Odnos sklada interesa zaposlenika i radne okoline s radnom dobrobiti

Q4 Psychology

Suvremena Psihologija Pub Date : 2022-01-01 DOI:10.21465/2022-sp-251-02

Iva Černja Rajter

{"title":"Odnos sklada interesa zaposlenika i radne okoline s radnom dobrobiti","authors":"Iva Černja Rajter","doi":"10.21465/2022-sp-251-02","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Sklad interesa pojedinca i radne okoline (kongruentnost) temelj je profesionalnog savjetovanja. Prema Hollandovoj teoriji izbora zanimanja, kongruentnost bi trebala voditi pozitivnim profesionalnim ishodima, poput zadovoljstva na poslu, radne uspješnosti i motivacije za rad. Dosadašnja istraživanja kongruentnosti i ishoda kao rezultat dobila su vrlo niske povezanosti kongruentnosti i zadovoljstva poslom. Cilj ovog istraživanja bio je ispitati odnos kongruentnosti zaposlenika i radne dobrobiti, pri čemu je proširen raspon kriterija na nekoliko mjera radne dobrobiti: radnu angažiranost, afektivnu dobrobit, zadovoljstvo poslom i zadovoljstvo životom. Dodatan problem istraživanja bio je ispitati moderatorsku ulogu strukture interesa u odnosu kongruentnosti i radne dobrobiti. Sudionici u istraživanju bili su zaposleni građani iz raznih hrvatskih tvrtki koji rade više od 30 sati svaki tjedan (N = 526). Sklad interesa zaposlenika i njihove radne okoline računan je putem RIASEC rezultata na Upitniku profesionalnih interesa i RIASEC procjena radnih okolina. Rezultati su pokazali da je kongruentnost, kada je operacionalizirana suvremenim indeksima, nisko pozitivno povezana s energičnosti i predanosti na poslu kao subskalama radne angažiranosti te s doživljavanjem ugodnih emocija na poslu. Pri tome se mjera kongruentnosti temeljena na Euklidskoj distanci pokazala najboljom operacionalizacijom konstrukta. Mjere strukture interesa uglavnom se nisu se pokazale značajnim moderatorom odnosa kongruentnosti i radne dobrobiti. Iznimka je moderatorska uloga konzistentnosti interesa koja djeluje na način da je odnos kongruentnosti i zadovoljstva životom snažniji za pojedince koji imaju nekonzistentne profile interesa. Ključne riječi: kongruentnost interesa i radne okoline, radna dobrobit, diferenciranost i konzistentnost profesionalnih interesa, visina profila","PeriodicalId":35108,"journal":{"name":"Suvremena Psihologija","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Suvremena Psihologija","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.21465/2022-sp-251-02","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"Q4","JCRName":"Psychology","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

Sklad interesa pojedinca i radne okoline (kongruentnost) temelj je profesionalnog savjetovanja. Prema Hollandovoj teoriji izbora zanimanja, kongruentnost bi trebala voditi pozitivnim profesionalnim ishodima, poput zadovoljstva na poslu, radne uspješnosti i motivacije za rad. Dosadašnja istraživanja kongruentnosti i ishoda kao rezultat dobila su vrlo niske povezanosti kongruentnosti i zadovoljstva poslom. Cilj ovog istraživanja bio je ispitati odnos kongruentnosti zaposlenika i radne dobrobiti, pri čemu je proširen raspon kriterija na nekoliko mjera radne dobrobiti: radnu angažiranost, afektivnu dobrobit, zadovoljstvo poslom i zadovoljstvo životom. Dodatan problem istraživanja bio je ispitati moderatorsku ulogu strukture interesa u odnosu kongruentnosti i radne dobrobiti. Sudionici u istraživanju bili su zaposleni građani iz raznih hrvatskih tvrtki koji rade više od 30 sati svaki tjedan (N = 526). Sklad interesa zaposlenika i njihove radne okoline računan je putem RIASEC rezultata na Upitniku profesionalnih interesa i RIASEC procjena radnih okolina. Rezultati su pokazali da je kongruentnost, kada je operacionalizirana suvremenim indeksima, nisko pozitivno povezana s energičnosti i predanosti na poslu kao subskalama radne angažiranosti te s doživljavanjem ugodnih emocija na poslu. Pri tome se mjera kongruentnosti temeljena na Euklidskoj distanci pokazala najboljom operacionalizacijom konstrukta. Mjere strukture interesa uglavnom se nisu se pokazale značajnim moderatorom odnosa kongruentnosti i radne dobrobiti. Iznimka je moderatorska uloga konzistentnosti interesa koja djeluje na način da je odnos kongruentnosti i zadovoljstva životom snažniji za pojedince koji imaju nekonzistentne profile interesa. Ključne riječi: kongruentnost interesa i radne okoline, radna dobrobit, diferenciranost i konzistentnost profesionalnih interesa, visina profila

查看原文本刊更多论文

员工利益与工作条件之间的关系

专业咨询的基础是个人的兴趣和工作环境。根据霍兰德的兴趣选择理论，一致性应该带来积极的职业结果，如工作满意度、工作成功和工作动机。本研究的目的是检验雇员的一致性和工人福利之间的关系，将标准范围扩展到就业的几个衡量标准：就业、有效福利、工作乐趣和生活乐趣。另一个研究问题是考察利益结构在连贯性和劳动福利关系中的调节作用。研究参与者受雇于克罗地亚多家公司的公民，他们每周工作时间超过30小时（N=526）。员工的利益及其工作环境是通过RIASEC向专业利益官提供的结果和RIASEC的工作环境评估来计算的。结果表明，当与当代指数进行比较时，一致性在作为就业对象的精力和对工作的承诺以及在工作中愉快情绪的享受方面是低正的。基于欧几里得距离的一致性度量通过结构的最佳操作来表示。利益结构通常没有得到证明的程度在很大程度上调节了一致性和劳动福利之间的关系。Iznimka是一位主持人，她在一次采访中介绍了一位名叫koja djeluje na način da je odnos kongruentnosti i zadovoljstvaživotom snažniji za pojedince koji imaju nekonzistentne的人。关键词：兴趣和工作条件的一致性、就业福利、职业兴趣的差异性和一致性、高调

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊

Suvremena Psihologija Psychology-Psychology (all)

CiteScore

0.50

自引率

0.00%

发文量