{"title":"民族元素的先验变化","authors":"Михаило Стојановић","doi":"10.19090/arhe.2021.36.99-127","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":": Истраживачки пројекат се у раду излаже у три фазе. У уводном се даје кратка абревијација становишта поводом проблема Добра унутар Платонове метафизике. У другом делу се уводи одредница θέα, дефинише њено семантичко поље у ширем смислу и разлаже улога у систему Платонове философије. Овде настојимо показати да се кроз смисао овог појма долази до централних момената учења. Консеквентно, θέα се показује као интегрални део Платоновог система. У трећем делу се у историјско-философском смислу разматрају садржинска одређења одреднице θέα. На основу датих анализа истраживачки рад настоји да пружи известан новум у погледу егзегезе Платонових текстова, а овај се примарно односи на приступ проблему Добра. Уместо учесталог онтолошког третмана (када се одредници таксативно приписују особине), овде нудимо гносеолошки угао у разумевању. Резултати истраживања указују на блискост између доминантнe религијскe институцијe антике (култ Елеусине) и спекулативног система Платонове метафизике.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"ПРИЛОГ РАЗУМЕВАЊУ НАДРАЦИОНАЛНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПЛАТОНОВЕ СПОЗНАЈНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ\",\"authors\":\"Михаило Стојановић\",\"doi\":\"10.19090/arhe.2021.36.99-127\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\": Истраживачки пројекат се у раду излаже у три фазе. У уводном се даје кратка абревијација становишта поводом проблема Добра унутар Платонове метафизике. У другом делу се уводи одредница θέα, дефинише њено семантичко поље у ширем смислу и разлаже улога у систему Платонове философије. Овде настојимо показати да се кроз смисао овог појма долази до централних момената учења. Консеквентно, θέα се показује као интегрални део Платоновог система. У трећем делу се у историјско-философском смислу разматрају садржинска одређења одреднице θέα. На основу датих анализа истраживачки рад настоји да пружи известан новум у погледу егзегезе Платонових текстова, а овај се примарно односи на приступ проблему Добра. Уместо учесталог онтолошког третмана (када се одредници таксативно приписују особине), овде нудимо гносеолошки угао у разумевању. Резултати истраживања указују на блискост између доминантнe религијскe институцијe антике (култ Елеусине) и спекулативног система Платонове метафизике.\",\"PeriodicalId\":38340,\"journal\":{\"name\":\"Journal of Philosophy ARHE\",\"volume\":\" \",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2022-01-27\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"Journal of Philosophy ARHE\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.99-127\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"Q4\",\"JCRName\":\"Arts and Humanities\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Journal of Philosophy ARHE","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.99-127","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"Q4","JCRName":"Arts and Humanities","Score":null,"Total":0}
: Истраживачки пројекат се у раду излаже у три фазе. У уводном се даје кратка абревијација становишта поводом проблема Добра унутар Платонове метафизике. У другом делу се уводи одредница θέα, дефинише њено семантичко поље у ширем смислу и разлаже улога у систему Платонове философије. Овде настојимо показати да се кроз смисао овог појма долази до централних момената учења. Консеквентно, θέα се показује као интегрални део Платоновог система. У трећем делу се у историјско-философском смислу разматрају садржинска одређења одреднице θέα. На основу датих анализа истраживачки рад настоји да пружи известан новум у погледу егзегезе Платонових текстова, а овај се примарно односи на приступ проблему Добра. Уместо учесталог онтолошког третмана (када се одредници таксативно приписују особине), овде нудимо гносеолошки угао у разумевању. Резултати истраживања указују на блискост између доминантнe религијскe институцијe антике (култ Елеусине) и спекулативног система Платонове метафизике.