{"title":"ОД РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ ДО РОДНЕ НЕУТРАЛНОСТИ, ПОТРЕБА ИЛИ ТРЕНД? ИСКУСТВА ИЗ ШВЕДСКЕ","authors":"Бојана М. Марић, Виолета А. Петковић","doi":"10.5937/bastina34-47157","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Родна неутралност као концепт потиче из постконструктивистичког феминизма потенцирајући једнакост без претпоставки и захтева у виду родних улога. Циљ рада је да прикаже значајне показатеље родне неутралности у Шведској, која заузима водеће место по показатељима за родно неутрално друштво и положај Србије која је у вишегодишњем процесу реализације политике родне равноправности. Чињеница је да се напредак у наведеним кључним областима унапређивања родне равноправности у Србији дешава изузетно споро што говори и податак да би тек за 59 година могли да очекујемо високо остарење анализираних параметара кроз пуну равноправност. Упоређујући Србију са земљама у ЕУ по Индексу родне равноправности 2018, запажа се да заостајемо за 9,4 поена у просеку, док за Шведском бележимо заостатак од 25,8 поена. У раду постављамо важна питања којима треба да се бави научна и стручна јавност а тичу се критичког сагледавања родно неутралне образовне будућности Србије и колико смо ми као друштво спремни за исту.","PeriodicalId":513018,"journal":{"name":"Baština","volume":"36 49","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2024-01-22","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Baština","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.5937/bastina34-47157","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Родна неутралност као концепт потиче из постконструктивистичког феминизма потенцирајући једнакост без претпоставки и захтева у виду родних улога. Циљ рада је да прикаже значајне показатеље родне неутралности у Шведској, која заузима водеће место по показатељима за родно неутрално друштво и положај Србије која је у вишегодишњем процесу реализације политике родне равноправности. Чињеница је да се напредак у наведеним кључним областима унапређивања родне равноправности у Србији дешава изузетно споро што говори и податак да би тек за 59 година могли да очекујемо високо остарење анализираних параметара кроз пуну равноправност. Упоређујући Србију са земљама у ЕУ по Индексу родне равноправности 2018, запажа се да заостајемо за 9,4 поена у просеку, док за Шведском бележимо заостатак од 25,8 поена. У раду постављамо важна питања којима треба да се бави научна и стручна јавност а тичу се критичког сагледавања родно неутралне образовне будућности Србије и колико смо ми као друштво спремни за исту.