ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО

СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС Pub Date : 2019-03-03 DOI:10.7251/sic0219013r

Радивој Ђ. Радић

{"title":"ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО","authors":"Радивој Ђ. Радић","doi":"10.7251/sic0219013r","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"У оквиру своје колонизационе политике, а у складу са по- требама државе, византијски цареви су пресељавали становништво из једног у други део Византије. Наравно, за житеље Царства који су били приморани да одлазе из малоазијских у европске провинције, или обра- тно, то је морала бити тешка и непопуларна мера. О таквој врсти принуде василевса Нићифора I у првој деценији IX века писао је Теофан Исповед- ник, састављач једне од најпознатијих византијских хроника. Он је мере пресељавања становништва означио као један од „десет злочина“ које је приписао цару. Међутим, у позадини оваквих оцена је Tеофанова непри- кривена нетрпељивост према Нићифору I у великој мери проистекла из цареве религијске политике, а у тесној вези и са тада актуелним питањем иконоборства. Ипак, без обзира на чињеницу да су се налазиле у служби веома оштре критике цара Нићифора I, у Теофановим речима можемо да уочимо и једну општељудску бригу и племенито старање за хиљаде име- ном непознатих Византинаца.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"138 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/sic0219013r","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

У оквиру своје колонизационе политике, а у складу са по- требама државе, византијски цареви су пресељавали становништво из једног у други део Византије. Наравно, за житеље Царства који су били приморани да одлазе из малоазијских у европске провинције, или обра- тно, то је морала бити тешка и непопуларна мера. О таквој врсти принуде василевса Нићифора I у првој деценији IX века писао је Теофан Исповед- ник, састављач једне од најпознатијих византијских хроника. Он је мере пресељавања становништва означио као један од „десет злочина“ које је приписао цару. Међутим, у позадини оваквих оцена је Tеофанова непри- кривена нетрпељивост према Нићифору I у великој мери проистекла из цареве религијске политике, а у тесној вези и са тада актуелним питањем иконоборства. Ипак, без обзира на чињеницу да су се налазиле у служби веома оштре критике цара Нићифора I, у Теофановим речима можемо да уочимо и једну општељудску бригу и племенито старање за хиљаде име- ном непознатих Византинаца.

查看原文本刊更多论文

拜占庭国王阻止拜占庭帝国在拜占庭的其他地区建立。相反，对于那些被迫离开小亚细亚前往欧洲各国的王国居民来说，这是一项毫无道理的措施。拜占庭最后一部最著名的编年史的作者忏悔者提奥法尼斯（Theophanes the Confessor）就写到了这种措施。他是一个镇压机构的措施，象征着归咎于沙皇的 "邪恶"。Meђutim, in the postzadini ovakvikh otsenija teofanova nezapravna netrpeљivost prema Nikiforu I in a large measure derived from the tsar's religious policy, and in a close vezie and in the same vezie it was an actual feed of iconoclasm.Ipak, without looking at the number of people who would let themselves be nalazile in the service of Veoma's criticism of Tsar Nicephoros I, in Theophanous' speech we can also learn about a single opšteљudsku brigu and tribe for the old Byzantine chiљade of unrecognized Byzantines.

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊

СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС

自引率

0.00%

发文量