{"title":"Umetnik iz senke: Delatnost Vojina Voje Mitrovića u istoriji fotografije","authors":"Dijana Metlić, Ivana Kronja","doi":"10.31664/zu.2021.109.07","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Značaj Vojina Voje Mitrovića (1937., Foča) za istoriju fotografije otkriven je široj javnosti, između ostalog i zahvaljujući dokumentarnom filmu Umetnik iz senke autora Milorada Đokića i Jakova Kronje, snimanom između Beograda i Pariza od 2010. do 2012. godine. Majstor crno-bele fotografije i foto-laborant, Voja Mitrović, ostao je u drugom planu istorije fotografskog medijuma upravo zbog činjenice da nikada nije ostvario sopstveni opus, ili bar ne onakav kakvim ga uvažavaju zvanični tokovi istorije vizuelnih umetnosti. Vezujući svoju delatnost za jednu od najuticajnijih svetskih foto-laboratorija, Picto, sa sedištem u Parizu, koju je 1950. osnovao jedan od pionira fotografije, emigrant iz Nemačke Pierre Gassmann, Mitrović je od 1964. do 1997. sarađivao sa priznatim svetskim fotografima i foto-žurnalistima među kojima se ističu članovi uticajnog udruženja MAGNUM, koji su svoje fotografije razvijali, retuširali i izrađivali u laboratoriji Picto, poput Henrija Cartier-Bressona, Sebastiãa Ribeira Salgada, Josefa Koudelke, Renéa Burria, itd. Ukoliko se fotografija shvati kao uramljivanje stvarnosti okvirom (frejmom), onda uokviravanje sa isticanjem tačno određenog dela zbivanja za Mitrovića predstavlja jedan od ključnih segmenata njegovog stvaralačkog čina. Izrađujući veliki broj fotografija Henrija Cartier- Bressona čije je kopije umetnik i lično potpisao, Mitrović je posredno učestvovao u stvaranju i jačanju aukcijskog tržišta autorskih fotografija, nastalog sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. U ovom tekstu će se, s obzirom na Mitrovićevu praksu, razmatrati odnos zanata, tehnologije reprodukcije slike i umetničkog dela, razlike između analogne i digitalne fotografije, ali i istražiti složene veze koje se razvijaju između Mitrovićeve zanatske veštine i umetničke senzibilnosti koje mogu promeniti smisao i uticati na osnovno značenje finalne fotografije.","PeriodicalId":41082,"journal":{"name":"Zivot Umjetnosti","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.1000,"publicationDate":"2021-12-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Zivot Umjetnosti","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.31664/zu.2021.109.07","RegionNum":4,"RegionCategory":"艺术学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"0","JCRName":"ART","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Značaj Vojina Voje Mitrovića (1937., Foča) za istoriju fotografije otkriven je široj javnosti, između ostalog i zahvaljujući dokumentarnom filmu Umetnik iz senke autora Milorada Đokića i Jakova Kronje, snimanom između Beograda i Pariza od 2010. do 2012. godine. Majstor crno-bele fotografije i foto-laborant, Voja Mitrović, ostao je u drugom planu istorije fotografskog medijuma upravo zbog činjenice da nikada nije ostvario sopstveni opus, ili bar ne onakav kakvim ga uvažavaju zvanični tokovi istorije vizuelnih umetnosti. Vezujući svoju delatnost za jednu od najuticajnijih svetskih foto-laboratorija, Picto, sa sedištem u Parizu, koju je 1950. osnovao jedan od pionira fotografije, emigrant iz Nemačke Pierre Gassmann, Mitrović je od 1964. do 1997. sarađivao sa priznatim svetskim fotografima i foto-žurnalistima među kojima se ističu članovi uticajnog udruženja MAGNUM, koji su svoje fotografije razvijali, retuširali i izrađivali u laboratoriji Picto, poput Henrija Cartier-Bressona, Sebastiãa Ribeira Salgada, Josefa Koudelke, Renéa Burria, itd. Ukoliko se fotografija shvati kao uramljivanje stvarnosti okvirom (frejmom), onda uokviravanje sa isticanjem tačno određenog dela zbivanja za Mitrovića predstavlja jedan od ključnih segmenata njegovog stvaralačkog čina. Izrađujući veliki broj fotografija Henrija Cartier- Bressona čije je kopije umetnik i lično potpisao, Mitrović je posredno učestvovao u stvaranju i jačanju aukcijskog tržišta autorskih fotografija, nastalog sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. U ovom tekstu će se, s obzirom na Mitrovićevu praksu, razmatrati odnos zanata, tehnologije reprodukcije slike i umetničkog dela, razlike između analogne i digitalne fotografije, ali i istražiti složene veze koje se razvijaju između Mitrovićeve zanatske veštine i umetničke senzibilnosti koje mogu promeniti smisao i uticati na osnovno značenje finalne fotografije.
Umetnik iz senke:Delatnost Vojina Voje Mitrovića u historiji fotografije
Voje Mitrovic军事史(1937年,Foč)的重要性被广大公众发现,这要归功于影子艺术家Milorad Djukic和Jakov Kronje自2010年以来在贝尔格莱德和巴黎之间拍摄的纪录片。直到2012年。戈丁。黑白照片和照片实验室的大师Voja Mitrovic停留在照片媒体历史的第二阶段,只是因为他从未实现过自己的探索,或者至少没有受到他的官方视觉艺术史的尊重。通过将他的作品与世界上最具影响力的照片实验室之一Picto联系起来,Picto于1950年位于巴黎。1964年,他创立了这张照片的先驱之一,德国移民皮埃尔·加斯曼,米特洛维奇。直到1997年。与公认的世界摄影和摄影记者合作,包括在Picto实验室开发、返回和工作的MAGNUM活跃社区成员,如Henry Cartier Bresson、Sebastiãa Ribeir Salgade、Joseph Koudelke、Renéa Burria等。如果照片被认为是画面中现实的转变,那么对米特洛维奇来说,准确地积累事件的某一部分是他创作行为的关键部分之一。Izra dj ujući veliki broj fotografija Henrija Cartier-Bressonačije je kopije umetnik i lično potpisao,Mitrovićje posredno učestvovao u stvaranju i jačanju aukcijskog tržišta autorskih fotograwija,nastalog sedamdesetih i osamdesetih godina 20。美利坚合众国。在本文中,考虑到米特洛维奇的实践,扎纳塔、复制技术和艺术部分之间的关系,模拟照片和数字照片之间的差异,同时也探讨了米特洛维奇技能和艺术敏感性之间的复杂关系,这些关系可以改变最终照片的意义并影响最终照片的基本意义。