{"title":"ПРИПОВЈЕДАЧ И ЊЕГОВА ОБЛИЧЈА КА ЈЕДНОЈ МОГУЋОЈ ТИПОЛОГИЈИ ПРИПОВЈЕДАЧЕВЕ ПОЗИЦИЈЕ У НАРАТИВНИМ ТЕКСТОВИМА","authors":"Душко В. Певуља","doi":"10.7251/pnsjk1807051p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807051p","url":null,"abstract":"Категорије приповједач и перспектива приповиједања посматране су иразмотрене у овоме раду у оквирима неких од најутицајнијих теорија припови-једања у другој половини двадесетог вијека, периоду у коме је наратологијастасала као самостална дисциплина и доживјела велики успон. Иако су нара-тор и перспектива из које посматра догађаје које презентује у приповједномтексту два засебна чиниоца, теоретичари различитих оријентација дозвољавајуњихово обједињавање у оквирима прецизно дефинисаног интерпретативногприступа. У овоме раду су, укратко, колико је то било нужно за обраду насло-вом задате теме, представљене теорије приповиједања Волфганга Кајзера, Веј-на Бута, Франца Штанцла, Жерара Женета и Мике Бал. Указано је на њиховеидејне подударности и терминолошке разлике, као и на драгоцјена нијансира-ња која назначава свака од посматраних приповједних теоријских платформи.Садржајно и терминолошки ни једна од теорија приповиједања нема опште-прихваћен статус, због чега се у раду залажемо за приступ који би интегрисаодобре стране сваке од њих, а занемарио оне које су оспорене усљед непримје-њивости. С обзиром на значај наратора и његовог статуса у причи, чинилацакоји представљају услов њеног приповједног карактера, сачинили смо једнумогућу типологију позиције приповједача која се темељи на ставовима наведе-них теоретичара књижевности. Као и сваки други вид теоријског уопштавања унауци о књижевности и понуђена типологија има смисла само уколико је ин-терпретативно примјењива и саобразна са разноврсном природом прознихкњижевних дјела.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"183 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115072348","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ПОДСЈЕЋАЊА: Из Законоправила Светог Саве (1219)","authors":"- -","doi":"10.7251/pnsjk1908009o","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908009o","url":null,"abstract":"Учи о томе како се треба молити, и истовремено устремљује умнаш и од земље узноси и к небесима приљепљује. Заповиједанам да казујемо: Оче наш који си на небесима. Онај што БогаОцем именује потребно је да буде праведан и да живи тако како себе неби пројавио недостојним тог сродства. Такође поучава да браћа чинезаједничку молитву, јер не каже Оче мој, него Оче наш, узаконившитиме и да молитве приносимо као заједничко тијело Црквено, и да никоне брине само о себи но свагда и о ближњему, и да нико није бољи оддругога ни у чему, нити богаташ од сиромаха, нити господар од слуге,нити властелин од њему подређеног човјека, нити цар од обичног војни-ка или мудар од незналице. Свима је даровао исту благородност, свакогаје подједнако удостојио да Бога Оцем назива.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"13 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129321567","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"СРПСКИ ПЈЕСНИЧКИ МАРТИРИОЛОШКИ ПАМЈАТНИК","authors":"Владан П. Бартула","doi":"10.7251/pnsjk1908155b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908155b","url":null,"abstract":"Више пута је речено да је наше вријеме у којем живимо доба забо-рава. Заборављамо дневно и сваког дана се брише трака нашегпамћења. Свемоћни медији служе управо томе, да сваки дан пре-брише онај претходни, да ништа не запамтимо, осим оног најбаналнијег,које се и не може памтити, да се ичега не сјећамо, и да сваког дана изно-ва неко моделује наш идентитет. Отуда је најуноснија и најпрофитабил-нија индустрија данашњице, поред војне и фармацеутске, индустријазабаве и заборава. Брига за памћење је брига за душу. Памћење и забо-рав, и данас као и увијек кроз историју, имају значење живота и смрти.Отуда је и значај новопокренуте библиотеке Памјатник у оквиру изда-вачке дјелатности Друштва наставника српског језика и књижевностиРепублике Српске од пресудног значаја за данашње генерације наставни-ка и предавача, као и шире интелектуалне заједнице у Срба.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"30 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126816534","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ОД КУЛИНА БАНА ДО НАШИХ ДАНА","authors":"Виктор Д. Савић","doi":"10.7251/pnsjk1908187s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908187s","url":null,"abstract":"Речима: „У име Оца и Сина и Светаго Духа”, уз крст као обе-лежје символичке инвокације, пре 830 година почиње својекратко обраћање босански бан Кулин кнезу Гервасију (локал-но Крвашу) и свим дубровачким грађанима, с обећањем да ће им пра-ви пријатељ бити за сва времена. Окончавајући своје свечано обећа-ње, бан осигурава своје кореспонденте призивом Бога и држећи уруци Јеванђеље: тако ми Боже помагај и сије Свето јеванђелије. Доку-мент је састављен 1189. године од рођења Христова, на Усековање гла-ве Светог Јована Крститеља, или, по старом календару 29. августа ме-сеца (11. септембра).","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"12 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121780933","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"О КУЛТУРНОМ ОБРАСЦУ","authors":"Слободан Јовановић","doi":"10.7251/pnsjk1807007j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807007j","url":null,"abstract":"Култура је шири појам и од науке, и од уметности, и од политике.У нас је било политичара, и то знаменитих, који по културинису стајали високо, и којима се то рачунало у заслугу, као знакда нису изгубили везу са народом. Неки од наших чувених књижевникаимали су више дара него образовања, и водили скоро чергашки живот.Неко време држало се да прави песник у свом приватном животу, као иу свом књижевном делу, мора бити жртва својих страсти и осећања, и то,ако треба, појачаних алкохолом. За научнике пак мислило се да, стојећина врху просвете, самим тим дају доказа и о својој високој култури. Ме-ђутим, на примеру не малог броја научника могло се видети да наука икултура нису једно исто. Научник се често развија једнострано, развија-јући своје интелектуалне способности о трошку осталих. Културни чо-век није једностран. Он негује и своју интелектуалност, и своју осећај-ност, и своју моралност. Сагласност коју тежи одржати између тих раз-новрсних елемената, огледа се у целом његовом начину живота, у целојњеговој личности. Његова филозофија живота прешла му је у нарав.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"47 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132409033","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"НА ПЕШТЕРУ ИЛИ НА ПЕШТЕРИ?","authors":"Жарко Б. Вељковић, Нина Санадер","doi":"10.7251/pnsjk1807119v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807119v","url":null,"abstract":"Последњих година, на интернету и у средствима јавног информисања свесе више среће другачија промена назива висоравни Пештер – не Пештер, -а,него Пештер, -и, што значи и да је уобичајено Пештер м. одједаред Пештер ж.Назив висоравни Пештер јесте, нормативно, уобичајено мушког рода, али сеод 2000. године наовамо норма окреће томе да нормира Пештер ж. зато што јетo локална промена на самој висоравни Пештер. Норма књижевног језика, каошто је добро познато, у случају двоструких промена домаћих географских на-зива бира да нормира локалну промену, међутим, наша језичка норма није сеувек држала тог правила јер је пре знала да нормира нелокалне промене – несамо ово нелокално Пештер м., него и нелокално Пљевља, -аља ср. мн. и Биле-ћа, -е ж. Такође, норма је исправљала локалне облике и тамо где исправци, нилокално ни етимолошки, није било места – Reka у Rijeka, Осек у Osijek, Сврлиг уСврљиг, Кикевац у Ћићевац и Мирјево у Миријево. У оваквим случајевима старогогрешења језичке норме о локалну промену или облик, где су се на тај начиннелокална промена или погрешно исправљени облик више-мање уврежили,предлажемо системско решење – да норма врати локалну промену и локалниоблик системски, оформљавајући или не дублете са локалном променом, од-носно дублете са локалним обликом, при чему ће се препоручивати локалнапромена, односно инсистирати на локалном облику. Мислимо да исто таковаља системски поступати и са свим осталим сличним случајевима, али једна-ко и са случајевима где нормирање локалне промене није дало (значајнијег)резултата, као код Веле¯ж, -и ж., односно Кòтор-Вâрош, -а м.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"30 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"134247259","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ОСНОВА (-)СЛОВ(-) И ЊЕНЕ ПРОШИРЕНЕ ВАРИЈАНТЕ (-)СЛОВЕС-, -СЛОВЉЕ, -СЛОВ(И)ЈЕ У МОРФЕМСКОЈ И ТВОРБЕНОЈ СТРУКТУРИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА","authors":"Владан Јовановић","doi":"10.7251/pnsjk1807037j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807037j","url":null,"abstract":"У раду се анализирају речи са основом (-)слов- и њеним проширеним вари-јантама (-) словес-, словље, -слов(и)је из угла морфемске и творбене структуресавременог српског језика. Прво су анализиране речи једноставније морфемскеструктуре са основом слов у своме саставу (глагол словити, именица слово, при-дев словесан), а потом речи са основама -слов, -словље, -слов(и)је (нпр. месецослов,молитвослов, родослов; богословље / богословије, језикословље, молитвословље, обре-дословље / обредословије, празнословље, свештенословље, славословље итд.).","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131228160","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ЈЕВАНЂЕЉЕ И ЕПСКА КЊИЖЕВНОСТ","authors":"Владан П. Бартула","doi":"10.7251/pnsjk1807173b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807173b","url":null,"abstract":"Јеванђељски текст је од самог свог постанка веома значајно утицаона разноврсне књижевне творевине, кроз различите временскеепохе и периоде, и тако постао кључни поетички чинилац многихумјетничких дјела. Од другог вијека, па надаље, на јеванђељу је, заједноса старозавјетним причама и античком митологијом, израстала европ-ска књижевност. О тим великим и oдлучујућим утицајима јеванђељскекњижевности на европску и свјетску литературу писало се много и отоме постоје велика књижевноисторијска и културолошка истражива-ња. Међутим, о везама библијске и јеванђељске књижевности са срп-ском народном епиком, није се озбиљније писало, осим у неколико чла-нака и радова. Књига свештеника Сава Јовића, Јеванђељски мотиви уепским народним песмама, објављена у Београду, 2017. године, у изда-вачкој кући Православна реч, код нас по први пут систематично и те-мељно испитује ову тему.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"92 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125290592","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"СВЕТИ САВА КАО ПИСАЦ И НАСТАВНИ ПРИСТУП ЊЕГОВОМ ДЈЕЛУ","authors":"Данијел М. Дојчиновић","doi":"10.7251/pnsjk1908113d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908113d","url":null,"abstract":"Наставни планови и програми за основне школе и гимназије у РепублициСрпској предвиђају јединице посвећене дјелу Светога Саве. По правилу се читаодјељак из Житија господина Симеона. У овом раду пружају се основне инфор-мације о књижевној дјелатности Светога Саве које би наставнику могле бити одпомоћи за свеобухватнију припрему наставне јединице. Потом се дају сугести-је за обраду изабраних одјељака Савиног текста.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"146 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115907795","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ЈОШ ЈЕДНОМ О ВУКУ И ПРЕЛОМНОЈ 1847. ГОДИНИ","authors":"Вера Чолаковић","doi":"10.7251/pnsjk1908177c","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908177c","url":null,"abstract":"Премда је о Вуку, значају 1847. године као године незваничнепобједе вуковских начела, борби између Вукових противника исљедбеника и другим питањима вуковског периода објављива-но много радова, могуће је дати из савремене перспективе ново сагледа-вање, преиспитивање и вредновање. Зборник радова Година 1847: Пре-ломна тачка савремене српске културе одговара на тако постављене ци-љеве. Зборник је објављен 2018. године под издаваштвом Савеза слави-стичких друштава Србије, а садржи тринаест радова. Већину прилога узборнику Година 1847: Преломна тачка савремене српске културе чинелингвистички радови, а присутни су и радови из других научних области(наука о књижевности, историја).","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"41 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123696431","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}