DEBLJINSKI PRIRAST STABALA KAO BIOINDIKATOR NJIHOVE VITALNOSTI: STUDIJA SLUČAJA SA PODRUČJA DESPOTOVCA

Abstract

Istraživanje procesa devitalizacije i sušenja stabala vršeno je u veštački podignutoj sastojini crnog borana području Despotovca, Srbija. Analiziran je debljinski prirast 30 dominantnih stabala, razvrstanihna osnovu okularne ocene intenziteta devitalizacije u tri kategorije: zdrava (bez vidljivih simptomasušenja), devitalizovana (stabla sa proređenim krošnjama i slabo izraženim simptomima sušenja) i jakodevitalizovana (stabla sa suvim većim delom krošnje). Nakon procesa sinhronizacije debljinskog prirastastabala definisani su indeksi debljinskog prirasta ove tri kategorije stabala. U cilju kvantitativne ocenedevitalizacije i utvrđivanja procenta gubitka prirasta kod devitalizovanih i jako devitalizovanih stabalaračunati su i dvostruki indeksi, nastali stvaljanjem u odnos indeksa debljinskog prirasta jako devitalizovanihi devitalizovanih stabala sa indeksima debljinskog prirasta zdravih stabala.Rezultati su pokazali da kod svih kategorija stabala u periodu od 1960. do 2000. godine postoje slučajnevarijacije indeksa debljinskog prirasta i preklapanje linija njihovih tokova, bez nekih jasnih razlika u‘’šablonu’’ reakcije na prisutne stimulativne i ograničavajuće faktore rasta. Jasna i izražena odstupanjau prirastu zdravih, sa jedne strane i devitalizovanih i jako devitalizovanih stabala, sa druge strane,utvrđena su od 2008. godine. Prirast jako devitalizovanih stabala u 2014. godini iznosio je nešto manjeod 42%, a devitalizovanih 67% ostvarenog prirasta zdravih stabala. Daljom analizom indeksa prirastastabala uočeno je da razlike u prirastu ovih kategorija stabala počinju da se pojavljuju još od 2000. godine.Ova činjenica upućuje na zaključivanje da je proces stvarne devitalizacije stabala počeo pre oko15 godina, kada nije bilo nikakvih vidljivih simptoma.