Koreografisanje tradicionalnih plesova u sistemu komodifikujućih praksi

Abstract

Današnji srpski klubovi u Beču su kulturno-umetničke i sportske organizacije, proistekle iz nekadašnjih jugoslovenskih klubova koje su osnovali jugoslovenski gastarbajteri sedamdesetih godina XX veka. U početku, klubovi su svojim radom iskazivali pripadnost domovini, vodeći se ideologijom bratstva-jedinstva i iskazujući jugoslovenski identitet. Raspadom Jugoslavije, konfliktne nacionalne ideologije u zemlji matici uticale su i na klubove u dijaspori, pri čemu se oni dele prema nacionalno-etničkoj osnovi. Od devedesetih godina XX veka klubovi u Beču okreću se prezentaciji nacionalnog identiteta i nacionalnih programa, što je naročito vidljivo u radu folklornih sekcija. Cilj mi je da u ovom radu predstavim i analiziram jedan aspekt delovanja srpskih klubova u Beču – proces koreografisanja, koji ću tumačiti u sistemu komodifikujućih praksi. Polazim od hipoteze da, upravo zbog nacionalne ideologije i snažno prisutne nostalgije među srpskim migrantima u Beču, koreografi-amateri iz Srbije uspevaju da održe “tržište” svojih koreografija, predstavljajući ih kao “autentične” produkte kojima se “čuva tradicija” zemlje matice. Rad je podeljen u dve veće celine: 1) etnografski prikaz procesa koreografisanja i pitanja njegove autentičnosti; 2) analiza procesa komodifikacije plesa i koreografija.