PROMENE IZBORNIH PRAVILA – NOVA REŠENJA, KORAK NAPRED?

U radu se analiziraju novine sadržane u važećem izbornom zakonodavstvu, usvojenom početkom godine i primenjenom na aprilskom izborima, s ciljem da se utvrdi da li novousvojeni izborni zakoni doprinose uspostavljanju višeg stepena demokratičnosti i transparentnosti izbornog postupka. U fokusu su rešenja sadržana prvenstveno u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je zadržao status centralnog izbornog zakona. Analizom su obuhvaćeni sledeći segmenti izbornog zakonodavstva: izborno pravo, izborna administracija, zaštita izbornog prava, mere afirmativne akcije i posmatranje rada organa za sprovođenje izbora. Izmenom izbornog zakona proširena je osnova za uživanje izbornog prava. Struktura izborne administracije dopunjena je uvođenjem srednjeg nivoa, u vidu lokalnih izbornih komisija. Uvedena su nova pravna sredstva u odnosu na odluke o imenovanju članova izbornih komisija, ali je zadržan postojeći oblik delovanja u stalnom i proširenom sastavu. Kada je u pitanju zaštita izbornog prava, postojeći sistem nadograđen je uvođenjem novih pravnih sredstava. Mere afirmativne akcije u pogledu lista nacionalnih manjina sada dolaze do izražaja i u fazi kandidovanja predstavnika. Potpuna novina je regulisanje položaja domaćih i stranih posmatrača. Međutim, donošenje novog izbornog zakona, po prvi put, nije se odrazilo na suštinske elemente izbornog sistema, koji se tiču veličine izborne jedinice, načina kandidovanja, tipa izborne liste i izborne formule za raspodelu mandata. Navedeni elementi ostali su nepromenjeni, iako se tokom dve decenije primene, više puta ukazivalo na neophodnost njihove izmene. Odsustvo demokratske političke kulture, nedovoljno poznavanje izbornih pravila od strane izborne administracije i odsustvo odgovornosti prema biračima od strane glavnih aktera izbornog procesa ostaju glavna prepreka u sprovođenju izbornih pravila.