Interdependence between constitutional order and political parties: Three cases of Germany: 70 years of the Basic Law

Politicke stranke su neizostavan cinilac svake savremene parlamentarne demokratije, bez kojih ona ne bi ni mogla da funkcionise. Međutim, zbog njihove važnosti, nesumnjivo je povecan njihov fakticki i pravni uticaj na pravni poredak u celini, sto bi moglo da izazove probleme u smislu njihovog protivustavnog delovanja, iako su one pod ustavom, a cesto su i ustavna kategorija. Upravo je Nemacka dobar primer uspesne interakcije između stranaka i ustavnog poretka. Njima se daje sloboda delovanja na osnovu odredaba Osnovnog zakona, ali uz vođenje racuna da se citav sistem ne dovede u opasnost. U ovom radu se prikazuju tri primera takve interakcije. Prvi primer je odnos parlamentarne grupe, kao emanacije politickih stranaka u parlamentu, i poslanika. Drugi je mera zabrane politickih stranaka koja deluje protivustavno, dok je treci nacin izbora sudija Saveznog ustavnog suda. U radu se zakljucuje da je neophodno pronaci idealnu formulu slobode njihovog delovanja, prema kojoj se politickim strankama dozvoljava svaka akcija koja je blagotvorna za ustavni poredak, dok im se, s druge strane, zabranjuje samo ono delovanje koje ima razarajuci efekat za sistem u celini.