{"title":"ФИТОНИМИ У ЈЕСТЕСТВОСЛОВИЈУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА (1809)","authors":"Немања Лука","doi":"10.19090/ppj.2023.54.29-51","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.29-51","url":null,"abstract":"Предмет овог рада јесте лексикографска обрада и анализа фитонима у делу Јестествословије Јоакима Вујића из 1809. године. Ексцерпирана грађа дата је у виду речника, који је уазбучен према стандарду савременог српског језика, уз напомене о лексикографској обради. Забележене лексичке јединице (фитоними) анализиране су према критеријуму порекла, а потом су упоређене са савременим терминолошким системом фитонимије, како би се утврдили разлози за очување и/или губљење појединих термина.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"51 11-12","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530723","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ПУТЕМ НАРОДНИХ ГОВОРА","authors":"Сандра Савић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.267-273","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.267-273","url":null,"abstract":"Зборник научних радова На темељима народних говора, чији су уредници проф. др Татјана Трајковић и проф. др Надежда Јовић, објављен је 2020. године у издању Филозофског факултета у Нишу. Посвећен је проф. др Јордани Марковић поводом одласка у пензију. Радовима у Зборнику обухваћена су многа значајна питања из области и дисциплина науке о српском језику и другим словенским језицима, као и из науке о књижевности. Посматрано према броју радова, од укупно 54 чланка, највећи број припада области дијалектологије и дијалекатске лексикографије, а језички материјал обрађен је како на синхроном тако и на дијахроном плану. Један број радова тиче се контрастивне лингвистике, а није мали број њих у чијем средишту јесу питања из науке о књижевности. Вредан допринос овом зборнику чине и текстови бугарских, македонских и руских лингвиста.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"17 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530712","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"СА СОЛАРИЋЕМ КРОЗ ВЕКОВЕ","authors":"Весна Стојковић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.263-266","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.263-266","url":null,"abstract":"Године 2019. у издању Задужбине „Доситеј Обрадовић” у Београду објављена је књига Павле Соларић. Сабрана дјела. Приредили су је проф. др Душан Иванић и проф. др Исидора Бјелаковић, а овај приређивачки подухват од изузетно је велике важности будући да се први пут пред савременим читалаштвом нашла већина текстова Соларићевог богатог опуса. Иако је, дакле, реч о избору најважнијих Соларићевних текстова, а не о сабраним делима у пуном смислу речи, ова публикација не губи на вредности. У њој су наведени сви текстови који су релевантни за сагледавање Соларићеве фигуре из најразличитијих аспеката, што може бити постигнуто искључиво одличним познавањем живота и рада једног аутора и потпуним увидом у његово стваралаштво. ...","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"38 1-2","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530727","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"КОЛАБОРАТИВНО ПРЕВОЂЕЊЕ НА ПРИМЕРУ ОДЛОМАКА РОМАНА ЉУБИЧИЦА БЕЛА ЖЕНИ ЛЕБЛ СА СРПСКОГ НА ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК","authors":"Кјара Урчуоли","doi":"10.19090/ppj.2023.54.217-232","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.217-232","url":null,"abstract":"У раду се бавимо колаборативним превођењем са српског на италијански на основу искуства учешћа у преводилачкој радионици одржаној на Универзитету у Торину током академске године 2021/2022, посвећеној превођењу дела Љубичица бела Жени Лебл. Чланак је подељен на четири дела: у првом делу ћемо увести тему, након тога ћемо се фокусирати на теоријски аспект колаборативног превођења и изложити неке од његових предности и недостатака. У трећем делу биће представљени дигитални алати коришћени за ову врсту превода и анализирани неки од проблема с којима су се суочили учесници радионице. У четвртом и последњем делу биће изведени закључци. Главна сврха овог чланка је да покаже потенцијал колаборативног превођења у настави и усвајању српског језика као страног.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"3 2","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530345","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"УПOТРEБA И ПРEФEРEНЦИJA ГРAМAТИЧКE И СEМAНТИЧКE КOНГРУEНЦИJE КOД ПAУКAЛНИХ СИНТAГМИ","authors":"Милица Мркоњић, Невенка Марковић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.157-171","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.157-171","url":null,"abstract":"У овом раду испитивали смо употребу и преференцију граматичке и семантичке конгруенције код паукалних синтагми на узорку испитаника из Бијељине и непосредне околине. Из овог рада су изостављени испитаници који нису с овог географског простора, као и они чији матерњи језик није српски. Поред ових, остали социодемографски фактори на које смо се ослањали били су: пол, старост, степен образовања и тип средине у којој испитаник живи. За потребе истраживања сачињен је упитник који се састојао из два дијела: први дио с питањима отвореног типа који је захтијевао одговор испитаника и други са скалама процјене. У првом дијелу се нашло 12 реченица које је требало допунити, док се други дио састојао из 24 позитивно оријентисане тврдње: 12 везаних за граматичку конгруенцију и 12 њихових парова везаних за семантичку конгруенцију. Упитник је дистрибуиран онлајн и попунило га је 60 испитаника. Наши резултати указују на то да позитивнији став испитаници имају према граматичкој конгруенцији, те да се за исту опредјељују, док се према семантичкој јавља неутралан или негативан став.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"25 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530684","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"СРПСКА ХЕМИЈСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У ДЕЛУ „HISTORIAE NATVRALIS” АНДРЕАСА ВОЛНОГ (1805)","authors":"Ксенија Радоја","doi":"10.19090/ppj.2023.54.7-28","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.7-28","url":null,"abstract":"У оквиру овог рада анализирана је српска терминологија из области хемије, конкретније, називи хемијских елемената и једињења у делу Historiae natvralis elementa Андреаса Волног из 1805. године. Регистрована грађа најпре је приказана у виду речника, а потом и анализирана. Циљ овог истраживања јесте да се упореди терминолошки систем везан за дату област из предстандардне епохе с оним који је део стандардног српског језика. Посебна пажња посвећена је утврђивању разлога за губљење једних и чување других термина.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"15 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530700","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"СЕМАНТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ГЛАГОЛА РЕЋИ И КАЗАТИ И ЊИХОВИХ ПРЕФИКСАЛА","authors":"Данијела Радовановић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.235-251","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.235-251","url":null,"abstract":"Предмет овога рада су значења двају глагола, рећи и казати, које посматрамо као два типична глагола говорења и праве синониме. Основни циљ рада је анализа полисемантичких структура двају глагола говорења, као и истраживање лексичких односа у које они ступају. Грађа за рад ексерпирана је из Речника српскохрватског књижевног језика (1990) Матице српске, при чему преузимамо изворне описе значења, као и примере који су наведени, док као контролни речник служи РСАНУ. За одређивање глаголског значења довољна је лексикографска дефиниција, али за осветљавање комплетног семантичког потенцијала потребно је осврнути се и на контекст, те се стога у једном делу рада бавимо претраживањем корпуса, и то Корпуса савременог српског језика (СрпКор2013) Душка Витаса и корпуса SrWaC за потврду примера који су ексцерпирани из РМС (1990). Иста архисема имаће за последицу синонимност великог броја префиксала, али у исто време и развијање односа антонимије међу лексемама с обзиром на чињеницу да и антоними, као и синоними, имају велики број заједничких сема у семској структури. Иако се глаголи рећи и казати сматрају правим синонимима, ипак можемо говорити о неким разликама, посебно ако упоредимо значења њихових префиксала. Глагол казати има богатију полисемантичку структуру и већи број префиксала, али се неки префиксали овог глагола семантички много израженије удаљавају од свог основног глагола.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"36 3","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530868","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}