{"title":"VERBA VOLANT SCRIPTA MANENT","authors":"Остоја Раилић","doi":"10.7251/sic2003220r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003220r","url":null,"abstract":"У новије време устаљено је оправдано, али и готово пословично, позивање на неоходност истраживања локалне историје за даље проучавање општих токова догађаја и процеса, као и потреба да се њоме баве на научан начин професионални историчари.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"32 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114782342","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ПОСЛЕДЊИ ПЛАН КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ","authors":"Сузана Рајић","doi":"10.7251/sic1801104r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801104r","url":null,"abstract":"Мишљење да је за време друге владавине кнеза Ми- хаила Обреновића (1860–1868) „пропуштена прилика” да се процес ос- лобођења и уједињења српског народа оконча, те трагична смрт кнеза 1868, најчешће се доводе у везу са прекидом „активне” националне по- литике Србије. Оба става су с временом прерасла у мит. Припреме за општебалкански устанак кнез је обављао у оквирима далекосежних ос- лободилачких планова, који ће наступити тек пошто се укаже повољна прилика. До те прилике, свакако, није дошло за кнежева живота. И баш зато кнез Михаило за све време своје друге владавине, припремајући се и ишчекујући повољне околности, интензивно ради на што већем сна- жењу Србије и на јачању јединства међу балканским народима, имајући у виду да је присаједињење Босне и Херцеговине приоритет. Циљ овог рада јесте да објасни сложене околности на међународној позорници 1866/67. које су условиле укључивање нових елеманата у рад на спољ- нополитичком пољу а који нису пореметили основни правац који је кнез Михаило трасирао од почетка своје друге владавине.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"38 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"130378579","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ У СРПСКОЈ НАЦИОНАЛНОЈ И ДРЖАВОТВОРНОЈ ПОЛИТИЦИ","authors":"Дејан Микавица","doi":"10.7251/sic2003031m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003031m","url":null,"abstract":"Припадајући самом врху српске политичке и духовне елите у Аустријском царству, кругу најобразованијих, српских световних националиста и просвећених интелектуалаца, Доситеј је боље и свеобухватније од свих својих сународника уочио значај друштвених и историјских околности у којима је дефинисање национално-политичке идеологије и реализовање државног осамостаљења српског народа представљало апсолутни приоритет. Као најзначајнији српски представник европског рационализма и филозофије просветитељства, искрени присталица реформи које је отпочео аустријски цар Joзеф II, очекивао је свеобухватно и коначно ослобођење Срба од османске власти управо захваљујући аустријској ратној политици, а српско уједињење видео је као реално и остварљиво, посебно од 1804. године, на простору Србије, Црне Горе и Босне.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"151 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115374611","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"БАЊOЛУЧКA БИТКA И ОПСТАНАК БОСАНСКОГ ПАШАЛУКА 1737. ГОДИНЕ","authors":"Бошко М. Бранковић","doi":"10.7251/sic1801051b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801051b","url":null,"abstract":"У тексту се говори о значају Бањoлучке битке из 1737. године у одбрани Босанског пашалука. Обрађен је покушај аустријског продора у Босански пашалук са запада и пораз на Бјелајском пољу, као и продор из правца Градишке, напад и пораз приликом покушаја освајања Бањe Луке крајем јула и почетком августа 1737. године. Резул- тат Бањoлучке битке био је потпуни пораз војске Монархије приликом напада на Босански пашалук и њено повлачење, а, дугорочно, османска побједа под Бањом Луком и одбрана Босанског пашалука одразила се на цјелокупан ток рата 1737–1739. године и пораз Хабзбуршке монархије.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"120 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125401304","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ 1918. ГОДИНЕ У БОШЊАЧКОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ (1993-2017)","authors":"Драженко Ђуровић","doi":"10.7251/sic2003194d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003194d","url":null,"abstract":"Рад садржи преглед бошњачке историографије o југословенском уједињењу 1918. године. Кроз анализу остварења бошњачких интелектуалаца аутор указује на њихова виђења „посебности“ и „државотворног капацитета“ који је Босна и Херцеговина „унијела“ у југословенску државу крајем 1918. године. У раду се, такође, сагледавају мишљења бошњачких научника о утицају стварања Краљевине СХС на националну и културну еманципацију Бошњака, питању ексклузивизма и хегемонизма Срба и Србије у новој држави, те њихових насилних иступа према Босни и Херцеговини и Бошњацима након Прводецембарског акта 1918. године.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"49 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"124713054","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"In Memoriam: Раде Михаљчић","authors":"Аранђел Смиљанић","doi":"10.7251/sic2003239s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003239s","url":null,"abstract":"У четвртак 26. марта 2020. послије дуге и тешке болести умро је наш професор, колега и пријатељ, је прилика да прикажемо животни пут нашег покојног професора. У питању је тежак и незахвалан посао, јер је готово немогуће на неколико страница приказати сва његова достигнућа, успјехе и награде. При томе се не смије занемарити ни његова личност која је, по много чему, била непоновљива.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"182 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-11-04","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132177857","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ОПШТИНА ПРЊАВОР ОД 18. НОВЕМБРА 1990. ДО 24. МАРТА 1992. ГОДИНЕ","authors":"Остоја Раилић","doi":"10.7251/sic0219121r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219121r","url":null,"abstract":"У оквиру временских одредница дефинисаних у наслову рада, а комбинујући хронолошки и тематски приступ, аутор је у раду апо- строфирао дешавања у прњаворској општини кроз три целине: Избори 18. новембра 1990. године; Осцилације; Прекретница. Локална историја у овом периоду испреплетена је бурним рефлексијама догађаја са савезног и републичког нивоа што је условило да општина Прњавор пређе пут од СФРЈ и СР БиХ до Републике српског народа у БиХ/Српске републике БиХ касније Републике Српске.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"7 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115526599","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ЂУРО ТОШИЋ (1946-2019)","authors":"Бојан Ђ. Крунић","doi":"10.7251/sic0219187k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219187k","url":null,"abstract":"Са тугом у срцима примили смо вијест да је 6. фебруара 2019. године, у 73. години живота, преминуо академик, историчар, проф. др Ђуро Тошић. Рођен 1. октобра 1946. године у селу Жљебови (општина Соколац), академик Тошић започиње своје школовање у Сокоцу гдје завршава ос- новну школу и гимназију. Пут га даље води на Филозофски факултет у Са- рајево, на студије историје, које завршава 1970. године. Показана марљи- вост, савјесност и озбиљност на основним студијама били су препорука да већ наредне, 1971. године, на матичном факултету у Сарајеву, буде пре- дложен и изабран за асистента, у то вријеме редовног професора, а касније и академика Десанке Ковачевић-Којић, на предметима Историја народа Југославије у средњем вијеку и Помоћне историјске науке. То му је отво- рило пут за даље усавршавање, које је, са још већом акрибијом, наставио у оквиру афирмисане медиевистичке школе на Филозофском факултету у Београду, гдје је 1976. године одбранио магистарску (Босанска држава за владавине краља Дабише), а 1982. године и докторску тезу (Трг Дријева у средњем вијеку) под менторством академика проф. др Симе Ћирковића. Академске 1979/80. боравио је, као стипендиста италијанске владе, на спе- цијализацији на Филозофском факултету Државног универзитета у Риму, на Катедри за историју средњег вијека, код академика Раула Манселија, врсног познаваоца католичке цркве, религиозности и јеретичких покрета.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"58 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122660316","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ПОСАВИНА И ПОДУНАВЉЕ НА СТАРИМ КАРТАМА","authors":"Дејана Васин, Бојан Ђ. Крунић","doi":"10.7251/sic0219039v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219039v","url":null,"abstract":"У раду ће, са аспекта сагледавања општег познавања простора у одређеном периоду, бити анализирани најзначајнији стари картографски прикази подручја око Саве и Дунава, у данашњем србијан- ском сектору, почевши од Птоломејеве карте из 2. века па све до рада гро- фа Луиђија Марсиљија и Јохана Кристофа Милера из 18. века, када дола- зи до истинске прекретнице у картирању овог простора.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"158 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131441155","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО","authors":"Радивој Ђ. Радић","doi":"10.7251/sic0219013r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219013r","url":null,"abstract":"У оквиру своје колонизационе политике, а у складу са по- требама државе, византијски цареви су пресељавали становништво из једног у други део Византије. Наравно, за житеље Царства који су били приморани да одлазе из малоазијских у европске провинције, или обра- тно, то је морала бити тешка и непопуларна мера. О таквој врсти принуде василевса Нићифора I у првој деценији IX века писао је Теофан Исповед- ник, састављач једне од најпознатијих византијских хроника. Он је мере пресељавања становништва означио као један од „десет злочина“ које је приписао цару. Међутим, у позадини оваквих оцена је Tеофанова непри- кривена нетрпељивост према Нићифору I у великој мери проистекла из цареве религијске политике, а у тесној вези и са тада актуелним питањем иконоборства. Ипак, без обзира на чињеницу да су се налазиле у служби веома оштре критике цара Нићифора I, у Теофановим речима можемо да уочимо и једну општељудску бригу и племенито старање за хиљаде име- ном непознатих Византинаца.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"138 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126414956","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
求助内容：
应助结果提醒方式：