Teleologija i evolucija – Aristotel i Hans Jonas u kontekstu ekološke etike

Abstract

Aristotel je istraživanja pomoću empirijske metode interpretirao obimno se koristeći metafizičkim konceptima. Neki autori smatraju da je njegova metafizički intonirana filozofija biologije spojiva s modernom teorijom evolucije te s nekim od bitnih tema ekološke etike. Pokušat ćemo pokazati kako je tumačenje supstancijalne cjeline, pod vidom pojma potencijalnosti, Aristotelov doprinos raspravama ekoetičkog holizma. Nadalje, prikazat ćemo kako Hans Jonas pronalazi i mogućnost vrednovanja individualne organske supstancije u Aristotelovim djelima, a koje nisu samo predstavnici ljudske vrste. Hans Jonas pledira za reviziju moderne teorije evolucije koja bi, združena s nekim Aristotelovim metafizičkim elementima, mogla izbjeći redukcionizam kojemu je bila izložena nakon Descartesa.