BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTO OPLOĐENJE – IZA KULISA PRAVNIH NORMI

Srpska Politicka Misao Pub Date : 2022-05-03 DOI:10.22182/spm.7512022.11

Ivana Barać

{"title":"BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTO OPLOĐENJE – IZA KULISA PRAVNIH NORMI","authors":"Ivana Barać","doi":"10.22182/spm.7512022.11","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Rad je nastao kao rezultat namere autorke da osvrtom na pozitivne propise Republike Srbije kao i stavove teorije o oblasti biomedicine, izloži potencijalne probleme koji su uočeni i predloži izmene zakona koji reguliše BMPO. U uvodnom delu, pažnja je usmerena na reproduktivnu autonomiju, da bi se potom ukazalo na pozitivne propise Republike Srbije koji garantuju pravo na slobodno odlučivanje o rađanju deteta. Potom je sprovedena analiza odredbi Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji koje daju odgovor na pitanje ko su korisnici prava na BMPO. Autorka ispituje opravdanost norme zakona kojom se u odnosu na (van)bračne parove kao korisnike prava na BMPO predviđa obaveza sprovođenja procene njihove podobnosti da vrše roditeljsku dužnost, te predlaže izmene kojima bi se problematična odredba zakona potencijalno uredila. Nadalje se obrađuje pitanje celishodnosti norme kojom se ženi koja živi sama priznaje pravo na BMPO, bez obzira na njen (in)fertilitet. Autorka iznosi mišljenje da bi ovakvo pravo ženi trebalo priznati, ali uz odgovarajuće uslove koji bi podrazumevali i potrebu procene najboljeg interesa deteta. Naposletku, u radu je izloženo i pitanje uticaja pandemije na ostvarivanje prava na BMPO, s obzirom na obustave rada komisije i obustave sprovođenja postupka veštačke oplodnje usled virusa SARS-KoV-2. Ipak, analizom se utvrđuje da je naš pravni sistem potencijalne probleme izbegao, postavljanjem odredbi koje vode računa o vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom.\nIako ne sporeći postojeće nedostatke zakonskih rešenja, dolazi se do zaključka da je pravni sistem Republike Srbije rešavanju problema infertiliteta pristupio na progresivan i tolerantan način.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-05-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Srpska Politicka Misao","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.22182/spm.7512022.11","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

Rad je nastao kao rezultat namere autorke da osvrtom na pozitivne propise Republike Srbije kao i stavove teorije o oblasti biomedicine, izloži potencijalne probleme koji su uočeni i predloži izmene zakona koji reguliše BMPO. U uvodnom delu, pažnja je usmerena na reproduktivnu autonomiju, da bi se potom ukazalo na pozitivne propise Republike Srbije koji garantuju pravo na slobodno odlučivanje o rađanju deteta. Potom je sprovedena analiza odredbi Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji koje daju odgovor na pitanje ko su korisnici prava na BMPO. Autorka ispituje opravdanost norme zakona kojom se u odnosu na (van)bračne parove kao korisnike prava na BMPO predviđa obaveza sprovođenja procene njihove podobnosti da vrše roditeljsku dužnost, te predlaže izmene kojima bi se problematična odredba zakona potencijalno uredila. Nadalje se obrađuje pitanje celishodnosti norme kojom se ženi koja živi sama priznaje pravo na BMPO, bez obzira na njen (in)fertilitet. Autorka iznosi mišljenje da bi ovakvo pravo ženi trebalo priznati, ali uz odgovarajuće uslove koji bi podrazumevali i potrebu procene najboljeg interesa deteta. Naposletku, u radu je izloženo i pitanje uticaja pandemije na ostvarivanje prava na BMPO, s obzirom na obustave rada komisije i obustave sprovođenja postupka veštačke oplodnje usled virusa SARS-KoV-2. Ipak, analizom se utvrđuje da je naš pravni sistem potencijalne probleme izbegao, postavljanjem odredbi koje vode računa o vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom. Iako ne sporeći postojeće nedostatke zakonskih rešenja, dolazi se do zaključka da je pravni sistem Republike Srbije rešavanju problema infertiliteta pristupio na progresivan i tolerantan način.

查看原文本刊更多论文

双医学的地位&从正确常态的文化看

这项工作导致作者打算审查塞尔维亚共和国的积极法规以及生物医学理论的观点，揭露已经观察到的潜在问题，并提出对BMPO立法的修正案。在导言部分，重点关注生殖自主，以便指出塞尔维亚共和国的积极规定保障了对子女出生自由作出决定的权利。随后对《生物医学支持污染法》的条款进行了分析，以回答BMPO用户的权利是谁的问题。Autorka ispituje operatavdanost norme zakona kojom se u odnosu na（van）bračne parove kao korisnike prava na BMPO predviřa obaveza sprovořenja procine njihove podbnosti da vrše roditeljsku dužnost，te predlaže izmene kojima bi se problematična odredba zakona potencijarno uredila。独居妇女承认BMPO的权利，无论其生育能力如何，都会进一步解决该标准的整体性质问题。提交人认为，应当承认妇女的这种权利，但要在适当的条件下了解和评估儿童的最大利益。最后，考虑到委员会的工作停止，以及在严重急性呼吸系统综合征冠状病毒2型下停止进行人工受精程序，还有一个问题是大流行法对BMPO的影响。然而，分析指出，我们的法律体系通过制定一项导致疫情造成灾难的法规，避免了潜在的问题。尽管缺乏现有的法律解决方案，但可以得出的结论是，塞尔维亚共和国解决不孕不育问题的法律制度可以采取渐进和宽容的方式。

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊

Srpska Politicka Misao

自引率

0.00%

发文量

审稿时长

16 weeks