{"title":"РИМОКАТОЛИЧКО ЖИТИЈЕ КНЕЗА ЛАЗАРА","authors":"Борис Стојковски","doi":"10.7251/sic2003097s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003097s","url":null,"abstract":"У раду се разматра римокатоличко житије кнеза Лазара које је публиковао 1863. године руски језуита Иван Михајлович Мартинов у свом делу Annus ecclesiasticus Graeco-slavicus. Овај руски научник је сабрао велики број житија српских средњовековних светитеља, па је тако под 15. јуном нашао своје место и кнез Лазар. У раду ће бити дат латински текст каквим га је Михајлов објавио, а поред превода на српски језик биће дати и опсежни коментари. Оно што је посебно важно јесте улажење у траг изворима које је Михајлов користио приликом састављања овог вредног хагиографског записа на латинском језику чиме је кнез Лазар заправо, на одређени начин, преко Annus ecclesiasticus Graeco-slavicus ушао и међу светитеље Римокатоличке цркве. Иако је и међу другим римокатоличким писцима, посебно оним са далматинског подручја и из Дубровника, кнез Лазар и косовски завет и мит већ био увелико познат, ово житије је уистину једини прави хагиогафски спис о кнезу Лазару на латинском језику.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"226 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"133571350","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ПОТПУНО ЗАТИРАЊЕ","authors":"Радивој Ђ. Радић","doi":"10.7251/sic1801229l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801229l","url":null,"abstract":"Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године оставио је толико дубок траг у историји српског народа да вјеро- ватно никада неће престати историографска занимања за разне аспекте тог трагичног периода српске историје. Да напише књигу о геноциду над Србима, а посебно о уништавању српских црквено-умјетничких споме- ника у НДХ, историчара умјетности Динка Давидова подстакла је књига Magnum crimen, његовог професора Виктора Новака.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"20 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132440127","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"О ПРОМЈЕНИ ПРАВЦА ДЈЕЛОВАЊА ТАЈНОГ ЂАЧКОГ ДРУШТВА У ТУЗЛИ 1914. ГОДИНЕ","authors":"Ведрана Адамовић","doi":"10.7251/sic2003140a","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003140a","url":null,"abstract":"Ђачке организације почеле су се оснивати по средњим школама широм земље, интензивније након анексије 1908. године, с циљем упознавања са словенском литературом, да би већ 1911-1912. доживјеле извјесне промјене. До тада чисто литерарне, омладинске организације по средњим школама добивају револуционарни карактер и због околности дјеловања постају тајне. Ђачко друштво у Тузли све од првог помена 1904. године па до априла 1914. било је састављено искључиво од Срба и неколико Срба муслимана. Након тога, свега два мјесеца прије атентата, у друштво улазе и Хрвати, њих четворица. Самим тим, у ранијој литератури познат термин, Српско – хрватска револуционарна омладина, када је ово друштво у питању, није у потпуности прихватљив, јер није истински утемељен. Хрвата и муслимана било је у тек незнатном броју. Разлози њиховог приласка Србима, такође су различити, од посве практичних, ради бољег разумијевања словенске литературе пред матуру, па до оних прикривених и срачунатих - идеолошких. Овом тајном ђачком друштву суђено је на Тузланском процесу, познатијем као Процес Тодору Илићу и друговима, иако је главна расправа одржана пред окружним судом у Бихаћу од 13. до 30. септембра 1915. године. Овај преломни тренутак приказан је у раду највише кроз архивску документацију и мемоарску литературу која осликава праву суштину и карактер једног подијељеног друштва непосредно пред избијање Првог свјетског рата.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"42 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126679912","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"САВВА КОСАНОВИЧ В РОССИИ В 1872–1874 ГГ.","authors":"Ксения Валерьевна Мельчакова","doi":"10.7251/sic1801154v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801154v","url":null,"abstract":"Статья посвящена малоизученной истории путешествия сараевского архимандрита Саввы Косановича по России в 1872–1874 гг. Организацией поездки Косановича занимались министерство иностран- ных дел России, Святейший Синод и Славянский комитет. Огромную помощь гостю из Боснии оказывал видный общественный деятель, се- кретарь Московского славянского комитета Нил Александрович Попов. Письма Косановича к Попову позволили реконструировать маршрут его путешествия. Сараевский архимандрит совершил две большие поездки по Российской империив ходе которых посетил Москву, Санкт-Петербург, Рязань, Моршанск, Козлов, Саратов, Хвалынск, Казань, Вятку, Нижний Новгород, Елец и Орёл. Собранные средства позволили завершить стро- ительство Соборной церкви Рождества Пресвятой Богородицы в Сараеве.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"38 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123219688","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ВИЗАНТИЈСКИ ПИСЦИ О ГРАЂАНСКИМ РАТОВИМА","authors":"Радивој Ђ. Радић","doi":"10.7251/sic1801015r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801015r","url":null,"abstract":"Упркос обележјима људске еволуције, природа рата је уни- верзална, безвремена и вечна, а човек је једини међу приматима који га упражњава. Ратови се воде непрестано, од заранака цивилизације до на- шег времена, а један од њихових посебних облика је грађански рат. Исто- рија Византијског царства познаје разне облике ове врсте унутрашњих су- чељавања, почев од једноставних узурпација до свеопштих метежа у које су непосредно били укључени разни слојеви ромејског друштва. Свесни колико су грађански ратови опасни за Царство, ромејски људи од пера су стално упозоравали на њихов погубни и разарајући учинак. Византијска цивилизација није познавала институције „божјег мира“ и „божјег при- мирја“ које су постојале у латинском свету западне Европе.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"92 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126857668","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"КОНФЕРЕНЦИЈА “ВЕЛИКЕ ТРОЈИЦЕ” У ЈАЛТИ ФЕБРУАРА 1945. (Кривица Јалте)","authors":"Никола Б. Поповић","doi":"10.7251/sic2003015p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003015p","url":null,"abstract":"Састанак Рузвелта, Черчила и Стаљина у Јалти (Кримска конференција) од 4. до 11. фебруара 1945. године у делу науке - квазинауци, јавном говору политичара, публициста, тзв. независних интелектуалаца веома је политизован и нетачно приказан. “Јалта” је извикана као место где се кројила судбина света, пројицирале владе, где је извршена подела Света на интересне сфере. Стварана је формула: Јалта = интересне сфере. Аутор анализира дела неколико знаменитих научника (међу њима и Х. Кисинџера) у којима се не пише о тзв. кривици Јалте. На против! Анализирају се и Черчилови мемоари где се заиста описује састанак са Стаљином у Москви 9. октобра 1944. године, где је било говора о подели сфера утицаја (у процентима) у неколико држава. Дакле, ако треба критиковати политику интересних сфера, онда то се не може везати за Јалту, већ за састанак Чарчила и Стаљина у Москви 9. октобра 1944. године.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"2 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"128025303","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"СТВАРАЊЕ ПОДОБНОГ КАДРА","authors":"Горан Латиновић","doi":"10.7251/sic1801225l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801225l","url":null,"abstract":"У Предговору (стр. 5‒7) књиге чији је приређивач, Драгомир Бонџић пише да се идеја за оснивање Новинарске и дипломатске високе школе (НДВШ) у Београду појавила у Агитпропу Централног комитета Комуни- стичке партије Југославије маја 1948. и да је постојање такве високошкол- ске установе, у рангу факултета, требало да ријеши проблем недостатка кадра за новинарство и дипломатију, као и да учврсти њeгово идеоло- шко-политичко опредјељење, које је било кључно у условима изградње нове државе и једнопартијског система. Стога су сви студенти били чла- нови КПЈ или кандидати за чланове. Ипак, уз бројне недостатке у органи- зацији и раду, наставном плану и режиму студија, појавио се и проблем у вези са политичким опредјељењем и понашањем студената, па је већ 1948. у Школи ухапшено неколико присталица Информбироа, да би 1952. било откривено веома неповољно политичко стање, недисциплина и неморал, послије чега је Школа укинута. На њој је дипломирало 205 студената, који су оставили запажен траг у новинарству и дипломатији, али и у другим дјелатностима. Након кратког увида у историјат НДВШ, приређивач је оба- вијестио читаоца да се студија о Школи заснива превасходно на грађи из Архива Југославије, као и из Историјског архива Београда и Дипломатског архива Министарства иностраних послова Србије.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"27 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123759141","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА","authors":"Жарко Лековић","doi":"10.7251/sic1801133l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801133l","url":null,"abstract":"Долазак на власт Петра II Петровића Његоша 1830. го- дине, човјека изузетне интелигенције и талента, који је посједовао велику културу и дар за политику, одиграо је изузетну улогу у даљој судбини Црне Горе и њених веза са Старом Херцеговином. Чувајући и јачајући везе са Херцеговцима, Петар II је рачунао на ширење свог утицаја на те- риторијама које су се граничиле са Црном Гором и које су често биле по- приште жестоких окршаја хришћанског и муслиманског становништва, сукоба који су могли да прерасту у рат великих размјера. Нарочити ка- мен спотицања у узајамним односима Црне Горе и Херцеговине било је питање о припадности Грахова, које је представљало важан трговачки и војно-стратешки пункт турске управе у Херцеговини. Православно ста- новништво Грахова тежило је спајању са Црном Гором. Узајамно исцр- пљујућа борба на крају је резултирала закључивањем низа споразума (1838–1843). Задатак овог рада је да укаже како на државну дјелатност митропополита Петра II и његову улогу као владара – реформатора и политичара, тако и на везе Црне Горе и Старе Херцеговине – политичке, економске, црквене и културне, у чијем развоју је велика заслуга припа- дала овом истакнутом црногорском државнику.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"8 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"134014221","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"THE USE AND ABUSE OF HISTORY: CLIO BEHIND ICTY BARS","authors":"Miloš Ković, Draga Mastilović","doi":"10.7251/sic1801172k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801172k","url":null,"abstract":"The task of this article is to examine the academic value and factual reliability of the reports Background, Politics, and Strategy of the Sarajevo Siege, 1991-1995 and Highlights of Deliberations in the Assembly of Republika Srpska Relevant to the Indictment of Ratko MLADIC, 1991- 96, produced by historian Robert J. Donia, for the purposes of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. The argument advanced in our analysis is that they do not satisfy the basic academic and scientific standards, in spite of their academic structure and ambition. For this reason, the claims and results put forward in these reports must be approached with much caution and little confidence.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"188 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"133406707","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"УЈЕДИЊЕЊЕ ЊЕМАЧКЕ","authors":"Димитрије Живановић","doi":"10.7251/sic2003232z","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003232z","url":null,"abstract":"Славојка Бештић-Бронза рођена је 1971. године у Санском Мосту. Дипломирала је историју на Филозофском факултету у Бањој Луци. Стручно усавршавање наставила је на истом факултету, гдје је одбранила магистарску тезу, а потом и докторску дисертацију. Аутор је више стручних и научних радова, те је учествовала на неколико семинара и научних конференција. Дјело „Уједињење Њемачке и југословенско јавно мнијење“ представља модификовану дисертацију коју је одбранила у априлу 2015. године.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"5 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125705354","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
求助内容：
应助结果提醒方式：