PODRŠKA CIVILNOG SEKTORA RANJIVIM DRUŠTVENIM GRUPAMA TOKOM PANDEMIJE COVID-19 U REPUBLICI SRBIJI

Abstract

Poslednje globalne krize doprinele su pojačanoj ranjivosti određenih društvenih grupa i postavile izazov pred državnim sektorom da obezbedi društvene mreže podrške i solidarnosti kao direktan odgovor na krizom narušeno socijalno blagostanje. Organizacije civilnog društva, koje tradicionalno sprovode aktivnosti podrške ranjivim društvenim grupama, prepoznate su kao važan akter u ublažavanju posledica kriza, kako na globalnom nivou, tako i u Republici Srbiji u poslednje tri dekade. Na osnovu analize sadržaja relevantnih dokumenata i sprovedenog empirijskog istraživanja u kome je učestvovalo dvadeset organizacija civilnog društva, u ovom radu se nastoji odgovoriti na osnovno istraživačko pitanje: kakva je uloga civilnog sektora u prevazilaženju posledica kriza u Republici Srbiji? Sa posebnim fokusom na krizu izazvanu pandemijom COVID-19, ciljevi istraživanja su prikaz delovanja civilnog sektora u Republici Srbiji u prevazilaženju posledica krize i mapiranje izazova u sprovođenju aktivnosti podrške i međusektorske saradnje sa javnim sektorom u Republici Srbiji. Nalazi istraživanja pokazuju da je civilni sektor nastavio da obezbeđuje podršku ranjivim grupama u izmenjenim okolnostima tokom pandemije COVID-19, kao i da razvija nove aktivnosti podrške u skladu sa potrebama ranjivih grupa. Ostvarena je intenzivna saradnja sa drugim organizacijama civilnog društva, dok je primerenost i efektivnost podrške ranjivim grupama koju pruža državni sektor ocenjena najlošije, kao i kvalitet saradnje između civilnog i javnog sektora u prevladavanju posledica krize. Civilni sektor u Republici Srbiji predstavlja značajnu mrežu podrške ranjivim grupama, čije se aktivnosti podrške naročito intenziviraju u situacijama krize, dok su dometi ove podrške ograničeni usled nestabilnih izvora finansiranja i izostanka saradnje sa javnim sektorom.