{"title":"SILOVANJE – KRIVIČNO DJELO PROTIV POLNOG INTEGRITETA (DILEME U SUDSKOJ PRAKSI)","authors":"Iva Marković","doi":"10.7251/spmsr2053007m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/spmsr2053007m","url":null,"abstract":"U praktičnoj primjeni krivičnog djela silovanja, kao osnovnog krivičnog djela kojim se štiti polni integritet čovjeka, postojali su različiti stavovi o pojedinim elementima ovog krivičnog djela koji su dovodili i do različitog tumačenja i primjene ove inkriminacije. Najčešće se razlika odnosila na tumačenje elementa prinude, a nakon uvođenja nove koncepcije krivičnog djela silovanja u naše krivično zakonodavstvo, razlike se javljaju i u pogledu tumačenja „drugih polnih radnji“ odnosno „sa obljubom izjednačenih polnih radnji“. Autorka u radu navodi relevantne primjere iz sudske prakse, naglašavajući pri tom da se stavovi sudske prakse u vezi navedenih pitanja polako približavaju međunarodnim standardima u oblasti zaštite polnog integriteta čovjeka.","PeriodicalId":210111,"journal":{"name":"Srpska pravna misao","volume":"48 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-10-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114450960","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ВАНРЕДНО СТАЊЕ И ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (кратки упоредни приказ)","authors":"Матеј Савић","doi":"10.7251/spmsr2053037s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/spmsr2053037s","url":null,"abstract":"У овом раду аутор разматра актуелна уставноправна питања у Републици Српској, а која су произашла као посљедица глобал- не пандемије новог корона вируса 2019-nCoV. Проблем одређења и анали- зе института ванредне ситуације и института ванредног стања сам по себи је заузео прво мјесто у овом раду. Посебна пажња је посвећена међу- собном односу ова два института, фактичка и уставноправна. Акценат је такође стављен на правне консеквенце које производи одлука о прогла- шењу ванредног стања у Републици Српској, а у смислу функционисања постојећег државноправног поретка.","PeriodicalId":210111,"journal":{"name":"Srpska pravna misao","volume":"112 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-10-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114297071","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"ДАРКО ДИМОВСКИ: ЗЛОЧИН МРЖЊЕ","authors":"Марина М. Симовић","doi":"10.7251/spmsr2053161s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/spmsr2053161s","url":null,"abstract":"Недавно је у издању Центра за публикације Правног факултета Универ- зитета у Нишу изашла из штампе монографија “Злочин мржње”, аутора др Дарка Димовског, ванредног професора Правног факултета Универзитета у Нишу. Веома малом броју радова исписаних у нас о проблемима злочи- на мржње, на овај начин се придружио и Димовски - да попуни једну не- допустиву празнину у понешто занемареној области озбиљније теоријске расправе о овој проблематици. Аутор посебно наглашава да злочини мржње спадају у насилна кри- вична дјела. Она представљају дио општег криминалитета, али се од дру- гих кривичних дјела разликују у погледу мотивације која се огледа у по- стојању предрасуда. Иако злочин мржње није феномен својствен само сав- ременом друштву, јер су се ови злочини вршили још у античком добу, па кроз цијелу људску историју, овај облик криминалитета насиља постао је предмет интересовања прегалника научне мисли тек осамдесетих година прошлог вијека. Од тада су публиковане бројне кривичноправне и крими- нолошке студије о злочинима мржње, али још увијек има мјеста његовом даљем проучавању, јер су предрасуде према „другачијим“ особама, које чине суштину овог облика криминалитета, само појачане избијањем миг- рантске кризе, ратом у Сирији, тзв. „арапским прољећем“ и друго. У Репу- блици Србији су ријетко публиковани научни чланци у којима је обрађиван феномен злочина мржње. Стога је аутор сматрао да своје интересовање о злочину мржње преточи у стварање једне монографске публикације у којој би публиковао своја сазнања о овом облику криминалитета насиља. Дарко Димовски је научни стваралац који је више од једне деценије присутан у српској кривичноправној науци. Тренутно је потпредсједник невладине организације „Клуб за Moot Court, дебату и реторику Iustitia Ниш“.","PeriodicalId":210111,"journal":{"name":"Srpska pravna misao","volume":"528 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-10-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"128079784","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"МИЛАН ШКУЛИЋ: ОСНОВИ КРИВИЧНОГ ПРАВА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА","authors":"Миодраг Н. Симовић, Владимир М. Симовић","doi":"10.7251/GPF1537011S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPF1537011S","url":null,"abstract":"Право Сједињених Америчких Држава припада породици англосаксон- ског права. Овај велики правни систем се означава и као англоамеричко право или, пак, као common law sistem. Дијели низ карактеристика са пра- вом Енглеске из кога је и настао, али је развио и низ сопствених својстава. Према федералном систему власти, федерална (тј. национална) власт и власт сваке од 50 америчких држава има независно овлашћење да доно- си законе из кривичноправне области који су примјењиви на територији њене јурисдикције. Такође, свака држава има овлашћење да спроводи кри- вичне законе кроз своје законе о кривичном поступку, и то путем својих кривичноправних агенција. Стога, у многим аспектима, постоји 51 разли- чит кривични поступак, по један за сваку државу и један за федералну ју- рисдикцију. Педесет и друга јурисдикција је осигурана одлуком Конгреса САД (Амандман XXIII на Устав САД) да се одвојено третира Дистрикт Колумбија, који има посебан кривични закон и закон о кривичном поступ- ку, који су одвојени од поступка који се примјењује у спровођењу феде- ралних кривичних закона у цијелој земљи.","PeriodicalId":210111,"journal":{"name":"Srpska pravna misao","volume":"79 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2017-02-09","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"127188575","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}