SAJBER ŠPIJUNAŽA I PRAVO NA PRIVATNOST SA ASPEKTA DOSADAŠNjE PRAKSE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I UJEDINJENIH NACIJA

Politika nacionalne bezbednosti Pub Date : 2022-08-01 DOI:10.22182/pnb.2212022.9

Siniša Domazet

{"title":"SAJBER ŠPIJUNAŽA I PRAVO NA PRIVATNOST SA ASPEKTA DOSADAŠNjE PRAKSE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I UJEDINJENIH NACIJA","authors":"Siniša Domazet","doi":"10.22182/pnb.2212022.9","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Sajber špijunaža u XXI veku predstavlja izazov u međunarodnim odnosima, kao i njena veza sa ljudskim pravima, prevashodno pravom na privatnost. Predmet istraživanja je analiza međusobnog odnosa između delatnosti savremenih obaveštajnih službi i njihovog nastojanja da zaštite nacionalnu bezbednost s jedne strane i potrebe da se zaštiti pravo na privatnost s druge strane. Utvrđeno je da se pravo na privatnost pod određenim okolnostima može ograničiti. Akti Ujedinjenih nacija i jurisprudencija Evropskog suda za ljudska prava definisali su odgovarajuće standarde pri proceni legalnosti ograničenja prava na privatnost. Istraživanje je pokazalo da osporena mera mora imati osnovu u domaćem pravu. Dalje, zakon treba da bude pristupačan datom licu, koje mora biti u stanju da predvidi njegove posledice po njega. Mora se obezbediti i da se mere tajnog nadzora primenjuju samo kada su neophodne u demokratskom društvu posebno obezbeđivanjem adekvatnih i delotvornih zaštitnih mehanizama i garancija protiv zloupotreba. U svakom slučaju ponaosob potrebno je odmeriti proporcionalnost mere nadzora sa obimom ograničenja prava na privatnost, kao i da postoji legitimni cilj za tako nešto. U istraživanju su korišćeni normativni metod i pravno-logički metodi indukcije i dedukcije.","PeriodicalId":225370,"journal":{"name":"Politika nacionalne bezbednosti","volume":"329 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-08-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Politika nacionalne bezbednosti","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.22182/pnb.2212022.9","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

Sajber špijunaža u XXI veku predstavlja izazov u međunarodnim odnosima, kao i njena veza sa ljudskim pravima, prevashodno pravom na privatnost. Predmet istraživanja je analiza međusobnog odnosa između delatnosti savremenih obaveštajnih službi i njihovog nastojanja da zaštite nacionalnu bezbednost s jedne strane i potrebe da se zaštiti pravo na privatnost s druge strane. Utvrđeno je da se pravo na privatnost pod određenim okolnostima može ograničiti. Akti Ujedinjenih nacija i jurisprudencija Evropskog suda za ljudska prava definisali su odgovarajuće standarde pri proceni legalnosti ograničenja prava na privatnost. Istraživanje je pokazalo da osporena mera mora imati osnovu u domaćem pravu. Dalje, zakon treba da bude pristupačan datom licu, koje mora biti u stanju da predvidi njegove posledice po njega. Mora se obezbediti i da se mere tajnog nadzora primenjuju samo kada su neophodne u demokratskom društvu posebno obezbeđivanjem adekvatnih i delotvornih zaštitnih mehanizama i garancija protiv zloupotreba. U svakom slučaju ponaosob potrebno je odmeriti proporcionalnost mere nadzora sa obimom ograničenja prava na privatnost, kao i da postoji legitimni cilj za tako nešto. U istraživanju su korišćeni normativni metod i pravno-logički metodi indukcije i dedukcije.

查看原文本刊更多论文

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊

Politika nacionalne bezbednosti

自引率

0.00%

发文量