Geothermal energy use in terms of a more balanced & sustainable urban-rural development of Southeast Serbia, with focus on Nis region

Abstract

Нишавски округ познат је по постојању геотермалних појава. Град Ниш је урбано расплинут и мерења указују на загађења која долазе од саобраћаја, али и од употребе фосилних горива за догревање. Oво би могло да буде ублажено интензивнијом употребом геотермалне енергије као локалног извора. Са друге стране, треба радити и на питању повећања енергетске ефикасности зграда и насеља (урбаних, периферних и руралних, као и мешовитих), као предуслову за примену геотермалне енергије на урбанистичком нивоу. Употреба геотермалне енергије као обновљивог и локалног извора енергије у комбинацији са стратегијама развоја насеља и руралноурбаних целина је битна тема будућег развоја као и регионалне сарадње у планирању у урбанистичком и у енергетском смислу. Дефинисање укупних геотермалних капацитета би могло индиректно да подржи очување рурално-урбархитектонских целина у региону Југоисточне Европе1. Овим радом жели се указати на значај нове иницијативе за озбиљна и трајна научна истраживања употребе геотермалне енергије као обновљивог и локалног извора енергије у прилог стратегији равномерног развоја насеља и рурално-урбаних целина. Ово је у супротности тенденцијама глобалистичког града, који је енергетски завистан и инертан у смислу искоришћавања својих локалних потенцијала за сопствени развој и очување сопствених урбархитектонских вредности и простора.