{"title":"АКАДЕМИК РАДОМИР В. ИВАНОВИЋ (1936–2022)","authors":"Радослав Љ. Ераковић","doi":"10.19090/gff.2022.2.343-344","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.2.343-344","url":null,"abstract":" ","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"33 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115798403","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Olga V. Panić Kavgić, M. Milic, Aleksandra Š. Kardoš
{"title":"SAVREMENI PRINCIPI ZA SASTAVLJANJE DVOJEZIČNOG REČNIKA SPORTSKIH TERMINA","authors":"Olga V. Panić Kavgić, M. Milic, Aleksandra Š. Kardoš","doi":"10.19090/gff.2022.1.47-67","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.1.47-67","url":null,"abstract":"Cilj ovog rada je kritička analiza koncepta Englesko-srpskog rečnika sportskih termina (Milić, 2006) i Novog englesko-srpskog rečnika sportskih termina (Milić–Panić Kavgić, & Kardoš, 2021a), sa stanovišta novijih naučnih saznanja i potreba savremenog korisnika. U radu je primenjen metod kvalitativne analize makro- i mikrostrukture oba rečnika, utemeljenih na opštim leksikografskim principima, prevashodno sa aspekta nove leksikografske teorije funkcija. Pozitivan ishod ove analize, odnosno činjenica da rečnici ispunjavaju skoro sve kriterijume teorije funkcija, ukazuje na zaključak da su savremeni izazovi u leksikografiji više pitanje prioriteta opštih principa za sastavljanje dvojezičnih specijalizovanih rečnika nego njihovog broja i tumačenja, što je u velikoj meri posledica izmenjenih potreba savremenog korisnika, te potrebe za korišćenjem rečnika u nastavnom procesu dva predmeta na akademskim studijama – Engleskog kao stranog jezika ili Engleskog kao jezika struke.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"225 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126002276","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"21TH CENTURY INTERPRETATION OF „A 19TH CENTURY” HUNGARIAN CRIME NOVEL","authors":"Erika Bence","doi":"10.19090/gff.2022.1.315-332","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.1.315-332","url":null,"abstract":"Roman Roberta Milbahera Léleknyavalyák [Duševne boljke] – Ili o prirodi samoubistva i drugih sredstava usmrćivanja, objavljen 2018. godine, sebe definiše kao kriminalistički roman napisan krajem 1860-ih, u formi tog doba. Prihvatajući ovu samorefleksiju, istraživanje prikazano u ovoj studiji predstavlja savremeni mađarski književni poduhvat za naknadnu rekonstrukciju žanrova i načina govora prethodnih vekova, upoređujući tako Milbaherov roman u kontekstu romana nastalih pod tim uticajima (Trilogija Testvériség [Bratstvo] Lasla Martona, istorijski roman Marije Vasađi Pokolkerék [Pakleni točak]). Uz sve ovo, postavlja nekoliko modela svoje interpretacije: ispituje i mogućnosti da se tumači referencijalno, kao psihološki i kao kriminalistički roman.Komparativna istraživanja daju odgovore ne samo na pitanja žanrovske konstrukcije interpretiranog romana, već i na razumevanje mađarske detektivske priče 19. veka i njenog uticaja na druge žanrove, kao i promišljanje prisustva ovog žanra u savremenoj nastavi književnosti.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"14 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"133520958","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Магијско извориште поетског: огледи о усменој лирици Приказ монографије Јасмине Јокић","authors":"Ђина Весић","doi":"10.19090/gff.2022.1.335-339","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.1.335-339","url":null,"abstract":"","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"67 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132872626","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"PROSTOR U ROMANU ARACOELI ELSE MORANTE: OD RAJSKOG TOTETAKA DO PAKLA EL ALMENDRALA","authors":"Zorana Kovačević","doi":"10.19090/gff.2022.2.103-112","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.2.103-112","url":null,"abstract":"Istraživanje u radu usredsređeno je na posljedni roman italijanske književnice Else Morante Aracoeli (1982), kroz koji se prožima tragična i pesimistična vizija života. Sveden na osnovni fabularni tok, roman je priča o putovanju u Španiju glavnog lika Manuelea, koje otpočinje sa ciljem da pronađe rodno mjesto voljene majke Aracoeli, ali i da vrati smisao svom mučnom životu. Ovo oproštajno djelo Else Morante, nepravedno skrajnuto i zapostavljeno od strane čitalaca i kritike, ostavlja prostor za dalja stimulativna istraživanja, s obzirom za to da ima mnogo dodirnih tačaka sa romanima Arturovo ostrvo (L'isola di Arturo, 1957) i Istorija (La Storia, 1974). Nakon kratkog teorijskog osvrta na prostor u književnosti, te na okolnosti u kojima je nastao roman, u radu će biti prikazan prostorni okvir u kome se odvija Manueleovo životno putovanje: od rajskog Totetaka do pakla El Almendrala.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"61 28 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115497524","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"A VÁROS MEGHÓDÍTÁSA","authors":"Éva Toldi","doi":"10.19090/gff.2022.2.193-206","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.2.193-206","url":null,"abstract":"A vajdasági magyar irodalomban Újvidéknek fontos szerepe van. Jelöli a helyszínt, az emberek életének keretét, ugyanakkor kulturális térként is funkcionál: az irodalom létrehozásának, az irodalmi identitás létrejöttének színtereként jelenik meg. A vajdasági magyar író számára külön kihívást jelentett a város meghódítása, amelynek kezdetben csak idegensége mutatkozott meg. A dolgozat a vajdasági magyar irodalom történetét követve az elutasítás és az elfogadás közti oszcillálás állomásait kíséri végig, azt a folyamatot, ahogyan a többkultúrájú közeg a kisebbségi identitással rendelkező író számára idegenből sajáttá, majd ismét idegenné válik. Mindenekelőtt költői alkotásokat vizsgál, amelyek térpoétikai olvasata a hovatartozás-tudat változásaira is érzékeny. Eközben megelevenedik a történelmi emlékezet, s a jelen eseményeinek lenyomata is markánsan kirajzolódik a szövegekben.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"319 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116230462","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"НОВИ САД – НАЈПОЖЕЉНИЈЕ ИМИГРАЦИОНО ПОДРУЧЈЕ У ВОЈВОДИНИ","authors":"S. Stojšin","doi":"10.19090/gff.2022.2.221-235","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.2.221-235","url":null,"abstract":"Апстракт \u0000Основни циљ рада јесте анализа карактеристика унутрашњих миграционих кретања у АП Војводини, која директно утичу на континуирано повећање броја становника Новог Сада. Повећање се константно бележи од Другог светског рата, а на пораст броја становника последње три деценије, од када је природни прираштај веома низак, утичу пре свега досељавања становништва. У последњих пет година у Нови Сад се просечно годишње досељавало 1702 становника више него што се исељавало. Овде се поставља питање које су карактеристике имиграционог становништва, односно становништва које се константно досељава у овај војвођански центар и који су мотиви њиховог досељавања? Након анализе карактеристика мигрантског становништва, која је показала да се у Нови Сад најчешће досељава становништво старо око 34 године, разматрани су разлози досељавања младог становништва. Као основни мотив наводи се велика могућност налажења посла и задовољавајући културни, забавни и рекреативни садржаји. \u0000Кључне речи: Нови Сад, миграције, мотиви досељавања, студенти, квалитативно истраживање \u0000 \u0000 \u0000 ","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"4 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123669795","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ЖАНРОВСКА ХИБРИДНОСТ У ДЕЛУ ЈУДИТЕ ШАЛГО","authors":"Maja J. Medan, Катарина Н. Пантовић","doi":"10.19090/gff.2022.2.77-90","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.2.77-90","url":null,"abstract":"У овом раду покушаћемо да осветлимо појаву жанровске хибридности и недетерминисаности у делу Јудите Шалго, са нагласком на позиционирању њеног рада унутар европских (нео)авангардних тенденција. Током шездесетих и седамдесетих година прошлог века неоавангардни талас афирмисао је прогресивне и ангажоване уметничке праксе широм тадашње Југославије које су деловале у специфичном друштвено-политичком окружењу, те је, у том контексту, значајно појаснити специфичне песничке и перформативне стратегије које Ј. Шалго примењује у свом делу, уз евидентно задржавање лирског супстрата. Наведена проблематика ће се анализирати на примерима две песничке збирке 67 минута, наглас (1980) и Живот на столу (1986), док ће други део рада бити посвећен тумачењу постхумно објављене Хронике (2007).","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"40 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123170672","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ХИПОТАКСА У ХЕРЦЕГОВАЧКО-КРАЈИШКОМ ДИЈАЛЕКТУ","authors":"Данка Вујаклија","doi":"10.19090/gff.2022.1.221-252","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.1.221-252","url":null,"abstract":"Предмет овога рада јесте систематизација досадашњих сазнања о хипотактичким структурама у херцеговачко-крајишком дијалекту, с освртом на резултате истраживања ове теме у шумадијско‑војвођанским и призренско-тимочким говорима и смерницама за могуће правце даљих истраживања. На основу расположиве литературе износе се основне карактеристике хипотактичких структура у херцеговачко‑крајишком дијалекту, првенствено везничка обележја, полазећи од класичне поделе зависносложених реченица. Обједињавањем података „расутих” по дијалектолошкој литератури жели се олакшати сагледавање хипотаксе датог идиома и пружити основа за даља истраживања. Спроведена систематизација показује не толико специфичности херцеговачко-крајишког дијалекта, међу осталим дијалектима српског језика, колико његову повезаност са неким другим дијалекатским типовима, односно унутардијалекатске специфичности, као што је то увођење допунских реченица везником е (ја виђу е лаже), карактеристичним превасходно за херцеговачко‑крајишке говоре на подручју Црне Горе.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"76 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125963037","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"NEMAČKI NAZIVI ZA BOJE KAO SLOŽENICE TIPA N+A I NJIHOVI EKVIVALENTI U SRPSKOM JEZIKU","authors":"S. Ninković","doi":"10.19090/gff.2022.1.99-116","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/gff.2022.1.99-116","url":null,"abstract":"U radu se analiziraju nemački nazivi za boje strukture N+A, pri čemu je N imenica koja je nosilac boje, a A pridev ili sufiks za gradnju prideva -farbig/-farben. Posebna pažnja posvećena je onim primerima, koji sadrže imenice u značenju hrane, začina i napitaka. Analizirajući 101 primer nemačkih i srpskih naziva za boje, dolazi se do sličnosti i razlika među njima, kao i do nekih zanimljivih osobenosti. Tako se pokazalo da, kako u nemačkom tako i u srpskom jeziku, ima najviše primera za crvenu, a najmanje za crnu i sivu boju, što je i očekivano, s obzirom na to da većina hrane, začina i pića ipak nije te boje. Utvrđeno je da nazivi za boje koji označavaju neki napitak najčešće sadrže imenice francuskog porekla (champagnerfarbig, cognacfarben oder cremeweiß, bzw. šampanj-boja, boja konjaka oder krem-belo). Kada je reč o samoj strukturi složenica i njihovih ekvivalenata, analiza je pokazala da više od polovine primera ima svoj potpuni (npr. erdbeerrot – jagoda-crveno, granatrot – nar-crveno, mohnrot – mak-crveno, tomatenrot – paradajz-crveno, buttergelb – maslac-žuto) ili delimični ekvivalenat (npr. haselnussfarben – boja lešnika, senffarben/-farbig – boje senfa, kao i kakaobraun – boja kakaa, heidelbeerblau – boja borovnice i sl.). Samo 13 primera nije imalo svoj odgovarajući ekvivalenat, te se u tim slučajevima pribeglo poredbenim konstrukcijama strukture A+kao+N (npr. käseweiß – beo kao sir, erbsengrün – zelen kao grašak). Iako postoji mnogo aktuelnih primera, pre svega iz domena mode i kozmetičke industrije, istraživanje je pokazalo da oni, nažalost i pored učestale upotrebe u svakodnevnom govoru, još uvek nisu zauzeli svoje mesto u jednojezičnim i/ili dvojezičnim rečnicima. Stoga je želja autora da ovaj rad pomogne kako u nastavi nemačkog kao stranog jezika, proširivanjem rečeničnog fonda, tako i u okviru komunikacije između onih kojima je nemački strani jezik i izvornih govornika nemačkog jezika.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"24 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116733692","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
求助内容：
应助结果提醒方式：