Преписивачка делатност у манастирима Kарловачке митрополије у 18. веку

Abstract

Рад се бави преписивачком делатношћу манастира Карловачке митрополије у 18. столећу као одразом средњовековне традиције. Пошто је укратко анализирана карактеристична историјска ситуација, наведени су разлози и сврха настављања преписивања у то време. Разматрају се интензитет и распрострањеност преписивачке праксе, врсте преписиваних књига (богослужбене, богословске, историографске, школске итд.), фреквентност преписивачког рада у току столећа, као и обичај компилирања личних зборника и њихово место у манастирским библиотекама. Наводе се и преписивани наслови, типични за овај период, при чему има књига српског, руског и западноевропског порекла. Нарочито се подвлачи пракса преписивања оригиналних дела српске средњовековне књижевности, како литургијских, тако и историографских. Појава новог типа школства код Срба илустрована је обичајем преписивања школских уџбеника. Посебно су наглашене и везе са руском културом, која је, између осталог, имала и посредничку улогу. На крају је дат кратак преглед и оцена дела рукописне збирке манастира Грабовца, везане за овај период, при чему је више пажње усмерено на полемичку теолошку литературу.