{"title":"纯真、艺术与负面能力：菲利普-拉曼乌托邦式结构中的浪漫侦探","authors":"Bojana Vujin","doi":"10.19090/gff.v48i1-2.2403","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Дечија књижевност је и даље под великим утицајем романтизма и идеолошке конструкције Детета као свете, наднаравне, невине фигуре, нарочито Вордсвортове слике детета као „оца човека“, творевине коју одликују невероватна духовност и наивност и која има интуитивну способност да разуме тајне универзума. Узевши у обзир ову идеју, као и актуелне теорије дечије књижевности, овај чланак анализира трилогију Филипа Пулмана Његова мрачна ткања (Северна светлост, 1995; Чудотворни нож, 1997; Ћилибарски дурбин, 2000) и показује да у њој аутор на типично постмодернистички начин тумачи идеолошки конструкт Романтичарског детета, тако што ту фигуру истовремено потврђује и подрива, кроз интертекстуални дијалог са платонизмом Вилијама Вордсворта, идејама невиности и искуства Вилијама Блејка, те теоријом негативне способности Џона Китса.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"37 7","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2024-01-24","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"НЕВИНОСТ, ИСКУСТВО И НЕГАТИВНА СПОСОБНОСТ: РОМАНТИЧАРСКО ДЕТЕ У ЊЕГОВИМ МРАЧНИМ ТКАЊИМА ФИЛИПА ПУЛМАНА\",\"authors\":\"Bojana Vujin\",\"doi\":\"10.19090/gff.v48i1-2.2403\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"Дечија књижевност је и даље под великим утицајем романтизма и идеолошке конструкције Детета као свете, наднаравне, невине фигуре, нарочито Вордсвортове слике детета као „оца човека“, творевине коју одликују невероватна духовност и наивност и која има интуитивну способност да разуме тајне универзума. Узевши у обзир ову идеју, као и актуелне теорије дечије књижевности, овај чланак анализира трилогију Филипа Пулмана Његова мрачна ткања (Северна светлост, 1995; Чудотворни нож, 1997; Ћилибарски дурбин, 2000) и показује да у њој аутор на типично постмодернистички начин тумачи идеолошки конструкт Романтичарског детета, тако што ту фигуру истовремено потврђује и подрива, кроз интертекстуални дијалог са платонизмом Вилијама Вордсворта, идејама невиности и искуства Вилијама Блејка, те теоријом негативне способности Џона Китса.\",\"PeriodicalId\":175606,\"journal\":{\"name\":\"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду\",\"volume\":\"37 7\",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2024-01-24\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.19090/gff.v48i1-2.2403\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"\",\"JCRName\":\"\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.19090/gff.v48i1-2.2403","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
НЕВИНОСТ, ИСКУСТВО И НЕГАТИВНА СПОСОБНОСТ: РОМАНТИЧАРСКО ДЕТЕ У ЊЕГОВИМ МРАЧНИМ ТКАЊИМА ФИЛИПА ПУЛМАНА
Дечија књижевност је и даље под великим утицајем романтизма и идеолошке конструкције Детета као свете, наднаравне, невине фигуре, нарочито Вордсвортове слике детета као „оца човека“, творевине коју одликују невероватна духовност и наивност и која има интуитивну способност да разуме тајне универзума. Узевши у обзир ову идеју, као и актуелне теорије дечије књижевности, овај чланак анализира трилогију Филипа Пулмана Његова мрачна ткања (Северна светлост, 1995; Чудотворни нож, 1997; Ћилибарски дурбин, 2000) и показује да у њој аутор на типично постмодернистички начин тумачи идеолошки конструкт Романтичарског детета, тако што ту фигуру истовремено потврђује и подрива, кроз интертекстуални дијалог са платонизмом Вилијама Вордсворта, идејама невиности и искуства Вилијама Блејка, те теоријом негативне способности Џона Китса.
求助内容：
应助结果提醒方式：
京公网安备 11010802042870号
