{"title":"Рандал Томас Дејвидсон као Архиепископ кентерберијски (1903–1928)","authors":"Ивица Чаировић","doi":"10.46825//tv/2022-3-503-524","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825//tv/2022-3-503-524","url":null,"abstract":"Почетак XX века био је врло комплексан, чак и преломни тренутак, за цео свет и за хришћанску Цркву. Англиканска Црква је у том периоду имала неколико првојерараха који су били утицајни и који су оставили неизбрисив траг у историји хришћанске Цркве и тадашњој међународној политици. Први светски рат је донео велике проблеме свим хришћанима у Европи, а у том периоду архиепископ кентерберијски Рандал Дејвидсон био је кључна личност за живот Англиканске Цркве. Овај рад је подељен у два сегмента: у првом ће бити изложен животопис архиепископа; а у другом: његов допринос на различитим пољима (однос државе и Цркве, обнова црквеног живота и богослужења у Англиканској Цркви, допринос у току заседања Ламбетских конференција које су одржане за време његове архиепископске службе, улога у току и после Првог светског рата). Циљ рада јесте да се сумира допринос архиепископа кентерберијског Рандала Дејвидсона на црквеном, дипломатском и политичком пољу, а посебно потпоглавље биће посвећено теми односа Англиканске и Српске Православне Цркве.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"14 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121933490","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Евхаристијски символизам касноантичке и ранохришћанске уметности на очуваним споменицима са подручја данашње Србије","authors":"Горан М. Јанићијевић","doi":"10.46825/tv/2022-3-417-440","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-3-417-440","url":null,"abstract":"Разматрање о литургијском хабитусу раних хришћана на основу одабраних артефаката са простора данашње Србије заснива се на „иконолошкој тези“ да је кроз „ишчитавање“ символичких приказа у уметничким делима, на основу њихове повезаности са животним реалитетом, могуће „реконструисати“ одређене етичке особености једне епохе. Реч је о касноантичко- ранохришћанским приказима евхаристијских сасуда на сликама (кантарос са пауновима на фресци из Виминацијума) као и символичким пиктограмима на самом литургијском прибору (монограмички крст на кашичици, пронађеној унутар царске палате Феликс Ромулијана). Истраживање је делом мотивисано и споровима око употребе наведеног прибора, који „потресају“ православну цркву данас, изазваним околностима пандемије COVID 19.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"19 2-6 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131973013","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"“Death, Thou Shalt Die” — Васкрсење у побожној поезији и одабраним проповедима Џона Дона","authors":"Ана Драгана Лупуловић","doi":"10.46825/tv/2022-3-465-480","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-3-465-480","url":null,"abstract":"У раду се анализира схватање Васкрсења и начина на који се оно приказује у побожној поезији и одабраним проповедима енглеског песника и проповедника Џона Дона. Разматра се Христова победа над смрћу, опроштење грехова и опште васкрсење на дан Страшног Суда, као пут повратка у заједницу са Богом кроз сједињење у Христу, у вечном животу.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"2 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132677679","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"О Светом Мојсију Троношком — поводом 230 година од мученичке смрти","authors":"Лазар Љубић","doi":"10.46825/tv/2022-3-539-541","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-3-539-541","url":null,"abstract":"Двеста тридесет година од мученичке смрти архимандрита Мојсија (†1792), повод je за подсећање на овог троношког духовника и страдалника. Потреба за тим утолико је већа будући да је о његовом ученику и наследнику – архимандриту Стефану (†1799) који се од недавно прославља као свештеномученик – писано у више наврата. За разлику од Стефановог животописа, наша сазнања о архимандриту Мојсију Троношком врло су скромна. Колико је познато, он је био на челу Богородичиног манастира Троноше, готово две деценије, од 1773. до 1792. године. Страдао је од турског мача, према предању, једне недеље у месецу марту. Наиме, у тренутку док је архимандрит вршио богослужење, у манастир су упали Турци. Када је отац Мојсије излазио из цркве, они су га, на самом црквеном прагу, напали и исекли јатаганима.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"14 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123433591","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Светост и богослужење Цркве","authors":"Панајотис Ј. Скалцис","doi":"10.46825/tv/2022-3-403-416","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-3-403-416","url":null,"abstract":"У раду су разматрани хришћанско богослужење и светотајински живот као простор и начин освећења човека, које се одвија захваљујући благодатном дејству Духа Светога. Први важан моменат у овом истраживању представља преиспитивање везе литургијског простора или богослужбеног места са благодатним животом човека. Потом, човеково освећење и усавршавање бивају сагледани у светлу молитве. Наиме, богослужења дневног круга као предањски образац молитвеног ритма појединца и заједнице, самим својим садржајем указују на освећење као циљ хришћанског живота. Штавише, као фундаментални чинилац у догађају освећења препознате су Свете тајне Цркве, кроз које се благодат Светог Духа низводи на човека и даје му силу и могућност истинитог хришћанског начина постојања. Коначно, јасно је закључено да светост, будући искуство Цркве као заједнице али и сваког њеног члана појединачно, не може бити разумевана изван оквира два темељна чиниоца – свакодневног богослужења као простора одвијања молитве и Светих тајни Цркве.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"24 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131606482","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Списи Светог Августина против пелагијанства упућени игуману Валентину и његовим монасима — Писмо 214. и Писмо 215.","authors":"Александар Милојков","doi":"10.46825/tv/2022-3-441-464","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-3-441-464","url":null,"abstract":"Свети Августин је списе против пелагијанства писао у периоду од 412. до 429. године, као епископ ипонски. Списи су у форми писама и опширнијих посланица, које су увек адресиране некој од црквених личности или више њих. Основна Августинова метода у свим списима против пелагијанства је библијска егзегеза, кроз коју жели да расветли заблуде тада новопројављене пелагијанске јереси. Међу бројним списима, налазе се и четири списа (два писма и две књиге) које је Свети Августин упутио монашком братству у Адруметуму и њиховом игуману Валентину. Разлог је полемика монаха у поменутом манастиру око односа Божје благодати и људске слободе одлучивања – што је и темељно питање у спору са пелагијанством.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"35 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131854696","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Амалфион — бенедиктински манастир на Светој Гори од X до XVIII века","authors":"Борис Фајфрић","doi":"10.46825/tv/2022-3-525-538","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-3-525-538","url":null,"abstract":"На Светој Гори, изузев православних манастира, постојао је и латински Амалфион, у којем су живели бенедиктинци. У манастиру су важила Правила Светог Бенедикта и практикован је латински обред. Манастир је зависио од латинске колоније у Цариграду, па ће нестанак латинске колоније утицати на судбину Амалфиона.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125806220","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"Stefan Alkier / Ioan Dumitru Popiu, unter Mitarbeit von Alena Schulz (прир.), Wunder in evangelischer und orthodoxer Perspektive","authors":"Предраг Драгутиновић","doi":"10.46825/tv/2022-2-379-383","DOIUrl":"https://doi.org/10.46825/tv/2022-2-379-383","url":null,"abstract":"Крајем XX и почетком XXI века дијалог западних и православних новозаветника почео је интензивно да се одвија на више нивоа. Редовна комуникација, размена студената, преводи, научне конференције, гостујућа предавања, оснивање EELC као огранка SNTS за источну Европу и формирање библијских библиотека у православним земљама источне Европе и Русије су конкретне манифестације овог дијалога. Као никада раније, западни и православни стручњаци за Свето Писмо добијају прилику да суоче своје сопствене традиције и своја истраживања, као и да освесте сопствене црквено- културолошке претпоставке на којима заснивају свој црквено- просветни рад. Један од плодова поменутог дијалога је и зборник радова Wunder in evangelischer und orthodoxer Perspektive (Чуда из евангеличке и православне перспективе) који је плод научног скупа који је одржан на Православном богословском факултету у Букурешту, а на коме су учествовали стручњаци протестантске и православне вероисповести.","PeriodicalId":157785,"journal":{"name":"Theological Views – Religious and Scientific Journal / Теолошки погледи – версконаучни часопис","volume":"30 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-09-30","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"127011042","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}