СЕМАНТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ГЛАГОЛА РЕЋИ И КАЗАТИ И ЊИХОВИХ ПРЕФИКСАЛА

Предмет овога  рада су значења двају глагола, рећи и казати, које посматрамо као два типична глагола говорења и праве синониме. Основни циљ рада је анализа полисемантичких структура двају глагола говорења, као и истраживање лексичких односа у које они ступају. Грађа за рад ексерпирана је из Речника српскохрватског књижевног језика (1990) Матице српске, при чему преузимамо изворне описе значења, као и примере који су наведени, док као контролни речник служи РСАНУ. За одређивање глаголског значења довољна је лексикографска дефиниција, али за осветљавање комплетног семантичког потенцијала потребно је осврнути се и на контекст, те се стога у једном делу рада бавимо претраживањем корпуса, и то Корпуса савременог српског језика (СрпКор2013) Душка Витаса и корпуса SrWaC за потврду примера који су ексцерпирани из РМС (1990). Иста архисема имаће за последицу синонимност великог броја префиксала, али у исто време и развијање односа антонимије међу лексемама с обзиром на чињеницу да и антоними, као и синоними, имају велики број заједничких сема у семској структури. Иако се глаголи рећи и казати сматрају правим синонимима, ипак можемо говорити о неким разликама, посебно ако упоредимо значења њихових префиксала. Глагол казати има богатију полисемантичку структуру и већи број префиксала, али се неки префиксали овог глагола семантички много израженије удаљавају од свог основног глагола.