Priča ili story kao instrument ili mašna (de)humanizacije ili…

IF 0.1 0 LITERATURE

Anafora Pub Date : 2020-01-01 DOI:10.29162/ANAFORA.V7I2.6

Igor Gajin

{"title":"Priča ili story kao instrument ili mašna (de)humanizacije ili…","authors":"Igor Gajin","doi":"10.29162/ANAFORA.V7I2.6","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"U znanosti i nastavi humanističke orijentacije sve je vidljivija favorizacija kvantifikacije, mjerljivosti, birokratizirane organizacije sadržaja i neopozitivizma, neo u smislu statističke obradivosti podataka, čime se evidentno prati logika računalne prezentacije informacija (umjesto znanja), a preko toga kapitalističko discipliniranje i nadziranje Gorzovog „nematerijalnog rada“. Internetom, filozofijom mreže, hipertekstom i hiperinformacijskim overloadom fragmentirana, disperzirana i dekontekstualizirana digitalna kultura zaziva u teoriji i praksi opozicijsku reakciju u pravcu reafirmacije klasične priče ili storytellinga kao arhetipske forme humaniziranja, organiziranja i osmišljavanja ljudskoga iskustva i znanja. Međutim, kada Amazon najavljuje da će autora honorirati onoliko koliko je stranica njegova teksta pročitano zahvaljujući aplikacijama za praćenje takvih rezultata, kada Christian Salmon otkriva storytelling kao novi instrument korporativnog businessa, kada storytelling postaje imperativ komercijalne književnosti i sredstvo industrijalizirane standardiThis work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License. Ovaj rad dostupan je za upotrebu pod licencom Creative Commons Imenovanje 4.0 međunarodna.","PeriodicalId":40415,"journal":{"name":"Anafora","volume":"7 1","pages":"405-424"},"PeriodicalIF":0.1000,"publicationDate":"2020-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Anafora","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.29162/ANAFORA.V7I2.6","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"0","JCRName":"LITERATURE","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

U znanosti i nastavi humanističke orijentacije sve je vidljivija favorizacija kvantifikacije, mjerljivosti, birokratizirane organizacije sadržaja i neopozitivizma, neo u smislu statističke obradivosti podataka, čime se evidentno prati logika računalne prezentacije informacija (umjesto znanja), a preko toga kapitalističko discipliniranje i nadziranje Gorzovog „nematerijalnog rada“. Internetom, filozofijom mreže, hipertekstom i hiperinformacijskim overloadom fragmentirana, disperzirana i dekontekstualizirana digitalna kultura zaziva u teoriji i praksi opozicijsku reakciju u pravcu reafirmacije klasične priče ili storytellinga kao arhetipske forme humaniziranja, organiziranja i osmišljavanja ljudskoga iskustva i znanja. Međutim, kada Amazon najavljuje da će autora honorirati onoliko koliko je stranica njegova teksta pročitano zahvaljujući aplikacijama za praćenje takvih rezultata, kada Christian Salmon otkriva storytelling kao novi instrument korporativnog businessa, kada storytelling postaje imperativ komercijalne književnosti i sredstvo industrijalizirane standardiThis work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License. Ovaj rad dostupan je za upotrebu pod licencom Creative Commons Imenovanje 4.0 međunarodna.

查看原文本刊更多论文

谈话或故事作为一种工具或机器（去人性化）或…

在科学和人文取向的延续中，数量、测量、内容官僚组织和非积极性，或统计数据处理，明确遵循计算机呈现的逻辑（而不是知识），此外，资本主义对戈尔兹“无形工作”的纪律和监督“互联网、网络哲学、超文本和超信息在理论和实践中充斥着碎片化、分散化和去文本化的数字词汇文化，反对将古典故事或故事作为人类经验和知识的人性化、组织和思考的考古形式。然而，当亚马逊宣布当克里斯蒂安·萨蒙发现讲故事是一种新的企业商业工具时，当讲故事成为商业文学和工业化标准的必要条件时，为了纪念他的文本中有多少页被用于监测这些结果的应用程序阅读。这部作品是根据知识共享署名4.0国际许可证授权的。这部作品以4.0国际的名义获得知识共享许可。

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊