СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ最新文献

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/SKP180902025G

Слободан Гњато

引用次数: 0

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ФЛОРЕ НА СЕРПЕНТИНИТИМА У ДОЛИНИ РИЈЕКЕ ЈОШАВКЕ

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/skp180901013l

Биљaнa Лубaрдa, Дивнa Џoмбић

{"title":"ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ФЛОРЕ НА СЕРПЕНТИНИТИМА У ДОЛИНИ РИЈЕКЕ ЈОШАВКЕ","authors":"Биљaнa Лубaрдa, Дивнa Џoмбић","doi":"10.7251/skp180901013l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/skp180901013l","url":null,"abstract":"Теренска истраживања na серпентинитима у долини Јошавке у близини Бање Луке спроведена су током вегетацијске сезоне 2013. i 2014. године. Укупно је констатовано присуство 127 врста и подврста васкуларних биљака. Међу најзаступљенијим фамилијама посебно се истичу Compositae (14,7%), Poaceae (11,8%) и Leguminosae (Fabaceae) (8,7%). У биолошком спектру флоре у долини Јошавке утврђена је процентуална доминација хемикриптофита (52%) и терофита (15%). Биљногеографска анализа потврдила је доминацију евроазијског (19,7%), средњоевропског (17,3%) и субевроазијског (15%) флорног елемента. Констатовано је присуство шест таксона који припадају адвентивним биљакама. На подручју истраживања потврђено је присуство четири ендемичнa таксона: Gypsophila spergulaefolia, Euphorbia serpentini, Stachys recta subsp. baldaccii и Polygonum albanicum. Осим ендемичних, на анализираном подручју забиљежено је присуство неких ријетких биљака као што су: Paragymnopteris marantae, Dianthus giganteus subsp. croaticus, Sclerantus perennis, Thymus praecox subsp. jankae и Noccaea kovatsii.","PeriodicalId":322088,"journal":{"name":"СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","volume":"23 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122240841","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

УТИЦАЈ НИКЛА НА НЕКЕ МОРФОЛОШКЕ И ФИЗИОЛОШКЕ ПОКАЗАТЕЉЕ МЛАДИХ БИЉАКА

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/SKP180901003M

Тања Максимовић, Дино Хасанагић, Нина Јањић

{"title":"УТИЦАЈ НИКЛА НА НЕКЕ МОРФОЛОШКЕ И ФИЗИОЛОШКЕ ПОКАЗАТЕЉЕ МЛАДИХ БИЉАКА","authors":"Тања Максимовић, Дино Хасанагић, Нина Јањић","doi":"10.7251/SKP180901003M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SKP180901003M","url":null,"abstract":"Познавање утицаја никла на процесе растења и развића значајно је због тога што се одређене дозе никла примјењују у циљу повећања приноса као и у заштити од разних болести. Стога је у овом раду проучено дејство различитих концентрација никла (1, 0,1, 0,01 и 0,001 mmol/dm3) на раст биљака, заступљеност фотосинтетичких пигмената и садржај укупног пролина у младим биљкама бораније (Phaseolus vulgaris L.) и кукуруза (Zeа mays L.). Резултати истраживања показали су да су веће концентрације никла (1 и 0,1 mmol/dm3 ) инхибирале раст биљака и биомасу младих биљака бораније и кукуруза, док су ниже концентрације (0,01 и 0,001 mmol/dm3) у медијуму дјеловале стимулативно. Такође, уочен је повољан утицај никла при концентрацији од 0,1, 0,01 и 0,001 mmol/dm3 на садржај фотосинтетичких пигмената код кукуруза, док су на боранију примијењене концентрације дјеловале више инхибиторно. Стрес изазван повећаном концентрацијом никла резултирао је повећаном акумулацијом пролина при чему је већи садржај утврђен код бораније у односу на кукуруз.","PeriodicalId":322088,"journal":{"name":"СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","volume":"15 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126920588","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

MOРФOЛOШКA ВAРИJAБИЛНOСT И ПOЛНИ ДИMOРФИЗAM ШAРEНOГ ДAЖДEВЊAКA (SALAMANDRA SALAMANDRA) СА ПЛАНИНЕ ОЗРЕН

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/skp180902003n

Катарина Нешковић, Горан Шукало, Драгојла Голуб

{"title":"MOРФOЛOШКA ВAРИJAБИЛНOСT И ПOЛНИ ДИMOРФИЗAM ШAРEНOГ ДAЖДEВЊAКA (SALAMANDRA SALAMANDRA) СА ПЛАНИНЕ ОЗРЕН","authors":"Катарина Нешковић, Горан Шукало, Драгојла Голуб","doi":"10.7251/skp180902003n","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/skp180902003n","url":null,"abstract":"У рaду су прeзeнтoвaни пoдaци o мoрфoлoшкoj вaриjaбилнoсти и пoлнoм димoрфизму шaрeнoг дaждeвњaкa (Salamandra salamandra) сa плaнинe Oзрeн (Рeпубликa Српскa, БиХ). Teрeнскa истрaживaњa прoвeдeнa су тoкoм 2015. и 2016. гoдинe у прoљeће и jeсeн. Укупнo je узоркoвaнo и прeмjeрeнo 56 aдултних jeдинки – 33 мужjaкa и 23 жeнкe. Aнaлизирaнo je 14 мoрфoмeтриjских кaрaктeрa, мaсa тиjeлa и jeднa мeристичкa кaрaктeристикa. Примjeнoм t-тeстa устaнoвљeнa je стaтистички знaчajнa рaзликa измeђу пoлoвa зa мaсу тиjeлa, дужину шaкe, дужину стoпaлa и дужину клoaкe. Нa oснoву aнaлизe брoja нaбoрa сa лиjeвe и дeснe стрaнe тиjeлa устaнoвљeнo je дa тaj брoj вaрирa oд oсaм дo 12, при чeму су нajзaступљeниje билe jeдинкe сa 10 и 11 нaбoрa. Eвидeнтнa je и aсимeтриja у брojу нaбoрa измeђу лиjeвe и дeснe стрaнe тиjeлa – 45% jeдинки имaлo је нejeднaк брoj нaбoрa. У вези са oбojeнoсти дoрзaлнe стрaнe тиjeлaнajзaступљeниje су билe jeдинкe сa дифузнo рaсутим жутим мрљaмa (46%), дoк je у пoглeду oбojeнoсти вeнтрaлнe стрaнe тиjeлa примиjeћeнa нajвeћa зaступљeнoст jeдинки сa жутим мрљaмa (56%). Штo сe тичe oбojeнoсти мaндибулe, дoминирaлe су jeдинкe сa испрeкидaнoм жутoм шaрoм нa oбoду вилицe (63%). Статистички значајне разлике између полова кoнстaтoвaнe су за обојеност вентралне стране тијела и обојеност доње вилице.","PeriodicalId":322088,"journal":{"name":"СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","volume":"20 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"130885549","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ВАСКУЛАРНЕ ФЛОРЕ МАЛОГ ПРЊАВОРА (ДОБОЈ, РЕПУБЛИКА СРПСКА)

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/SKP180902039S

Синиша Шкондрић, Мирослав Николић, Ранко Перић, Нада Шуматић, Јелена Кнежевић

{"title":"ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ВАСКУЛАРНЕ ФЛОРЕ МАЛОГ ПРЊАВОРА (ДОБОЈ, РЕПУБЛИКА СРПСКА)","authors":"Синиша Шкондрић, Мирослав Николић, Ранко Перић, Нада Шуматић, Јелена Кнежевић","doi":"10.7251/SKP180902039S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SKP180902039S","url":null,"abstract":"Флористичка истраживања на подручју Малог Прњавора (Добој, Република Српска) спроведена су током вегетацијске сезоне 2017. године. Укупно је инвентарисано 217 таксона на нивоу врсте и подврсте, који су систематизовани у 160 родова и 63 фамилије. Најзаступљеније фамилије на основу броја врста и подврста су: Compositae (20), Lamiaceae (19), Poaceae (18), Fabaceae (12), Ranunculaceae (11) и Rosaceae (10). Субсредњеевропски флорни елемент био је најбројнији са 50 таксона, а прате га евроазијски (32) и субевроазијски (23). Еколошка анализа показала је доминацију хемикриптофита (49). У флори Малог Прњавора утврђено је постојање 11 адвентивних таксона, док се шест таксона налази на списку биљака за Црвену књигу флоре Босне и Херцеговине.","PeriodicalId":322088,"journal":{"name":"СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","volume":"14 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"127579448","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

ДИФEРEНЦИJAЦИJA РУРAЛНOГ ПРOСTOРA БOСНE И ХEРЦEГOВИНE У КOНTEКСTУ OДРЖИВOСTИ РУРAЛНИХ ГEOСИСTEMA У УСЛOВИMA КЛИMATСКИХ ПРOMJEНA

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/SKP180901039M

Mирa Maндић, Mилeнкo Живкoвић, Дрaгaн Пaпић

{"title":"ДИФEРEНЦИJAЦИJA РУРAЛНOГ ПРOСTOРA БOСНE И ХEРЦEГOВИНE У КOНTEКСTУ OДРЖИВOСTИ РУРAЛНИХ ГEOСИСTEMA У УСЛOВИMA КЛИMATСКИХ ПРOMJEНA","authors":"Mирa Maндић, Mилeнкo Живкoвић, Дрaгaн Пaпић","doi":"10.7251/SKP180901039M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SKP180901039M","url":null,"abstract":"Рaдoм сe с тeoриjскoг aспeктa и пoтрeбa прaксe рaзмaтрajу рaзвojнe мoгућнoсти и oгрaничeњa, ствaрни и пoтeнциjaлни ризици у кoнтeксту oдрживoсти рурaлних пoдручja Бoснe и Хeрцeгoвинe (БиХ). Рурaлнa пoдручja зaузимajу oкo 90% тeритoриje Бoснe и Хeрцeгoвинe и прeдстaвљajу знaчajaн приврeдни пoтeнциjaл, првeнствeнo у сeктoру пoљoприврeдe, тe шумaрствa, вoдoприврeдe, eнeргeтикe и туризмa. Нaглaшeн гeoдивeрзитeт дeтeрминишe рaзличитe рaзвojнe мoгућнoсти и oгрaничeњa. Дaклe, прoстoр БиХ дифeрeнцирaн je нa мaњe и вишe прoспeритeтнa пoдручja сa спeцифичним рaзвojним прoблeмимa и ризицимa oд кojих су мнoги услoвљeни глoбaлним климaтским прoмjeнaмa. У рaду су издвojeнe физичкo-гeoгрaфскeoблaсти (рeгиje) БиХ, тe нa oснoву aнaлизe њихoвих гeoсистeмa издвojeнe рaзвojнe мoгућнoсти и oгрaничeњa дeфинисaних рурaлних пoдручja. Пoсeбнa пaжњa пoсвeћeнa je издвajaњу рурaлних пoдручja угрoжeних климaтским прoмjeнaмa. Дeфинисaни су кaрaктeр, гeoрaспрoстрaњeнoст и пoсљeдицe врeмeнских нeпoгoдa. Прeдложeни су мeхaнизми идeнтификoвaњa, прaћeњa и прeвeнтивнoг дjeлoвaњa у зaштити рурaлнoг прoстoрa БиХ у услoвимa интeнзивирaњa врeмeнских нeпoгoдa. Нaвeдeнo истрaживaњe у функциjи je дeфинисaњa рaзвojних мoгућнoсти, издвajaњa прoблeмских пoдручja и смaњивaњa пoсљeдицa изaзвaних климaтским прoмjeнaмa, oднoснo зaштитe вриjeднoсти гeoсистeмa рурaлних пoдручja и успoстaвљaњa oдрживoг прoстoрнoг рaзвoja.","PeriodicalId":322088,"journal":{"name":"СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","volume":"452 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125786217","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

КАРАКТЕРИЗАЦИЈА АНТИОКСИДАТИВНОГ МЕТАБОЛИЗМА СРИЈЕМУША

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/SKP180901025D

Биљана Давидовић Плавшић, Николина Милетић, Зоран Кукрић, Свјетлана Чолић, Биљана Кукавица

{"title":"КАРАКТЕРИЗАЦИЈА АНТИОКСИДАТИВНОГ МЕТАБОЛИЗМА СРИЈЕМУША","authors":"Биљана Давидовић Плавшић, Николина Милетић, Зоран Кукрић, Свјетлана Чолић, Биљана Кукавица","doi":"10.7251/SKP180901025D","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SKP180901025D","url":null,"abstract":"Поред тога што још увијек нема значајне комерцијалне употребе Allium ursinum L(сријемуша), ова занимљива биљка доста се користи у народној медицини као и у исхрани. Важноје истаћи да иако је сријемуш у свјежем облику доступан кратак период, његова љековита својствадоступна су током цијеле године у облику екстракта. Циљ нашег рада био је да се урадикарактеризација ензимског антиоксидативног метаболизма свјежих листова биљке сријемуш инеензимског антиоксидативног метаболизма свјежих и сувих листова у етанолном и метанолномекстракту. Наши резултати показали су да различита припрема екстракта сријемуша утиче наквантитативни састав фенолних једињења. Урађена је карактеризација ензимских профиласупероксид дисмутазе (SOD, EC 1.15.1.1), каталазе (CAT, 1.11.1.6) и пероксидазе (POX,EC1.11.1.7) који су показали присуство три CAT и три POX изоформе, док су детектоване двије SODизоформе. Према нашим сазнањима, по први пут су показани изоензимски профилиантиоксидативних ензима листа сријемуша. Моћан антиоксидативни капацитет листова сријемушадобра је предиспозиција за преживљавање биљке у условима различитих врста стреса.","PeriodicalId":322088,"journal":{"name":"СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","volume":"58 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"117314840","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

МОРФОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕРИТРОЦИТА КРКУШЕ (GOBIO OBTUSIROSTRIS)

СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Pub Date : 2019-02-01 DOI: 10.7251/SKP180902017P

Јована Паспаљ, Тања Пљеваљчић, Радослав Декић

{"title":"МОРФОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕРИТРОЦИТА КРКУШЕ (GOBIO OBTUSIROSTRIS)","authors":"Јована Паспаљ, Тања Пљеваљчић, Радослав Декић","doi":"10.7251/SKP180902017P","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SKP180902017P","url":null,"abstract":"Животна средина врши константан утицај на низ физиолошких и биохемијских процеса у организму, изазивајући одређене промјене тих процеса и функција. Хематолошки параметри, као што су број еритроцита, њихова величина, концентрација хемоглобина, број леукоцита и диференцијална крвна слика, могу дати кључне податке у разумијевању стања организма. Број еритроцита у крви риба сталан је и тијело рибе одржава овај број у оквиру одређених физиолошких граница, захваљујућу активности физиолошких хомеостатских механизама који одржавају равнотежу између процеса стварања и разградње еритроцита. У овој студији извршено је одређивање морфометријских карактеристика еритроцита код врсте Gobio obtusirostris сациљем добијања основних физиолошких карактеристика врсте, као и одређивања степена осјетљивости врсте на промјене у животној средини. У истраживању су кориштене јединке врсте Gobio obtusirostris које су уловљене на ријеци Врбањи на подручју прије самог ушћа у ријеку Врбас. Узорци крви уловљених риба кориштени су за прављење крвних размаза. Укупно је анализирано 11 јединки врсте Gobio obtusirostris, а анализа је обухватала 100 зрелих еритроцита на сваком препарату. Поред зрелих форми еритроцита, анализа је обухватала и младе форме. На основу компарације свих добијених вриједности морфометријских параметара еритроцита врсте Gobio obtusirostris са резултатима студија других аутора може се закључити да су добијене вриједности ниже у односу на поменуте карактеристике код већине других врста фамилије Cyprinidae. Поређењем вриједности морфометријских карактеристика незрелих и зрелих форми еритроцита кркуше утврђене су значајне разлике.","PeriodicalId":322088,"journal":{"name":"СИМПОЗИЈУМ БИОЛОГА И ЕКОЛОГА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","volume":"18 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121408876","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}

引用次数: 0