{"title":"Razvoj liturgicheskiye u ruskim ekademii u ruskim ekademii in the other half of 19. and honourable 20.","authors":"Слободан Лукић","doi":"10.7251/cpbfsvo2322061l","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Деветнаести вијек у Русији карактерише богословска ренесанса у оквиру које долази и до афирмације литургике као самосталне научне дисциплине. На руским духовним академијама се у литургичким истраживањима све више примјењује историјски правац којим се пажња истраживача усмјерава на богато рукописно литургичко насљеђе. Појављивање катедре литургике се може сматрати формалним резултатом процеса осамостаљивања ове богословске дисциплине, но 80-их година 19. вијека он се потпуно потврдио великим научним успјесима чувених литургичара попут И. Д. Мансветова, Н. Ф. Красносељцева, А. А. Дмитријевског, А. А. Алмазова и др. Радовима ових класика литургичке науке постављен је темељ даљим, како руским, тако и иностраним литургичким истраживањима.","PeriodicalId":247364,"journal":{"name":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","volume":"1989 12","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2023-12-24","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"Развој литургике у руским духовним академијама у другој половини 19. и почетком 20. вијека\",\"authors\":\"Слободан Лукић\",\"doi\":\"10.7251/cpbfsvo2322061l\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"Деветнаести вијек у Русији карактерише богословска ренесанса у оквиру које долази и до афирмације литургике као самосталне научне дисциплине. На руским духовним академијама се у литургичким истраживањима све више примјењује историјски правац којим се пажња истраживача усмјерава на богато рукописно литургичко насљеђе. Појављивање катедре литургике се може сматрати формалним резултатом процеса осамостаљивања ове богословске дисциплине, но 80-их година 19. вијека он се потпуно потврдио великим научним успјесима чувених литургичара попут И. Д. Мансветова, Н. Ф. Красносељцева, А. А. Дмитријевског, А. А. Алмазова и др. Радовима ових класика литургичке науке постављен је темељ даљим, како руским, тако и иностраним литургичким истраживањима.\",\"PeriodicalId\":247364,\"journal\":{\"name\":\"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ\",\"volume\":\"1989 12\",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2023-12-24\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2322061l\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"\",\"JCRName\":\"\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА СВ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/cpbfsvo2322061l","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
摘要
20 世纪俄罗斯神学复兴的特点,也使礼仪被肯定为一门独立的科学学科。在俄罗斯神学院的礼仪研究中,手抄本中丰富的礼仪用法被法律史学家所使用。后javљivavaњe cathedra liturgicae可以看作是ov神学学科自我稳定过程的正式结果,但在19世纪80年代。敏感的礼仪学家 I. D. Mansvetov、N. F. Krasnoseљtsev、A. A. Dmitrijevskog、A. A. Almazov 等人在学术上取得了巨大成功。值得注意的是,不仅在俄罗斯,而且在国外的礼仪研究中,该主题都被列入礼仪科学经典的雷达之中。
Развој литургике у руским духовним академијама у другој половини 19. и почетком 20. вијека
Деветнаести вијек у Русији карактерише богословска ренесанса у оквиру које долази и до афирмације литургике као самосталне научне дисциплине. На руским духовним академијама се у литургичким истраживањима све више примјењује историјски правац којим се пажња истраживача усмјерава на богато рукописно литургичко насљеђе. Појављивање катедре литургике се може сматрати формалним резултатом процеса осамостаљивања ове богословске дисциплине, но 80-их година 19. вијека он се потпуно потврдио великим научним успјесима чувених литургичара попут И. Д. Мансветова, Н. Ф. Красносељцева, А. А. Дмитријевског, А. А. Алмазова и др. Радовима ових класика литургичке науке постављен је темељ даљим, како руским, тако и иностраним литургичким истраживањима.