{"title":"ПРОСТОР КАО ФИЛОЗОФСКА И ГЕОГРАФСКА КАТЕГОРИЈА","authors":"Мирко Грчић","doi":"10.7251/HER1014001G","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"У овом раду аутор расправља о концептуализацији простора у географији. Главна пажња концентрисана је на појмове апсолутног, релативног и релативистичког простора, потом на географију као хоролошку науку, регионализам и ексцепционализам у географији. Осим хоролошке концепције, размотрене су још три концепције простора − културни пејзаж, простор као социјални производ и простор као производ моћи. Овај последњи у својој еволуцији има више фаза − фазу територија, фазу умрежавања, фазу сајбер простора и на крају стварање „дедала“ или лавиринта. У закључку, све постојеће концептуализације простора се своде на два аспекта: онтолошки (објективни) и идеални (субјективни).","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"20 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"2","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"The Ethiopian herald","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/HER1014001G","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 2
Abstract
У овом раду аутор расправља о концептуализацији простора у географији. Главна пажња концентрисана је на појмове апсолутног, релативног и релативистичког простора, потом на географију као хоролошку науку, регионализам и ексцепционализам у географији. Осим хоролошке концепције, размотрене су још три концепције простора − културни пејзаж, простор као социјални производ и простор као производ моћи. Овај последњи у својој еволуцији има више фаза − фазу територија, фазу умрежавања, фазу сајбер простора и на крају стварање „дедала“ или лавиринта. У закључку, све постојеће концептуализације простора се своде на два аспекта: онтолошки (објективни) и идеални (субјективни).