Miloš Crnjanski i Teodor Dojbler — narativna inscenacija severa

Abstract

Ovaj rad ima za cilj da istakne do sada nedovoljno primećenu poetičku vezu između srpskog pisca Miloša Crnjanskog i nemačkog ekspresioniste Teodora Dojblera. Pored frapantne sličnosti u njigovim biografijama, dvojicu autora povezuje pre svega ekspresionistička naklonost i zanesenost dalekim Severom i njegovom mitologijom. Iako je fascinacija Severom uočljiva u više dela ovih autora, analiza se u ovom radu ograničava na prozni prvenac Crnjanskog Dnevnik o Čarnojeviću (1920) i Dojblerovu pripovetku Sneg (Schnee, 1912), u kojima su uočeni identični motivi i slična tematika. Razočarani savremenom stvarnošću, oba pisca su u severnim daljinama tragali za duhovnm utočištem, ne samo da ublažili svoje nezadovoljstvo postojećim životnim okolnostima i odagnali mračne naznake budućeg, već i da bi, koliko je moguće, prevladali traume prošlog.