Neizbježnost aporije u pokušaju definiranja znanja u Platonovim dijalozima Teetet i Fedon, te o logosu i o znanstvenosti teologije

IF 0.2 0 RELIGION

Nova Prisutnost Pub Date : 2022-03-17 DOI:10.31192/np.20.1.1

Josip Balabanić

{"title":"Neizbježnost aporije u pokušaju definiranja znanja u Platonovim dijalozima Teetet i Fedon, te o logosu i o znanstvenosti teologije","authors":"Josip Balabanić","doi":"10.31192/np.20.1.1","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Ovaj članak želi pokazati kako su se sudionici u dijalogu Teetet složili da je znanje (ἐπιστήμη) ‘istinito mišljenje (sgr. δόξα) spojeno s objašnjenjem’ (λόγος) (201d), ali da nisu uspjeli protumačiti što je logos te da je taj pokušaj definiranja znanja završio nedorečeno, u aporiji. Pozivom na objašnjenje logosa u dijalogu Sofist (259e5) nalazi se razlog tog neuspjeha. Tu se kaže da logos, u mišljenju (διάνοια) o stvarima, »nastaje kroz međusobno prepletanje ideja« (συμπλοκὴ tῶn eἰdῶν). Zaključuje se da je i u stvarima takvo prepletanje mnoštva ideja i da se to prepletanje ili logos (um, duša u njima) ne može dokraja protumačiti. Zaključak je da se mišljenjem na temelju podataka sjetilnog iskustva ne dolazi do pravog znanja, koje čini spoznaja bivstva stvari. Pokazuje se da je jednako nedorečen ili aporičan ishod potrage za znanjem o čovjekovu životu i umiranju, o besmrtnoj duši, u dijalogu Fedon (usp. Fedon 107b). U članku se nadalje kaže da su za neku monoteističku teologiju Sokrat/Platonove ideje (εἴδη) Božje misli o stvarima. Povlači se usporedba s mislima (logosom) utkanim u proizvode namjernog ljudskog djelovanja, ali i s informacijama u genetičkim programima, u živoj prirodi, te sa strukturnim ‘suviškom’ nastalim u evoluciji ljudskog mozga, konkretno za sposobnosti religioznog iskustva. Zaključak je da sve znanosti dolaze samo do nekog znanja, ne i do pravog znanja, tj. do shvaćanja bivstva. Kršćanska teologija kao humanistička znanost u tome je u nekoj prednosti pred drugim znanostima samo time što ima Riječ objave, božanski Logos, Krista, pa može govoriti i o smislu stvari i čovjeka. Zato je tu i poseban osvrt na Simijinu primjedbu Sokratu (Fedon 85c-d) da bi se do pravog znanja možda lakše dolazilo uz pomoć ‘božanske riječi kakve’. A budući da teističkim evolucionistima u prihvaćanju Darwinove teorije, kad je riječ o postanku čovjeka, posebnu poteškoću čini antropološki supstancijski dualizam, za teologiju stvaranja predlaže se jedan oblik nereduktivnog fizikalizma.","PeriodicalId":52045,"journal":{"name":"Nova Prisutnost","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":0.2000,"publicationDate":"2022-03-17","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Nova Prisutnost","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.31192/np.20.1.1","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"0","JCRName":"RELIGION","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

Ovaj članak želi pokazati kako su se sudionici u dijalogu Teetet složili da je znanje (ἐπιστήμη) ‘istinito mišljenje (sgr. δόξα) spojeno s objašnjenjem’ (λόγος) (201d), ali da nisu uspjeli protumačiti što je logos te da je taj pokušaj definiranja znanja završio nedorečeno, u aporiji. Pozivom na objašnjenje logosa u dijalogu Sofist (259e5) nalazi se razlog tog neuspjeha. Tu se kaže da logos, u mišljenju (διάνοια) o stvarima, »nastaje kroz međusobno prepletanje ideja« (συμπλοκὴ tῶn eἰdῶν). Zaključuje se da je i u stvarima takvo prepletanje mnoštva ideja i da se to prepletanje ili logos (um, duša u njima) ne može dokraja protumačiti. Zaključak je da se mišljenjem na temelju podataka sjetilnog iskustva ne dolazi do pravog znanja, koje čini spoznaja bivstva stvari. Pokazuje se da je jednako nedorečen ili aporičan ishod potrage za znanjem o čovjekovu životu i umiranju, o besmrtnoj duši, u dijalogu Fedon (usp. Fedon 107b). U članku se nadalje kaže da su za neku monoteističku teologiju Sokrat/Platonove ideje (εἴδη) Božje misli o stvarima. Povlači se usporedba s mislima (logosom) utkanim u proizvode namjernog ljudskog djelovanja, ali i s informacijama u genetičkim programima, u živoj prirodi, te sa strukturnim ‘suviškom’ nastalim u evoluciji ljudskog mozga, konkretno za sposobnosti religioznog iskustva. Zaključak je da sve znanosti dolaze samo do nekog znanja, ne i do pravog znanja, tj. do shvaćanja bivstva. Kršćanska teologija kao humanistička znanost u tome je u nekoj prednosti pred drugim znanostima samo time što ima Riječ objave, božanski Logos, Krista, pa može govoriti i o smislu stvari i čovjeka. Zato je tu i poseban osvrt na Simijinu primjedbu Sokratu (Fedon 85c-d) da bi se do pravog znanja možda lakše dolazilo uz pomoć ‘božanske riječi kakve’. A budući da teističkim evolucionistima u prihvaćanju Darwinove teorije, kad je riječ o postanku čovjeka, posebnu poteškoću čini antropološki supstancijski dualizam, za teologiju stvaranja predlaže se jedan oblik nereduktivnog fizikalizma.

查看原文本刊更多论文

本文希望表明，Teetet对话的参与者一致认为，知识（ἐπιστ8053；μη）是“与信息解释相关的真实意见（sgr.δξξα。索非斯特对话（259e5）中要求对徽标进行解释的呼吁是此次失败的原因。据说，在它看来，事物的标志（διάσια）“来自思想的中间混乱”（συμπλικ805252n eľdľ。结论是，事实上，很多想法都是混乱的，混乱或理性（其中的思想、灵魂）是无法得出结论的。结论是，我认为基于知识经验的数据并没有得出正确的知识，这使得事物的存在是已知的。研究表明，在费顿对话（即费顿107b）中，也发现了同样未被发现或道歉的结果，即寻找关于人类生死、关于不朽灵魂的知识。文章进一步指出，对于某些一神教理论来说，苏格拉底/柏拉图的思想（εSpringerδη）是上帝对事物的思想。Povlači se usporedba的mislima（logosom）utkanim u proizvode namjernog ljudskog djelovanja，ali i s informicijama u genetičkim programima，uživoj prirodi，te sa strukturnim‘suviškom’nastalim u evoluciji ljudscog mozga，konkretno za sposognosti religioznog iskustva。结论是，所有的科学都是为了知识，而不是为了知识，即理解存在。基督教理论作为一门人道主义科学，在某种程度上是领先于其他科学的，只有用文字出版的，神圣的标志，基督，所以它也可以谈论事物和人的意义。这就是为什么要对苏格拉底对西米的观察进行专门的考察，以便更容易地了解它是什么。由于达尔文被采纳的理论演变，当谈到成为一个人时，特别难以形成人类学的实质二元论，因此为创造理论提出了一种不可还原的物理学形式。

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊

Nova Prisutnost RELIGION-

CiteScore

0.40

自引率

50.00%

发文量

审稿时长

8 weeks