Четири деценије институција културе и образовања у Пироту или Aјмо, Јово, наново

Abstract

У раду је приказан развој просветних и културних институција у Пироту од његовог припојења Краљевини Србији 1877. године до краја Првог светског рата. Прве основне школе основане су још 1838, а након припајања Србији оне су, са мање или више успеха, обновљене и наставиле свој рад, али по новим школским програмима. Након основних, формиране су стручне школе, отворене неколике штампарије, а затим покренуте и новине. Прва Читаоница у Пироту почела је са радом 1872. и у овој години би требало тражити заметке библиотекарства. После 1877. формирано је више библиотека, читаоница и једно читалиште у Пироту, све до 1909. године, када се Указом краља Петра I Карађоревића оснива прва Јавна библиотека. Балкански ратови, а затим и Први светски рат готово су у потпуности уништили институције настале пре 1918. године, чиме је завршена почетна фаза културног развоја Пирота. До сада објављени радови највећим делом доносе историјске чињенице о свим културним или просветним институцијама, оснивању штампарија и појави штампе у Пироту и извесно је да се њихов развој уклапао у развојне токове држава под чијом управом се налазио. Осим тога, садрже и податке о томе да је град имао све предуслове за бржи развој просвете и школства, као основе за формирање свих типова библиотека – од читаоница, преко школских и радничких библиотека, до јавне библиотеке коју користи највећи круг корисника, а које су директна последица писмености и образовне структуре становништва. Међутим, ниједан од ових текстова не нуди објашњење због чега је, поред свих ових напора и врло раног формирања школа и библиотека, неписменост у Пироту на размеђи два века била још увек огромна, нарочито међу женским становништвом.