{"title":"Литургијска мистагогија оца Александра Шмемана","authors":"Драган Стојшин","doi":"10.7251/cpbfsvo2019048s","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Мистагогија Александра Шмемана протеже се на разне елементе литургијског богословља, од Евхаристије као језгра до антропологије. За Шемана је на првом месту било битно да се Литургија и све оно што из ње извире не схвати на мистериозан начин, већ као живот који једини прави смисао задобија управо у њој. У раду је акценат стављен на Литургију као сусрет Бога и човека и на чињеницу да се Црква остварује кроз своје богослужење. Такође, у раду је наглашен и педагошки карактер богослужења. Шмеман је у свом литургијском раду показао велику ширину, обухвативши и мистериологију и хеортологију, али кроз призму Литургије као богослужења које свему даје смисао. Оно о чему посебно говори Шмеман јесте разоткривање првобитног и органског јединства између Литургије и светих тајни. Литургијска природа свете тајне, као и светотајинска природа Литургије, а преко ње и саме Цркве, извори су динамичне синтезе о којој Оци вечно сведоче.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"4 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019048s","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Мистагогија Александра Шмемана протеже се на разне елементе литургијског богословља, од Евхаристије као језгра до антропологије. За Шемана је на првом месту било битно да се Литургија и све оно што из ње извире не схвати на мистериозан начин, већ као живот који једини прави смисао задобија управо у њој. У раду је акценат стављен на Литургију као сусрет Бога и човека и на чињеницу да се Црква остварује кроз своје богослужење. Такође, у раду је наглашен и педагошки карактер богослужења. Шмеман је у свом литургијском раду показао велику ширину, обухвативши и мистериологију и хеортологију, али кроз призму Литургије као богослужења које свему даје смисао. Оно о чему посебно говори Шмеман јесте разоткривање првобитног и органског јединства између Литургије и светих тајни. Литургијска природа свете тајне, као и светотајинска природа Литургије, а преко ње и саме Цркве, извори су динамичне синтезе о којој Оци вечно сведоче.