Philologia Serbica最新文献

Билдунгсроман као неопходност у наставном програму: осврт на роман Бакоња фра Брне Симе Матавуља

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101220v

Милан Д. Вурдеља

{"title":"Билдунгсроман као неопходност у наставном програму: осврт на роман Бакоња фра Брне Симе Матавуља","authors":"Милан Д. Вурдеља","doi":"10.21618/phs2101220v","DOIUrl":"https://doi.org/10.21618/phs2101220v","url":null,"abstract":"Предмет истраживања је Бакоња фра Брне, чувени роман Симе Матавуља и, премда уз незанемарљива одступања те са јасним присуством пародијских елемената, један од најупечатљивијих примера наративног обрасца билдунгсромана у српској књижевности (реализма). У раду ће бити размотрен удео матрице која је одређена генеричким жанровским појмом колико и стилском формацијом за коју се роман везује. Првенствено ће овим циљем бити обухваћен сиже, карактеризација јунака и композиција у Матавуљевом тексту. Надаље, овакво опредељење ће са методолошког становишта условити преглед разноврсности коју – што је међу теоретичарима већ препознато – билдунгсроман нуди не само као збир жанровских спецификација него и као препознатљив романескни светоназор. Аутор рада посебну пажњу ће обратити на, методички речено, билдунгсроман као функционални појам који ученици успешно могу разумети, усвојити, али и преиспитивати на примеру романа Бакоња фра Брне. Најзад, биће образложена преимућства обраде овог романа у средњој школи, упркос „потешкоћама” када је реч о извесној језичкој баријери на коју ученици могу наићи приликом сусрета са дијалекатским цртама текста, односно са културолошки релативно удаљеним светом о ком он проговара. Третирајући ове изазове као плодоносне и мотивишуће у наставном процесу, аутор рада ће размотрити и питање обима у ком Матавуљево најпознатије дело треба да буде делом курикулума (одломак или целовити текст), то јест колико подробно жанровски проблем из наслова рада у тим случајевима ваља изучавати.","PeriodicalId":345147,"journal":{"name":"Philologia Serbica","volume":"30 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-09-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121892564","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Лексичко-семантичко поље „породица” и словенске посесивне форме

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101009m

Радмило Н. Маројевић

引用次数: 0

Јечам и калопер или Рани јади у Башти сљезове боје. Три примјера тематизовања породице у новијој српској књижевности

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101111p

Ранко Поповић

引用次数: 0

Из синтаксе падежа у српским говорима околине Шипова

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101049c

Слађана М. Цукут

引用次数: 0

The Language Between Youtubers and Boomers: Tendencies, New Words and Expressions in the Serbian Language youtube用户和婴儿潮一代之间的语言:塞尔维亚语的趋势、新词和表达

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101060m

Goran B. Milašin

引用次数: 0

Софроније Опујић као вечити младожења: интертекстуалност у Последњој љубави у Цариграду Милорада Павића

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101176k

Татјана Н. Кличковић

{"title":"Софроније Опујић као вечити младожења: интертекстуалност у Последњој љубави у Цариграду Милорада Павића","authors":"Татјана Н. Кличковић","doi":"10.21618/phs2101176k","DOIUrl":"https://doi.org/10.21618/phs2101176k","url":null,"abstract":"Овај рад се бави једним од кључних проблема романа Последња љубав у Цариграду Милорада Павића. То је проблем оклевања пред женидбом главног јунака, које је тесно повезано са компликованим односом према оцу. Значај мотива вечитог младожење у српској књижевности истицао је и сам аутор романа у једном свом небелетристичком тексту који се бави овом тематиком. Компаративним приступом овом роману уочава се, између осталих, интертекстуална релација између лика Софронија Опујића и лика Павла Исаковича из Друге књиге Сеоба Милоша Црњанског. Овом интертекстуалном релацијом објашњава се одлагање женидбе и специфичан однос према женама Павићевог лика. Интертекстуалним везама које се уочавају између Последње љубави у Цариграду и Мемоара Симеона Пишчевића, то објашњење се продубљује и проширује на проблематичан однос према оцу. Функционализацијом интертекстуалних веза кроз бављење проблема породичних односа у Последњој љубави Цариграду, овај рад смешта један од мање проучаваних Павићевих романа у шири контекст традиције српске књижевности.","PeriodicalId":345147,"journal":{"name":"Philologia Serbica","volume":"12 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-09-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121189774","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Anthropocentrism in the Structure and Description of Language 语言结构与语言描述中的人类中心主义

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101029a

Milivoj B. Alanović

引用次数: 0

Једна интертекстуалност или како је Матовић прочитао Христића

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101157k

Тијана М. Копривица

{"title":"Једна интертекстуалност или како је Матовић прочитао Христића","authors":"Тијана М. Копривица","doi":"10.21618/phs2101157k","DOIUrl":"https://doi.org/10.21618/phs2101157k","url":null,"abstract":"Намера нам је да у овом раду покажемо на које све начине песник Петар Матовић (1978) у збиркама поезије Кофери Џима Џармуша (2009), Одакле долазе даброви (2013), Из срећне републике (2017), односно у циклусима Нове песме из избора песама Не хлеб, већ морфијум (2019) и Линија фронта (2019) остварује интертекстуалне везе са стваралаштвом Јована Христића (1933–2002). Полазећи од теоријског утемељења појма интертекстуалности, затим од Матовићевих песама које експлицитно призивају Христићево дело, и потом трагајући за мотивима, поступцима и идејама који имплицитно откривају Матовићеве интертекстуалне везе са Христићем, тежићемо да прикажемо изворе из којих Матовић црпи део своје песничке инспирације. Осим тога, указаћемо и на наслојавање шире традиције које се одиграва у процесу одабира књижевног наслеђа, посредством интертекстуалних веза које Матовић и Христић остварују са делима грчког песника Јоргоса Сефериса – Из бродског дневника I, Из бродског дневника II, Из бродског дневника III.","PeriodicalId":345147,"journal":{"name":"Philologia Serbica","volume":"81 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-09-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122898826","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Метафора породице у појмовном структурирању међудржавних односа Републике Српске и Србије

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101095s

Александра Р. Савић

{"title":"Метафора породице у појмовном структурирању међудржавних односа Републике Српске и Србије","authors":"Александра Р. Савић","doi":"10.21618/phs2101095s","DOIUrl":"https://doi.org/10.21618/phs2101095s","url":null,"abstract":"Рад анализира метафору породице у политичком дискурсу Републике Српске и Републике Србије с циљем да се открије начин појмовног структурирања њихових међудржавних односа. Метафоре ћемо подијелити на оне које укључују породичне улоге – брат, сестра, мајка, отац, и оне које се тичу породичних односа – брига, заштита, његовање, итд. На изабраној грађи из политичког дискурса међудржавних односа Републике Српске и Србије показаћемо да се породични односи пресликавају на политичке односе двију земаља. Рад је интердисциплинарног карактера, па, осим језичке, укључује и политичку анализу и настоји одговорити на питања зашто се употребљава баш та метафора, када се она најчешће користи и који механизми манипулације стоје иза њене употребе.","PeriodicalId":345147,"journal":{"name":"Philologia Serbica","volume":"5 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-09-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125563076","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Значај компаративног приступа у проучавању усмене књижевности

Philologia Serbica Pub Date : 2021-09-27 DOI: 10.21618/phs2101201m

Данијела С. Митровић

{"title":"Значај компаративног приступа у проучавању усмене књижевности","authors":"Данијела С. Митровић","doi":"10.21618/phs2101201m","DOIUrl":"https://doi.org/10.21618/phs2101201m","url":null,"abstract":"У овом раду ћемо се бавити значајем компаративног приступа у проучавању усмене књижевности. Кроз осврт на развој компаративне књижевности од њених корена изнетих у Гетеовим писмима Екерману већ у 19. веку, као и теорија о настанку усмене књижевности, пратићемо како се мисао о компаративној књижевности развијала и на који је начин приањала уз проучавање усмене књижевности. Од романтичарске филозофије, преко различитих теорија (митолошка, миграциона, антрополошка) и метода (историјско-географски), па све до врло децидираног, аналитичког приступа теорије формуле Милмана Перија и Алберта Лорда, коју је изнедрило Хомерско питање на Балкану, указиваћемо на предности овог приступа у проучавању усмене књижевности, али и на потенцијалне недостатке и опасности од којих се треба правовремено оградити. Циљ овог рада јесте анализа начина на који се компаративна мисао развијала, у којем се стадијуму данас налази и какве то последице има по проучавање усмене књижевности.","PeriodicalId":345147,"journal":{"name":"Philologia Serbica","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-09-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132612970","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0