Светост и богослужење Цркве

Abstract

У раду су разматрани хришћанско богослужење и светотајински живот као простор и начин освећења човека, које се одвија захваљујући благодатном дејству Духа Светога. Први важан моменат у овом истраживању представља преиспитивање везе литургијског простора или богослужбеног места са благодатним животом човека. Потом, човеково освећење и усавршавање бивају сагледани у светлу молитве. Наиме, богослужења дневног круга као предањски образац молитвеног ритма појединца и заједнице, самим својим садржајем указују на освећење као циљ хришћанског живота. Штавише, као фундаментални чинилац у догађају освећења препознате су Свете тајне Цркве, кроз које се благодат Светог Духа низводи на човека и даје му силу и могућност истинитог хришћанског начина постојања. Коначно, јасно је закључено да светост, будући искуство Цркве као заједнице али и сваког њеног члана појединачно, не може бити разумевана изван оквира два темељна чиниоца – свакодневног богослужења као простора одвијања молитве и Светих тајни Цркве.