Baština最新文献

{"title":"ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА КАО ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА У КРИМИНАЛИСТИЧКО-ОБАВЕШТАЈНОМ РАДУ У ПОЛИЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈE","authors":"Илија M. Рацић, Синиша Р. Достић","doi":"10.5937/bastina34-48053","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina34-48053","url":null,"abstract":"Циљ овог истраживања је да се применом научно-истраживачких метода идентификују, научно опишу, класификују и делимично објасне слабости прикупљања података као извршне функције у криминалистичко-обавештајном раду у полицији Републике Србије. Спроведеним теоријским истраживањем су идентификовани проблеми функционалне природе применом извршне функције прикупљања података , који се могу класификовати као следећи: 1) теоријске разлике приликом појмовног одређивања података и криминалистичко-обавештајне информације, 2) традиционални (реактивни) начина прикупљање података у односу на савремене проактивне методе, 3)координација и мотивисаност полицијских службеника, 4) децентрализација базе података. Извршне функције у криминалистичко-обавештајном раду се обављају кроз криминалистичко-обавештајни процес који представља доказно средство за сагледавање деловања свих појавних облика криминалитета, прекршаја и других безбедносно интересантних догађаја, и омогућавају доношење одлука заснованих на прикупљању, обради и анализи података, као и предузимању превентивних мера. Општа сврха криминалистичко-обавештајног рада је прикупљање података о појединцима или организованим криминалним групама којe су укљученe у криминалне активности, ради увида у њихово функционисање.Истраживање је реализовано као теоријско-емпиријско, где су у његовој реализацији комбиновано коришћене методе теоријских и емпиријских истраживања (ставови и мишљења полицијских службеника у полицији Републике Србије), односно: општенаучне, логичке и емпиријске методе. У овом истраживању је теоријскo-емпиријски потврђен став да се функционисање полицијске организације у Републици Србији може унапредити што подразумева одговарајуће (функционалне) промене у њеним извршним функцијама, укључујући посебно промене у обављању криминалистичко-обавештајних послова, односно у прикупљању података којима се може допринети квалитетнијој изради и употреби криминалистичко-обавештајних производа (стратешка процена јавне безбедности, оперативне процене јавне безбедности, профил безбедносног проблема, профил безбедносно интересантног лица/групе и других аналитичких производа), што би утицало на ефикасније, ефективније и економичније обављање полицијских послова и задатака.Научна оправданост истраживања произилази из његових очекиваних резултата којима се може: 1) допринети продубљивању и проширивању научно верификованих знања у области криминалистичко-полицијских, безбедносних и организационих научних дисциплина, 2) указати на правце, области и теме будућих научних истраживања и 3) обогатити методолошка пракса научног истраживања организације и проактивног функционисања полиције у савременим условима.","PeriodicalId":513018,"journal":{"name":"Baština","volume":"30 2","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-22","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"139609077","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"ОД РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ ДО РОДНЕ НЕУТРАЛНОСТИ, ПОТРЕБА ИЛИ ТРЕНД? ИСКУСТВА ИЗ ШВЕДСКЕ","authors":"Бојана М. Марић, Виолета А. Петковић","doi":"10.5937/bastina34-47157","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina34-47157","url":null,"abstract":"Родна неутралност као концепт потиче из постконструктивистичког феминизма потенцирајући једнакост без претпоставки и захтева у виду родних улога.  Циљ рада је да прикаже значајне показатеље родне неутралности у Шведској, која заузима водеће место по показатељима за родно неутрално друштво и положај Србије која је у вишегодишњем процесу реализације политике родне равноправности. Чињеница је да се напредак у наведеним кључним областима унапређивања родне равноправности у Србији дешава изузетно споро што говори и податак да би тек за 59 година могли да очекујемо високо остарење анализираних параметара кроз пуну равноправност. Упоређујући Србију са земљама у ЕУ по Индексу родне равноправности 2018, запажа се да заостајемо за 9,4 поена у просеку, док за Шведском бележимо заостатак од 25,8 поена. У раду постављамо важна питања којима треба да се бави научна и стручна јавност а тичу се критичког сагледавања родно неутралне образовне будућности Србије и колико смо ми као друштво спремни за исту.","PeriodicalId":513018,"journal":{"name":"Baština","volume":"36 49","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-22","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"139607656","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

{"title":"ДOПРИНОС СРПСКИХ ПЕДАГОГА АФИРМАЦИЈИ, ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ ЗАСНОВАНОГ НА НАЦИОНАЛНИМ ВРЕДНОСТИМА","authors":"Илинка Б. МУШИКИЋ-ПОПОВИЋ","doi":"10.5937/bastina34-46912","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina34-46912","url":null,"abstract":"У раду се разматра значај и допринос српских педагога афирмацији  појма васпитања и образовања заснованих на националним вредности. Приказан је и историјски аспект школских реформи који је специфичан за територију Србије, а важно за васпитање и образовање у том периоду. Плејада наших истакнутих педагога концепирала је своја тумачења и схватања самог  појма нације и националних вредности.У раду је дат приказ схватања педагога у периоду од 1918. до 1945. године, и то : Милоша Милошевићa, Војислава Бакића, Љубомира Протића, Јован Миодраговић, Вићентија Ракић и Војислава Младеновића. Поменути педагози су посебно значајни јер се у датом историјском периоду проблематизује идеја нације у специфичном историјском и друштвеном контексту.","PeriodicalId":513018,"journal":{"name":"Baština","volume":"58 3","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"139613422","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}