РЕФЛЕКСИЈЕ КОМУНИКАЦИОНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА КАО ОСНОВЕ ЗА ИЗГРАЂИВАЊЕ СОЦИЈАЛНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ УЧЕНИКА

Abstract

У раду су представљени резултати теоријске анализе међусобне условљености нивоа развијености комуникационих компетенција и социјалне компетенције ученика. Од школе  се очекује да свој начин рада са ученицима прилагоди новим потребама, како би се из низа индивидуалних и социјалних способности (потенцијали) развили поједини сегменти као капацитет за социјалну успешност, односно као социјална компетентност. Један такав сегмент је комуникацијска компетентност. У том смислу, указаћемо на то да развијеност комуникационих компетенција ученика чини основу за развој способности које су повезане са њима и које се на њих надовезују: социјалне, радне, професионалне, акционе, креативне, интелектуалне... Развијеност социјалне компетенције ученика увек подразумева да он има изграђене (усавршене) комуникационе компетенције, јер без њих не би могао да се афирмише у социјалном окружењу. Рад има за циљ да се идентификују и на увид пруже одређенe димензије  комуникационих компетенција (садржајна, ниво интеракције и емоционална) и како оне утичу  на социјалну (интерперсонална) компетенцију ученика. У прилог томе, дајемо и препоруке за повећање ефикасности рада школе у циљу унапређивања социјалних компетенција ученика.