{"title":"Путокази Светог Писма","authors":"Срећко Петровић","doi":"10.7251/cpbfsvo2221075","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2221075","url":null,"abstract":"Нова књига Јована Благојевића састављена је из две целине. Први део књиге Библијски путокази сачињен је од кратких прилога на различите теме библијске археологије и културологије. У питању су углавном преведени текстови преузети из Библијског археолошког прегледа (Biblical Archaeology Review) — познатог ча- сописа основаног 1975. године, чији је издавач Библијско археолошко друштво (Biblical Archeology Society), али и из часописа Национална географија (National Geographic), листа Хаарец (Haaretz), као и текстови из библистичких лексикона и приручника, такође и из црквено-богословске периодике.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"6 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-11-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132612845","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"„Und die Schlange war listiger als alle Tiere des Feldes (Gen 3, 1)“. Das Motiv der Schlange in Gen 3","authors":"Aleksandar Danilović","doi":"10.7251/cpbfsvo2221001","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2221001","url":null,"abstract":"Warum benutzte der Theologe und Verfasser der Geschichte vom Sündenfall eine Schlange als einen Charakter, der den ersten Menschen täuschte? Warum verwendete der Autor aus der alten Vergangenheit, der kein zeitgenössisches Wissen über die bunte Welt der Engel und Dämonen hatte, ein Tier wie eine Schlange, um die Übertretung des Gottesgebots zu be- schreiben? Dieser Aufsatz versucht den biblischen Text sowie die verschiedenen religiösen und kulturellen Motive der antiken Welt zu analysieren, um die Frage zu beantworten: Warum ist die Schlange der Hauptantagonist der Geschichte und nicht ein anderes Tier wie z. B. ein Fuchs oder sogar ein Wolf?","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"12 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-11-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125487099","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Das Asklepieion in Pergamon zwischen Religion und Medizin","authors":"Milan Kostrešević","doi":"10.7251/cpbfsvo2221047","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2221047","url":null,"abstract":"In der griechischen Mythologie und Religion war Asklepios der Gott der Medizin, der von Apollo und Koronis abstammte. Seinen Namen erhielt er aufgrund seiner Geburt, da seine Mutter sich einer Gebärmutteröffnung unterziehen musste, um geboren zu werden, was heute als Kaiserschnitt bekannt ist. Asklepios bedeutet eigentlich „öffnen“. Der griechischen Mythologie zufolge wurde er in seiner Ausbildung von dem Zentauren Chiron in der Kunst der Medizin unterrichtet. Durch sein Studium war er in der Kunst der Medizin so bewandert, dass er die Lebenden von den Toten auferwecken konnte. Das Symbol ist eine um einen Stock gewickelte Schlange, die in allen medizinischen Einrichtungen der Neuzeit zu sehen ist. Dies erinnert an den Stab, den Asklepios bei sich trug. Im antiken Griechenland und Rom war ein Asklepieion (Ἀσκληπιεῖον) ein Heilungstempel, der dem Gott Asklepios, dem griechischen Gott der Medizin, geweiht war. Diese Heilungstempel waren Orte, die Patienten besuchten, um Heilung oder irgen- deine Art von Heilung zu erhalten, sei es geistig oder körperlich. Ziel dieser Arbeit ist es daher, die wichtigsten Merkmale des Asklepieions, vor allem die damit verbundene zeitgenössische Kultur- und Religionsgeschichte und antike Medizin, im Kontext archäologischer Neufunde an diesem Fundort zu untersuchen.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-11-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"130614200","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Using Film in Orthodox Pastoral Practice","authors":"Vedran Golijanin","doi":"10.7251/cpbfsvo2221016","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2221016","url":null,"abstract":"While most Christian denominations were condemning or openly demonizing movies when this form of artistic expression was still in its infancy, many of them today embrace film and use it for pastoral purposes. Orthodox Church is not an exception: while at the end of the 19th century Holy Synod of the Russian Church officially opposed movies because of their potential to lead the faithful astray, modern Orthodox filmmakers produce movies with the blessings of the highest Church authorities. Some of these movies, e.g. The Island (2006) and Man of God (2021), seem to function as cinematic homilies, more effective and more memorable than traditional for- mal homilies one can hear inside the church buildings. Nevertheless, religious movies are primar- ily artistic expressions and, as such, should be interpreted as any other work of art. Theological interpretation of movies, especially by pastoral theologians, should encourage their actual use as pastoral means in parish communities. Since the theology of film is still largely unknown or ignored in the Orthodox world, this paper contains a short introduction to the topic of “theology and film”, which is followed by a theological analysis of four films with specifically Orthodox themes: The Island, Angel’s Aisle, Healing Fear and Man of God.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-11-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131772188","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Књижевни портрети Аода, Деворе, Варака и Самсона у Књизи о судијама","authors":"Владимир Пекић","doi":"10.7251/cpbfsvo2120079p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2120079p","url":null,"abstract":"Рад показује књижевне портрете четворо судија из истоимене старозаветне књиге. Циљ представља да се ликови Аода, Деворе, Варака и Самсона прикажу као сложе- ни, указујући на њихове особине које одликују епске хероје присутне у свим културама и народима. Поред тога, ови хероји показују особине синегдохских јунака који треба читао- цима текста да прикажу особине које припадају Израиљу као народу Божјем, те последице које из тога происходе. У раду се најпре износе основне претпоставке о Књизи о судијама, потом, користећи се наративним приступом тексту, описују се ликови судија да би се из тога извео закључак о теолошким и политичким импликацијама које происходе из ових портрета и саме Књиге о судијама.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"59 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"133647844","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Епистемологија изгубљености: одређене духовне вертикале у америчким noir филмовима","authors":"Стефан Синановић","doi":"10.7251/cpbfsvo2120069s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2120069s","url":null,"abstract":"Аутор у овом раду анализира специфичност духовне климе која је приказана у америчким noir филмовима из четрдесетих и педесетих година 20. вијека. У њима се истовремено предочавају одређена егзистенцијалистичка стремљења и контекстуални фактори који су условили атмосферу декаденције и клаустрофобије у експонираној слици свијета филмова овог жанра. Noir философија се, дакле, сагледава на трагу европске егз- истенцијалистичке мисли. Као примјере аутор узима истакнуте филмове овог жанра, као што су Двострука одштета (1944) и Булевар сумрака (1950) Билија Вајлдера, Додир зла (1958) Орсона Велса, На усамљеном мјесту (1950) Николаса Реја, итд. У највећем броју ових филмова приказано је психофизичко стање једне цијеле епохе која се нашла изгубљена у мраку постојања.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"34 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132287763","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Крсна слава као мисиолошка одредница у савременом свештенослужењу","authors":"Љубивоје Стојановић","doi":"10.7251/cpbfsvo2120052s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2120052s","url":null,"abstract":"У овом раду примарна смерница је указивање на место и улогу крсне славе у процесу тражења нових мисиолошких решења у савременом свештенослужењу. Важно је истаћи чињеницу да је процес „враћања вери“ у нашем народу с краја прошлог века почео тако што су многи почели изнова да прослављају крсну славу. Оно што је било потиснуто под притиском идеолошког једноумља постало је одредница вере. Сигурно је да многа домаћинства, свако на свој начин, прослављају крсну славу, али остаје отво- рено питање колико је то допринело евхаристијској и еклисиолошкој обнови. Важно је истаћи и то да у последње две године постоји проблем пандемије корона вируса која је много тога променила и пореметила, али и разоткрила. Тако видимо да тамо где је пировање главна одредница постоје непромишљане реакције свечара који умишљају да без мноштва присутних није могуће свечарење. За њих је сваки позив на промишљено гостољубље „издаја вере“, уз напомену да у таквим случајевима примећујемо апсолутно одсуство заинтересованости за богослужбени живот у храму. Све ово велики је изазов за савремено свештенослужење, уз напомену да крсна слава може бити покретач многих мисиолошких активности.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"11 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116933923","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Човјек као психосоматско биће по учењу апологета","authors":"Славољуб Лукић","doi":"10.7251/cpbfsvo2019061l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019061l","url":null,"abstract":"Посебну пажњу у својим списима апологете придају космолошким и антропо- лошким интересовањима. Човјек је за апологете центар комплетне творевине. Цјелокупан свијет је створен за човјека, у којем он није обична индивидуа или објекат, већ литургијски члан у једној заједници. Он је психосоматско биће, створен од Једног Бога, из два елемента, нематеријалног – душе – и материјалног – тијелa – те се у њему уједињује сва творевина, па је човјек микрокосмос у макрокосмосу. Дакле, човјек је једна личност или ипостас из два позитивна састојка – тијела и душе, којима је заједнички створитељ Један Бог, а који се уједињују у личности човјека и сачињавају једно онтолошко јединство.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"287 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126920641","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Антиномичност језика и апофатичко богословље Владимира Лоског","authors":"Горан Вучковић","doi":"10.7251/cpbfsvo2019038v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019038v","url":null,"abstract":"Владимир Лоски један је од највећих и најзначајнијих православних богослова 20. вијека, који је својим богословљем дао велики доринос неопатристичкој синтези, ос- тавивши дубок траг у историји Цркве, и на основу чијих дјела ће Запад ближе упознати светоотачко богословље православног Истока. Један од доприноса Лоског јесте афирма- ција апофатичког богословља, које се тиче гносеолошког метода богопознања, не само на плану тријадологије и христологије, него и на плану антропологије. Његов апофатизам, иако у основи светоотачки и дионисијевски, биће поистовјећен не са теологијом негати- вом (theologia negativa) него са мистичким виђењем, тј. теоријом – боговиђењем, чиме апофатика није представљена тек као „метод“ богопознања него као доживљај живог Бога. Доживљај надилази метод; он га у себе укључује. Овај рад представља покушај да се укаже на антиномичност богословља код Владимира Лоског, као и на значај његовог доприно- са поновној актуализацији апофатичког богословља као теологије афирмативе (theologia affirmativa).","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"17 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125152320","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Одлуке Европског суда за људска права као пример (не)поштовања аутономије и аутокефалности Православних Цркава","authors":"Тијана Васић","doi":"10.7251/cpbfsvo2019073v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2019073v","url":null,"abstract":"Свака земља која постане чланица Савета Европе истовремено је дужна да пот- пише прихватање свих дужности и обавеза којe јој следују по ратификовању Европске конвенције о људским правима. Шта све обухвата обим загарантованих верских права формулисаних у чл. 9. и чл. 11. Европске конвенције о људским правима и колико је доса- дашња судска пракса испоштовала принципе аутономије и аутокефалности Православних Цркава представљаће основу овог рада. Анализа кључних пресуда Европског суда за људска права, које су се на посредан или непосредан начин бавиле односом држава према помес- ним Православним Црквама, може нам дати одговоре на питања у ком смеру се држав- но-црквено право може развијати у будућности и који став Српска Православна Црква у том случају треба да заузме како би се заштитила од оних верских заједница које прете да угрозе интересе наше Цркве.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"65 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121788562","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}