BANKE HRANE – NEUSPEH DRŽAVE BLAGOSTANjA ILI ČIN MILOSRĐA CIVILNOG SEKTORA?

Abstract

Tradicionalno, sistemi socijalne sigurnosti pokrivaju rizik od siromaštva, odnosno rizik od nemogućnosti zadovoljavanja osnovnih potreba u datom društvu. Uprkos tome, siromaštvo i socijalno isključivanje su u različitoj meri i dalje rasprostranjeni u svim državama Evrope, manifestujući se u pojavi gladi, siromašne i nesigurne ishrane. Predmet rada su banke hrane, organizacije civilnog društva koje u poslednjih nekoliko decenija zauzimaju značajno mesto u odgovoru na navedene rizike. Ciljevi rada su opis i analiza karakteristika banaka hrane u procesima upravljanja i distribucije viškovima hrane, kao i analiza pozitivnih i negativnih implikacija ovakve redistribucije viškova hrane siromašnima. Istraživačko pitanje je: da li i na koji način banke hrane utiču na smanjenje redistributivne uloge država blagostanja prema siromašnim građanima? U radu je primenjena analiza sadržaja dokumenata, dok rezultati ove analize ukazuju na dvojake zaključke. Sa jedne strane, banke hrane predstavljaju inovativni način zadovoljavanja socijalnih, ekonomskih i političkih potreba i interesa gde svi akteri ostvaruju korist, dok sa druge strane postoji bojazan da države blagostanja smanjuju programe usmerene prema siromašnima, između ostalog, i zbog narastajućih aktivnosti izvandržavne podrške. Zaključak je da država, u sveprisutnijem promennjivom odnosu sa tržištem i civilnim sektorom u redistribuciji hrane, treba da zadrži ulogu direktnog pružaoca širokog skupa naknada i usluga siromašnima.