{"title":"Одговорена питања: Владимир Коларић, Хришћанство и уметност","authors":"Јелена Калајџија","doi":"10.46825/tv/2022-2-386-389","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-386-389","url":null,"abstract":"Једна од необичнијих особа, годинама присутна, али ненаметљиво, упркос жестоким текстовима на много поља, коју можемо претпоставити као важан филтер између световног у мир духа и душе јесте теоретичар умјетности и културе др Владимир Коларић. Ако бисмо жељели да важност позиционирања умјет ности у покушају или тежњи ка животу по Јеванђељу представимо у једном језгровитом, гномски снажном, врло конкретном лику, то би засигурно могли путем књиге овог аутора Хришћанство и уметност (Београд: Библиос, 2021).","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"15 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"134428577","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Нови прилог изучавању узајамних односа религије и политике: Мирољуб Јевтић, Политика се родила из религије","authors":"Хаџи Ненад М. Јовановић","doi":"10.46825/tv/2022-2-389-392","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-389-392","url":null,"abstract":"Сасвим недавно публикована је нова књига професора др Мирољуба Јевтића, који је у нашој научној и широј јавности најпознатији као дугогодишњи предавач предмета Политикологија религије, то јест политиколошке научне дисциплине чији је управо он и оснивач и коју је, по први пут на светском академском плану, увео у редовну наставу на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1993. године.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"31 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122141396","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Значај Карловачке богословије за неговање и унапређење литургијског појања код Срба","authors":"Предраг Ђоковић","doi":"10.46825/tv/2022-2-283-306","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-283-306","url":null,"abstract":"У свом дугом историјском трајању Карловачка богословија је била не само најстарија српска богословска школа, већ и институција у којој је негована нововековна српска појачка традиција. У овом раду биће расветљен допринос овог училишта унапређењу црквено- појачке праксе и литургијског појања међу православним Србима. Стандардизација црквеног појања, чему је нарочито допринела Карловачка богословија, у значајној мери је унапредила културно и духовно повезивање Срба који су у бурним вековима пре и након сеоба живели у неколико царевина и под различитим црквеним јурисдикцијама.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129467178","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"О изучавању црквеног права на руским духовним академијама и значају руских богословских школа крајем XIX и почетком XX века кроз једну међуратну полемику","authors":"Бранко Радовановић","doi":"10.46825/tv/2022-2-343-358","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-343-358","url":null,"abstract":"Рад има за циљ да нам на основу полемике која је вођена у Веснику Српске Цркве током 1928. године, а у којој су учествовали Радован Казимировић, Љубомир Рајић и Сергије Троицки, прикаже како се изучавало црквено право на руским духовним академијама и какво је било образовање и допринос црквеноправној науци Сергија Троицког током његовог боравка у домовини. Анализа полемике нам је и значајна, јер се она проширује и на целокупни допринос и значај руских богословских школа у православном свету.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"25 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116362932","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Бојан Миљковић, Чудотворна икона у Византији","authors":"Славиша Тубин","doi":"10.46825/tv/2022-2-383-386","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-383-386","url":null,"abstract":"Монографија под насловом Чудотворна икона у Византији, као једна од релативно новијих едиција Византолошког института САНУ, представља значајан допринос изучавању историје иконографије у православној Византији. Истовремено, она даје и позитиван импулс у правцу подробнијег разумевања феномена иконе и њене догме у српској историографији и богословском учењу о светим иконама. Аутор ове књиге је др Бојан Миљковић, виши научни сарадник при Византолошком институту САНУ. Сама монографија представља заправо допуњени докторски рад аутора, који је одбрањен 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Текст монографије је подељен на три дела под називима: Ἀρχή, Δόγμα и Πρᾶξις.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"88 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"134116544","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Истинито знање (γνῶσις ἀληθής) у спису Против јереси (4.33.8) Светог Иринеја Лионског","authors":"Здравко Јовановић","doi":"10.46825/tv/2022-2-211-234","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-211-234","url":null,"abstract":"У чланку се разматра значење израза „истинито знање“ у спису Против јереси Светог Иринеја Лионског и његова функционалност у контексту гностичког елитизма и њиховог позивања на такозвано „тајно знање“ које је наводно ексклузивно доступно само „духовним људима“, односно гностицима. Овакве претензије се разматрају у контексту деструктивности гностичке гносеологије за јерархијско устројство Цркве и за ниподаштавање светотајинског живота, а нарочито Евхаристије којом председавају епископи и презвитери. Особита пажња је посвећена Иринејевом смештању „истинитог знања“ у контекст аутентичног апостолског учења и појма ἡ ὑπόθεσις који се односи на суштинске елементе вере који конституишу такозвану „древну установу Цркве“, која се кроз време сукцесивно преноси посредством обитавања Духа Светога у заједници. Појам „знања“ има изразито еклисиолошки карактер и функционише као гносеолошки чинилац уз помоћ кога „прави духовни ученик“ расуђује и суди о истинитој и лажној вери, односно истинитој и лажној сотириологији.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129632927","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Битољска плоча — ново читање","authors":"Жарко Б. Вељковић","doi":"10.46825/tv/2022-2-359-378","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-359-378","url":null,"abstract":"Битољска плоча је један од најстаријих са- чуваних споменика словенског језика и ћириличке писме- ности из XI века, највероватније из времена владавине по- следњег цара Самуиловога Бугарског царства Словенâ, Срба и Бугара, Јована Владислава (1015 – фебруар 1018). У раду је дат преглед претходних читања с реконструкцијама овога натписа, као и наша запажања, од којих је најваж- није то да је у првоме делу натписа приметно одсуство било каквог конзистентнога правописа у писању танког и дебелог јера, док, у другом делу натписа јесте приметан као скоро конзистентан онај правопис настао у преводи- лачком кругу везаном за преславски двор Симеоновог Првог бугарског царства, који се, као спољашње обележје словен- ске државности, у XII веку појављује и као рашко-хумски државни правопис. То би онда упућивало јасно на следећи закључак: Можда је могуће да се изворни натпис налазио или био сачуван само у доњем делу Битољске плоче па да је накнадно искоришћен као модел за додавање горњих ре- дова, и то врло могуће од стране специјалног одељења оба- вештајне службе у оквиру бугарске војске из периода 1915– 1917. г. које се бавило прикупљањем артефаката што би наводно доказало наводна етничка права Бугара и Бугарс- ке на Северну Македонију, у време двају бугарских окупа- ција Битоља, 1915–1917. и 1941–1944. г. Све изложено и доводи до аргументованог одбацивања горње половине натписа Битољске плоче (редови 1–6), тј. аутоматски до поновнога читања и тумачења шест сачуваних редова у доњем делу Битољске плоче. Даје се њихово ново, предло- жено читање, уз минималну, односно најминималнију ре- конструкцију текста. Као коначни закључак, може се са сигурношћу или извесношћу казати да је реч о владарском ктиторском натпису који поставља „благоверни цар“ Бу- гарског царства Словенâ, Срба и Бугара, Јован Владислав, поводом завршетка у грађевинском смислу извесне цркве или манастира у Битољу или његовој најближој околини, по претпоставци старе предтурске православне цркве Светог Спаса у Битољу.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"2 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122099374","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Педесет четврта катедрална беседа Севира Антиохијског: увод, сирски текст и превод на српски","authors":"Бошко Ерић","doi":"10.46825/tv/2022-2-235-282","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-235-282","url":null,"abstract":"Аутор у овом раду излаже увод, сирски превод и превод на српски „Педесет четврте катедралне беседе“ Севира Антиохијског. С обзиром на то да је Севир осуђен од стране Православне (халкидонске) Цркве, његова дела су углавном сачувана у преводу на сирски језик који је настао у раном средњем веку у дохалкидонској цркви, данас познатијој као Сиријска православна црква, док су грчки оригинали изгубљени. Аутор на почетку сажето наводи основне биографске податке о Севиру. У наставку рада садржани су прегледи новијих студија на српском језику у вези са Севиром Антиохијским. Потом, аутор чини поређење садржаја „Беседе“ са беседама сличне тематике од Светог Јована Златоустог (проповедника који је делао око један и по век пре Севира у Антиохији) и Јакова Серушког (Севировог савременика и саборца против Сабора у Халкидону из 451. године). На основу поменутог поређења констатована је сагласност по готово свим тачкама између сва три аутора. Коначно, аутор нам доноси кратак преглед садржаја беседе по поглављима, као и неколико напомена о самом преводу, након чега следи сирски текст и превод.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"68 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115827760","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Вантелесна оплодња (фертилизација in vitro) са аспекта философске и хришћанске етике","authors":"Сања Николић","doi":"10.46825/tv/2022-2-325-342","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-325-342","url":null,"abstract":"Циљ овога рада је критичко разматрање философског и религијског аспекта фертилизације in vitro на основу научних радова о овој теми. Резултати до којих смо дошли указују да је сагледавање вантелесне оплодње (фертилизације in vitro) веома комплексно. Хришћански ставови указују на забринутост пред могућношћу стварања живота људских бића у вештачким условима и могућим злоупотребама.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"5 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"134438742","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Музејски и литургијски контекст иконе и сакралних предмета","authors":"Фотина Бадркић","doi":"10.46825/tv/2022-2-307-324","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-307-324","url":null,"abstract":"У овом раду биће речи о древној пракси чувања светих предмета (иконе, сасуди, литургијска одејанија, плаштанице, покрови, аери) у ризницама, било да је реч о даровима или су донети са ходочасничких путовања, као и еволуцији музеја и његовом схватању у савременом контексту.\u0000Уз ослањање на етимологију речи сакрално, религија и храм, биће изнета размишљања о сакралном као нематеријалном наслеђу, али и о вези сакралног са култом и основном назначењу иконе као сакралног предмета који преноси ванвременску поруку хришћанске вере и узвишене истине о преображеном Царству небеском, тј. истине да је Бог постао Човек, како би човек постао бог.\u0000Смештање сакралних предмета у музеје разматраће се са позиције проучавања начина на који ти предмети доспевају у музејски простор и постају део музејске поставке. Указаће се на неке додирне тачке и главне разлике између храма и музеја (доживљај времена, сакрално које се живи и сакрално које се представља...), као и на питање да ли извесна музејска логика постоји и у храмовима и да ли је музеј у супротности са логиком сакралног.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"6 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131358318","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}