филојудејске егзегезе
Владислав Топаловић
{"title":"„Крв његова на нас и нашу дјецу“ (Мт 27, 25) – могућност једне филојудејске егзегезе","authors":"Владислав Топаловић","doi":"10.7251/cpbfsvo2019001t","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019001t","url":null,"abstract":"Мт 27, 25 спада у текстове који чине камен спотицања у дијалогу јудејства и хришћанства. Аутор тежи да укаже на некоректност и опасност антијудејског и анти- семитског тумачења Мт 27, 25. С тим циљем, наведене ријечи посматра кроз историјски контекст, који чини ситуација у Цркви, у чијем је миљеу Јеванђеље по Матеју настало, ана- лизира одређене изразе који се у тексту користе и врши упоређивање са изразима упот- ријебљеним у паралелним синоптичким текстовима и остатку Новога завјета. Такође, на- прављен је осврт на историју тумачења наведеног текста и на коментаре који су се сматра- ли антијудејским. Текст показује да је неоправдано антијудејско читање Мт 27, 25. Такође, неоправдана су и једнострана читања појединих патристичких коментара овога текста у којима се препознаје антијудаизам. Мт 27, 23 је текст који је и те како могуће тумачити као израз перспективе за јудејство, а не као израз антијудаизма.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"EM-27 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126525172","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Литургијска мистагогија оца Александра Шмемана
Драган Стојшин
{"title":"Литургијска мистагогија оца Александра Шмемана","authors":"Драган Стојшин","doi":"10.7251/cpbfsvo2019048s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019048s","url":null,"abstract":"Мистагогија Александра Шмемана протеже се на разне елементе литургијског богословља, од Евхаристије као језгра до антропологије. За Шемана је на првом месту било битно да се Литургија и све оно што из ње извире не схвати на мистериозан начин, већ као живот који једини прави смисао задобија управо у њој. У раду је акценат стављен на Литургију као сусрет Бога и човека и на чињеницу да се Црква остварује кроз своје богослужење. Такође, у раду је наглашен и педагошки карактер богослужења. Шмеман је у свом литургијском раду показао велику ширину, обухвативши и мистериологију и хеортологију, али кроз призму Литургије као богослужења које свему даје смисао. Оно о чему посебно говори Шмеман јесте разоткривање првобитног и органског јединства између Литургије и светих тајни. Литургијска природа свете тајне, као и светотајинска природа Литургије, а преко ње и саме Цркве, извори су динамичне синтезе о којој Оци вечно сведоче.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"4 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115090063","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Да ли постоји „догматска икономија“? (или о једној „издаји вјере“ Светог Василија Великог) 这还是 "教条经济 "吗(或关于圣巴西尔大帝的 "问题与信仰")
Дарко Ђого, Зоран Јелисавчић
{"title":"Да ли постоји „догматска икономија“? (или о једној „издаји вјере“ Светог Василија Великог)","authors":"Дарко Ђого, Зоран Јелисавчић","doi":"10.7251/cpbfsvo2019014d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019014d","url":null,"abstract":"Једна живописна епизода из године 372. осликава нам борбу коју су Свети Оци Кападокијци морали да воде истовремено на два догматска фронта: с једне стране, супрот- стављајући се аријанској јереси која је у то доба уживала нарочиту подршку цара Валенса, док су се, с друге стране, појављивале оптужбе да Свети Василије Велики „издаје право- славну вјеру“ тиме што не проповиједа Божанство Духа Светога користећи исте терми- не којима се никејска теологија служила да нагласи једносушност Оца и Сина. У раду се разматрају границе „икономије“ на пољу догматских учења кроз конкретан примјер од- носа Светог Василија Великог према онима који су у то доба из македонијевских кругова приступали Цркви. На примјеру догматске борбе, али и педагошког приступа Отаца IV вијека, осликани су закључци релевантни за савремени догматско-педагошки приступ у контрасту према бинарној схеми фундаментализма.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"38 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"133863120","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Однос есхатологије и историје у Литургији
Горан Вучковић
{"title":"Однос есхатологије и историје у Литургији","authors":"Горан Вучковић","doi":"10.7251/cpbfsvo2120036v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2120036v","url":null,"abstract":"Есхатологија у православном богословљy и литургијском животу Цркве није посљедње поглавље догматике, као наука која се тиче посљедњих догађаја који ће се збити приликом Другог доласка Христовог. Есхатологија је присутна у времену кроз Евхаристију и разумијевање њиховог дијалектичког односа је од суштинске важности за православ- ну Литургију. Иако се у савременом богословљу посвећује нарочита пажња есхатологији, ипак постоје различита, врло често супротстављена мишљења о мјесту есхатологије у Литургији, као и о односу есхатологије и историје. Стога је потребно објаснити како се историја и есхатологија пројављују у Литургији и како вјерни могу учествовати у есхато- лошким догађајима, као и да ли се есхатологија тиче једино Литургије или се пројављује и у другим сегментима живота Цркве. На та питања потребно је одговорити полазећи од новозавјетног свједочанства и од литургијског искуства ране Цркве и дати одговор у контексту савременог богословља. Такође, овај рад представља покушај да се укаже на то да „литургијски кључ“ даје правилну синтезу есхатологије и историје са аспекта иконичне онтологије.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"27 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"128955425","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Мемра прва мар Исака Учитеља Сиријца
Бошко Ерић
{"title":"Мемра прва мар Исака Учитеља Сиријца","authors":"Бошко Ерић","doi":"10.7251/cpbfsvo2120001e","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2120001e","url":null,"abstract":"На почетку рада, аутор нам представља проблем у вези са одређивањем и дефи- нисањем тога ко је Исак из наслова мемре. Показује да према једном од најранијих извора који говори о овом проблему, писму Јакова Едеског († 708. године), постоје три Исака који су (бар делимично) живели у V веку и на приближно истом простору. Помињући још неке изворе, задржава се на „Предговору“ П. Беджана који је објавио сирски текст ове мемре и на студијама Т. Бу Мансура у којима се види да су од 19. века до данас научници различито гледали на број личности које су писале списе сачуване под именом Исак, а које су из овог периода. Након овога, ослањајући се на анализу Т. Бу Мансура, аутор указује да је писац мемре вероватно Исак који је у историји познат под именом Исак Антиохијски, антихал- кидонац. Следи преглед садржаја мемре и коментар у којем се аутор осврће на важност ишчитавања и на чињеницу на коју указује сам Исак, а то је да се кроз ишчитавање разго- вара са самим писцем списа, у овом случају са Писцем Светих Списа. На крају се налази интегрални сирски текст са преводом на српски.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"36 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"130205384","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Догма, Литургија и подвиг у ери секуларизма и рационализма
Горан Вучковић
{"title":"Догма, Литургија и подвиг у ери секуларизма и рационализма","authors":"Горан Вучковић","doi":"10.7251/cpbfsvo1918001v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo1918001v","url":null,"abstract":"Црква се данас суочава са питањем секуларизма и рационализма. Ситуација је так- ва да је у времену секуларног друштва човјеку допуштено да вјерује, да се занима за мета- физику исто колико је слободан да се бави науком. Осим традиционалистичког приступа вјери, егзистенцијални приступ је остао у сјенци и резервисан само за оне који се баве тео- логијом или пак философијом, тј. за оне чије интересовање надилази уобичајено схватање вјере. Тако долазимо до појма догме. Како савремени човјек разумије догмате Цркве или да ли их уопште разумије? Да ли изван традиционалистичког, етичког, обредног приступа вјери постоји познавање догмата, еклисиологије или свијест о томе како припадамо Цркви? Зашто се о догматима не говори изван катедре? Зашто не постоји еклисиолошки приступ вјери? Да ли су догмати истине запечаћени са „седам печата“ и да ли се догме могу живјети или су оне у сфери имагинарног и апстрактног? Како савременом човјеку пренијети зна- чење догме? То су питања која се налазе у основи овог рада.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"16 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116442601","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Значај Законоправила Светог Саве
Саша Шољевић
{"title":"Значај Законоправила Светог Саве","authors":"Саша Шољевић","doi":"10.7251/cpbfsvo1918051s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo1918051s","url":null,"abstract":"Законоправило Светог Саве је зборник световног и црквеног законодавства којим је српски народ добио хришћански поглед на Цркву, државу и друштво. Свети Сава је раз- умео колико је законодавна делатност значајна не само за организовање Цркве, него и за целокупан живот народа, јер Црква не означава само заједницу људи са Богом, него и међу- собну заједницу људи. Свети Сава је опомињао да сви који желе да живе по Законоправилу треба да се кроз молитву и покајање очисте од сујете, мржње и зла. Народ има праве вредности само ако живи јеванђелским животом и у својој историји оваплоћује богочо- вечанске вредности. У Законоправило нису укључени они правни зборници који су учи- ли о универзалном ауторитету византијског цара и цариградског патријарха. Напротив, Законоправило је резултат оригиналне кодификације римско-византијског права. Сврха црквених канона је да чланове Цркве руководе на путу обожења и спасења, а црквене епи- тимије имају педагошки циљ – покајање и интеграцију грешника у црквени живот. Кроз Законоправило римско-византијско право снажно је продирало у живот народа, нарочи- то у породично и имовинско право. Држава је рано схваћена као заједница свих верних, као мистично тело којим управљају краљ и архиепископ. У држави Немањића симфонија Цркве и државе остварена је потпуније него у Византији, није било цезаропапизма, него су јасно одређене надлежности владара и надлежности поглавара Цркве.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"79 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126559751","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
0
×
引用
GB/T 7714-2015
复制
MLA
复制
APA
复制
导出至
BibTeX EndNote RefMan NoteFirst NoteExpress
×
提示
您的信息不完整,为了账户安全,请先补充。
现在去补充
×
提示
您因"违规操作"
具体请查看互助需知
我知道了
×
提示
确定
请完成安全验证×
相关产品
×
本文献相关产品
联系我们:info@booksci.cn Book学术提供免费学术资源搜索服务,方便国内外学者检索中英文文献。致力于提供最便捷和优质的服务体验。 Copyright © 2023 布克学术 All rights reserved.
京ICP备2023020795号-1
ghs 京公网安备 11010802042870号
Book学术文献互助
Book学术文献互助群
群 号:604180095
Book学术官方微信