{"title":"POČETI OD SEBE? KANT I HJUMOVO POIMANJE MORALA","authors":"Stanko Vlaški","doi":"10.19090/arhe.2019.32.33-55","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Pitanju o prirodi Kantovog stava prema Hjumovom poimanju morala u radu se pristupa s obzirom na pitanost o načinu na koji je kenigzberški filozof recipirao i razvijao Hjumovu kritiku pojma kauzaliteta. Autor nastoji da pokaže da tom kritikom nije oposredovan samo Kantov pogled na spontanost razuma u teorijskom smislu, nego da ona za Kanta svoje dovršenje ima u činu slobodne volje kao apsolutne uzročnosti koja za teorijske pretenzije metafizike ostaje nerešiva zagonetka. Hjumova problematizacija odnosa između sudova o onom što jeste i sudova o onome što treba da bude, predstavljala je za Kanta neposredniji podsticaj na uvid u neporecivu mogućnost volje da sledi sopstveni, moralni zakon i da, nezavisno od svakog iskustva, čini ono što bi trebalo činiti. Završni deo rada usmeren je na to da pokaže da se, s kantovskog stanovišta, razlika trebanja i bitka nije mogla dosledno misliti s pozicija jedne etike moralnog čula poput Hjumove, ali i na to da skrene pažnju da produbljivanjem jaza između ovih regija i samo moralno trebanje – kao svojevrsni deontologizovani causa sui – na koncu ostaje jednom metafizičkom hipostazom.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Journal of Philosophy ARHE","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.33-55","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"Q4","JCRName":"Arts and Humanities","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Pitanju o prirodi Kantovog stava prema Hjumovom poimanju morala u radu se pristupa s obzirom na pitanost o načinu na koji je kenigzberški filozof recipirao i razvijao Hjumovu kritiku pojma kauzaliteta. Autor nastoji da pokaže da tom kritikom nije oposredovan samo Kantov pogled na spontanost razuma u teorijskom smislu, nego da ona za Kanta svoje dovršenje ima u činu slobodne volje kao apsolutne uzročnosti koja za teorijske pretenzije metafizike ostaje nerešiva zagonetka. Hjumova problematizacija odnosa između sudova o onom što jeste i sudova o onome što treba da bude, predstavljala je za Kanta neposredniji podsticaj na uvid u neporecivu mogućnost volje da sledi sopstveni, moralni zakon i da, nezavisno od svakog iskustva, čini ono što bi trebalo činiti. Završni deo rada usmeren je na to da pokaže da se, s kantovskog stanovišta, razlika trebanja i bitka nije mogla dosledno misliti s pozicija jedne etike moralnog čula poput Hjumove, ali i na to da skrene pažnju da produbljivanjem jaza između ovih regija i samo moralno trebanje – kao svojevrsni deontologizovani causa sui – na koncu ostaje jednom metafizičkom hipostazom.
康德对雨果态度的本质问题作者试图证明,这种批评并不局限于康德在理论上的自发性观点,而是康德的完成是在自由意志的行为中,这是形而上学的理论借口仍然是一个不规则的谜题的绝对原因。什么是法院和什么是需要法院之间的问题是,对加拿大来说,考虑遵循本国道德法的不适当可能性的直接动机,以及无论所有经验如何,都应该做什么。Završni deo rada usmeren je na to da pokaže da se,s kantovskog stanovišta,razlika trebanja i bitka nije mogla dosledno misliti s pozicija jedne etike moralnogčula poput Hjumove,ali i na to da skrene pažnju da produbujivanjem jaza izmeřu ovih regija i samo moralno trebanje–kao svojevrsni deologioziovani causa sui–na koncu ostaje jednom metafizičkom hip ostazom。